07:28 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Srpski naučnik Milutin Milanković

    Milutin Milanković: Srbin čiju teoriju Amerikanci nisu uspeli da sruše

    © Wikipedia / Radio Beograd
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Kulturni kutak (93)
    12413
    Pratite nas

    Teorija Milutina Milankovića o klimatskim promenama zasnovana je na univerzalnim zakonima i predviđa pojavu sledećeg ledenog doba. Najveći protivnici te teorije bili su Amerikanci, ali je nisu oborili.

    U zdanju Narodne banke Srbije nedavno je otvorena izložba „Milankovićeva vremenska kapija — od ledenog doba do atomske bombe“. Povod za izložbu su dva jubileja — 140 godina od rođenja Milutina Milankovića i 110 godina od njegovog dolaska na Univerzitet u Beogradu. Na izložbi je predstavljen arhivski materijal koji svedoči o Milankovićevom svestranom inženjerskom, naučnom i literarnom radu, a izložene su i njegove lične stvari, fotografije, prepiska s poznatim naučnicima.

    Da li je Milanković bio politički nepodoban

    Lik Milutina Milankovića obeležava novčanicu od 2.000 dinara; nekoliko škola u Srbiji, kao i veliki novobeogradski bulevar, nose njegovo ime; na Vračaru, u blizini Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije, nasuprot impozantnoj figuri vožda Karađorđa stoji spomenik uglednom naučniku… Ipak, ostaje utisak da su čak i elementarne činjenice o životu i delu Milutina Milankovića ogromnoj većini njegovih sunarodnika i dalje teško kviz pitanje.

    „Teško je reći zbog čega je tako. Ima čak i pokušaja da se Milanković prikaže kao čovek koji nije bio politički podoban, ali postoje dokumenta iz kojih proizilazi da je on bio veoma dragoceni saradnik ondašnje jugoslovenske vlade. Jedna kratka beleška samog Milankovića iz 1948. godine, recimo, svedoči o tome da je bio na prijemu kod maršala Tita, zajedno s predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Aleksandrom Belićem i Pavlom Savićem. Razgovarali su o najosetljivijem pitanju u to vreme — proizvodnji atomske bombe i izgradnji Nuklearnog instituta Vinča. Četrdeset osme je maršal Tito i te kako birao saradnike, tako da se nipošto ne može reći da je Milanković svrstavan u političke neprijatelje“, ističe Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“, koje je organizovalo izložbu u Narodnoj banci Srbije.

    Otvaranje izložbe Milankovićeva vremenska kapija u Narodnoj banci Srbije
    Udruženje "Milutin Milanković"
    Otvaranje izložbe Milankovićeva vremenska kapija u Narodnoj banci Srbije

    Milanković je dobio brojna državna priznanja za svoj rad, u tri mandata je bio potpredsednik SANU. Pored toga, predavao je na Beogradskom univerzitetu, gde je, uz primenjenu matematiku, podučavao studente i naučnim oblastima koje ni sam nije slušao na studijama, poput nebeske mehanike ili teorijske fizike. Na taj način je utemeljio nove univerzitetske predmete i obrazovao kadrove za budućnost.

    Milankovićeva klimatska teorija danas bi bila svetska vest

    Uz „Kanon osunčavanja Zemlje“ kojim je okarakterisao sve planete Sunčevog sistema, Milankoviću je međunarodni naučni ugled donela astronomska teorija o klimatskim promenama, kojom je objašnjena pojava ledenih doba na Zemlji. I dan-danas brojna naučna istraživanja i eksperimenti potvrđuju ispravnost te teorije.

    „U to vreme se znalo za ledena doba, postojali su brojni dokazi, ali nije bilo naučnog objašnjenja o tome. Svi drugi naučnici su tražili objašnjenje za sam fenomen ledenog doba, a Milanković je tragao za onim što ga prouzrokuje. Zaključio je da ledena doba nastaju kao dugoročna posledica promena klime u dalekoj prošlosti. On je te promene objasnio astronomskom teorijom, koja je, naravno, bila radikalna za ono vreme, zbog čega je mnogi nisu prihvatili. Tako je ta teorija gotovo pola veka bila na raspravi“, objašnjava Slavko Maksimović.

    Zaustavite globalno zagrevanje: Vapaj za pomoć od Nju Orleansa do Hongkonga, od podsaharske Afrike do Indije
    © AP Photo / Valentin Flauraud/Keystone
    Zaustavite globalno zagrevanje: Vapaj za pomoć od Nju Orleansa do Hongkonga, od podsaharske Afrike do Indije

    Najveći protivnici Milankovićeve teorije bili su Amerikanci, koji su organizovali brojne eksperimente kako bi dokazali da teorija nije dobra. Jedan od tih eksperimenata je, međutim, sasvim neočekivano doveo do zaključka da je teorija tačna.

    „Amerikanci su tako zaključili da teoriju više ne treba dokazivati, već da je treba samo primenjivati. To je bilo deset godina posle Milankovićeve smrti“, navodi naš sagovornik.

    Da se Milankovićeva teorija o klimatskim promenama pojavila danas, bila bi glavna svetska vest.
    „Milanković je pričao o klimatskim promenama u vreme kada to nikoga nije interesovalo. Tek sada izvlačimo iz zaborava neke njegove radove“, kaže Maksimović.

    On, međutim, napominje, da treba razlikovati savremene klimatske promene koje je prouzrokovao čovek i dugoročne, prirodno uslovljene klimatske promene koje je proučavao Milutin Milanković.

    „Mi danas govorimo o globalnom otopljavanju. Milankovićeva teorija je zasnovana na univerzalnim zakonima i prema njoj možemo očekivati novo ledeno doba. To su zakoni koji objašnjavaju promenu energije Sunca koja uslovljava klimu — zakoni prirode. Milanković je, pritom, pre gotovo sto godina ukazao na opasnost od fosilnih goriva. Napisao je lep članak o tome da je gorivo štetan i ograničen resurs. Sada imamo te prirodne pojave i pojave koje su nastale pod uticajem čoveka. Prema njegovoj teoriji, ledeno doba ne bi trebalo da nastupi bar još jedno 30.000 godina, ako uzmemo u obzir i antropogene uticaje na klimu“, kaže naš sagovornik.

    Reforma Julijanskog kalendara Milutina Milankovića
    © Foto : Radoje Pantović
    Reforma Julijanskog kalendara Milutina Milankovića

    Srpski naučni trougao

    Milutina Milankovića često upoređuju s drugom dvojicom naučnih velikana — Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom. Njih, međutim, ne treba porediti, jer su, kako napominje Slavko Maksimović, radili u potpuno različitim uslovima, baveći se različitim naučnim oblastima.

    „Za razliku od Tesle i Pupina, koji su poticali iz siromašnih porodica i u Americi se u početku borili za egzistenciju, Milanković je potekao iz jedne veoma bogate porodice. Imao je privatne učitelje u osnovnoj školi u Dalju, a kasnije je imao idealne uslove za školovanje u gimnaziji u Osijeku. U Beču, gde je studirao građevinu, nije se postavljalo pitanje sredstava za život i studije. Bogati ujka Vasa je sve to pokrivao. Visoka građevinska škola je bila previše laka za njega, jer je imao široko obrazovanje. Nije želeo da bude samo inženjer, nego i naučnik“, ističe naš sagovornik.

    Milanković je bio veoma talentovan matematičar, a nebesku mehaniku i neke druge naučne oblasti proučavao je iz ličnog interesovanja, veoma detaljno, pre nego što im se posvetio na Beogradskom univerzitetu. Bio je veoma organizovan i sistematičan i držao se pravila da nikada ne radi dva posla istovremeno.

    Srpski naučnik Milutin Milanković
    © Wikipedia /
    Srpski naučnik Milutin Milanković

    Milutin Milanković je, međutim, pre svega bio običan, normalan čovek koji je voleo život.

    „Često je s Mikom Alasom odlazio čamcem na ribarenje, a godišnje odmore nikada nije propuštao“, navodi Slavko Maksimović, dodajući da bi i Milankovićeva skromnost mogla biti jedan od razloga što je dugo bio nepravedno zaboravljen.

    Ono što je bilo posebno fascinantno kod velikog naučnika jeste to što je u svojim genijalnim proračunima koristio samo papir i olovku. I, naravno, neponovljivi um!
    Tema:
    Kulturni kutak (93)
    Tagovi:
    globalno otopljavanje, SANU, Srpska akademija nauka i umetnosti, Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga