19:54 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević, arheolog Adam Crnobrnja i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Nenad Tasić

    Prvo reč struke, pa izgradnja žičare na Kalemegdanu

    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1249
    Pratite nas

    Ministar informisanja i kulture Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je da bi rezultati predstojećih, dodatnih arheoloških istraživanja na Kalemegdanu mogli da utiču na izgradnju žičare na tom prostoru, ukoliko se ispostavi da je reč o vrednom i značajnom kulturno-istorijskom materijalu.

    Na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, na kojoj je bilo reči o naporima tog resora da se podrže arheološka istraživanja i da se omogući adekvatna zaštita arheoloških lokaliteta u Srbiji, Vukosavljević je, odgovarajući na pitanja novinara, istakao da je dobra vest to što su odobreni novi rokovi i nova sredstva za arheološka istraživanja na području predviđenom za izgradnju žičare na Kalemegdanu, kako bi se utvrdilo šta se na tom lokalitetu nalazi.

    „Nema nekih velikih novosti u vezi sa tim, osim onoga što je još pre mesec i po do dva urađeno, a to je nova prilika za arheološka istraživanja, na većem zahvatu prostora, tako da ćemo imati sasvim pouzdana saznanja. Kada je reč o drugim aspektima projekta, za koje nije zaduženo ovo Ministarstvo, nemam o tome šta da kažem“, rekao je Vukosavljević.

    On je istakao da je izgradnja žičare na Kalemegdanu složen projekat, koji ima i kulturno-istorijski, ali i privredni, turistički i ekonomski aspekt.

    „Ovo Ministarstvo je zainteresovano za onaj deo koji se tiče zaštite kulturnog nasleđa. S tim u vezi, ukoliko arheologija otkrije tamo, da se našalim, Troju broj 2, ili, na primer, Mikenu, onda će to svakako uticati (na izgradnju žičare)“, rekao je Vukosavljević.

    Da li je Pobednik simbol Beograda?

    Prema njegovim rečima, teško je oteti se utisku da postoje elementi politizacije u slučaju izgradnje žičare na Kalamegdanu.

    „Delovi raznih struka koje su se pobunile u vezi s tom temom nisu dali svoj glas kada je reč o nekim drugim fenomenima koji postoje na Kalemegdanu, recimo, o postojanju zoološkog vrta tamo. Ni na jednoj tvrđavi, kastrumu tog tipa, bilo gde u kosmosu, nema zoološkog vrta. To je evergrin tema naših političara i naših stručnjaka. Mi smo svi, naravno, odrasli u takvoj situaciji, pa smo se tokom proteklog vremena privikli na to, ali to je grubi i nezgodni paradoks u vezi sa kulturnim dobrom. Ista je i situacija u vezi sa Vojnim muzejom na Kalemegdanu, to je isto pitanje nadležnosti“, rekao je Vukosavljević, istakavši da te primere nije naveo kao alternativu problemu izgradnje žičare na Kalemegdanu, nego da bi ukazao na to da ima mnogo pitanja u vezi s Kalemegdanom kao dobrom od opšteg kulturnog značaja.

    Novi uglovi

    Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Nenad Tasić je ocenio da se u polarizovanom društvu koristi svaka prilika da se određene priče ispolitizuju i dodao da ne vidi po čemu se Kalemegdan razlikuje od drugih arheloških lokaliteta, na primer, Vinče.

    Tasić smatra da bi svako nalazište trebalo komercijalizovati, podsetivši da su najbolje očuvani spomenici kulture u Srbiji srednjovekovni manastiri, i to iz dva razloga: religioznog i etničkog kontinuiteta i samoodrživosti.

    „Svaki spomenik kulture koji nije samoodrživ pada na teret društva i neminovno se sklanja u kraj. Dođe druga garnitura vlasti, nije im više važna Vinča, nego nešto drugo“, rekao je Tasić i dodao da je, kada je čuo da će na Kalemegdanu biti izgrađena žičara, pomislio kako će dobiti novi ugao da fotografiše „Pobednika“.

    Arheolog Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva smatra, međutim, da se situacija na Kalemegdanu i u Vinči ne može upoređivati, jer su nalazi na Beogradskoj tvrđavi, koji potiču iz raznih milenijuma, sačuvani in situ.

    „Kao arheolog smatram da to treba da se istraži. Odluka šta će se desiti biće doneta kada se to bude istražilo. Međutim, to nije samo odluka službi zaštite. Ono što bih voleo da vidim, ne samo na primeru Kalemegdana, nego i u drugim primerima gde se ulažu sredstva, jeste jedna ozbiljna studija izvodljivosti, koju bi sastavili ljudi iz raznih struka — oni koji se bave kulturnom politikom, ekonomijom… Potrebno je videti šta je dugoročno najisplativije za Kalemegdan, ne samo u smislu ekonomske isplativosti, nego i identiteta grada i razvoja turizma“, naglasio je Crnobrnja.

    Prema navodima pomoćnice ministra za zaštitu kulturnog nasleđa Danijele Vanušić, Ministarstvo informisanja i kulture je izdalo dozvolu Arheološkom institutu za dodatna iskopavanja na Kalemegdanu, na osnovu predate dokumentacije i elaborata, koji ukazuje na to da bi na tom lokalitetu moglo da bude devet kulturoloških slojeva, od praistorije do 18. veka.

    „Arheolozi su do toga došli analizom iskopavanja iz 2017. i 2018. godine. Naravno, dok ne počnu iskopavanja, niko ne može pouzdano da tvrdi u kakvom stanju i u kolikom gabaritu će to biti. Razgovori i sastanci na tu temu vode ka tome da taj arheološki materijal treba da bude predstavljen javnosti. Čak se predviđa da se, u slučaju da budu pronađeni ostaci zida rimskog kastruma, to predstavi na licu mesta", rekla je Vanušićeva.

    Vladan Vukosavljević je, međutim, naglasio da nije svako rimsko nasleđe vredno zaštite, da ništa nije crno-belo, te da su svi veliki gradovi nastali upravo na brojnim istorijskim slojevima.

    „Kako bi se izbegao uticaj politike i naših poznatih opozitnih stavova, najpozvaniji da o tome sude jesu arheolozi i istoričari umetnosti“, rekao je Vukosavljević.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga