00:17 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Kulturni kutak (95)
    63185
    Pratite nas

    Jedan od najvećih jugoslovenskih umetnika Ivan Meštrović izvajao je u periodu od 1908. do 1910. godine na desetine skulptura nadahnutih kosovskim mitom, koje su bile zamišljene kao sastavni deo nerealizovane monumentalne arhitektonsko-vajarske celine — Vidovdanskog hrama. Kosovski boj je video kao najfatalniji događaj Južnih Slovena.

    Veličanstvene figure Marka Kraljevića, Banović Strahinje, Srđe Zlopogleđe, braće Jugovića, Miloša Obilića i drugih epskih junaka umetnik je izvajao kao simbole narodne snage, srčanosti i istrajnosti.

    Poznate kao Vidovdanski fragmenti ili Vidovdanski, odnosno Kosovski ciklus, ove figure su sada predstavljene na izložbi u Narodnom muzeju u Beogradu, koja će biti otvorena do kraja januara. Predstavljeno je 40, od ukupno 80 Meštrovićevih vajarskih dela iz kolekcije Narodnog muzeja, a pored „Vidovdanskih fragmenata“ izloženi su i portreti Meštrovićevih savremenika, kao i drugi vajarski radovi koje je umetnik nacionalnom muzeju većim delom ustupio 1923. godine.

    Srđa Zlopogleđa, gips 1908. Ivan Meštrović
    Narodni muzej
    Srđa Zlopogleđa, gips 1908. Ivan Meštrović

    Meštrovićev opus — od kosovskog mita do jugoslovenskog sna

    Skulpture koje su bile izvajane za grandiozno zamišljeni Vidovdanski hram nastale su u burnom istorijskom periodu, kada se na balkanskom prostoru rasplamsavala ideja o ujedinjenju svih južnoslovenskih naroda, odnosno san o konačnom osvajanju slobode.

    Meštrović je, kako napominje autorka izložbe u Narodnom muzeju Vera Grujić, odrastao u kraju u kom se uz vešto izrezbarene gusle pevalo u kući i prilikom narodnih okupljanja.

    „Njegovo duhovno sazrevanje bilo je u velikoj meri povezano s epskim narodnim stvaralaštvom, koje je prenošeno usmenim putem s kolena na koleno. To se odrazilo kroz pomenuti segment umetnikovog opusa, nastao u duhu jugoslovenske ideje kroz zamisao monumentalnog Vidovdanskog hrama“, navodi autorka izložbe u pratećem katalogu.

    Meštrović je kao mladi umetnik budno pratio politička zbivanja i učestvovao u svim kulturnim manifestacijama koje su imale jugoslovenski karakter. Njegov umetnički zanos dodatno su pojačali dramatični istorijski događaji, a pre svega austrougarska aneksija Bosne 1908. godine. Upravo u tom periodu, nedugo nakon završenih studija na prestižnoj Akademiji likovnih umetnosti u Beču, on je u Parizu počeo da stvara prve skulpture za svoju veliku umetničku zamisao.

    Umjetnik naroda moga, reljef u bronzi, Ivan Meštrović 1905.
    Narodni muzej
    "Umjetnik naroda moga", reljef u bronzi, Ivan Meštrović 1905.

    Najstarije Meštrovićevo ostvarenje, koje je 1908. poklonio Narodnom muzeju, jeste reljef sa prikazom starog slepog guslara „Umjetnik naroda moga“ (1905-1906). Taj rad je bio prikazan na izložbi Jugoslovenske umetničke kolonije zajedno s delom „Zidanje Skadra“, što, kako ocenjuje Vera Grujić, svedoči da je već tada počeo da radi na umetničkoj viziji iz koje će nastati „Vidovdanski ciklus“.

    Istoričarka umetnosti Lidija Ham Milovanović u razgovoru za Sputnjik ističe da je na ideju o „Vidovdanskom ciklusu“ Meštrović došao sam.

    „To nije bila državna porudžbina, nego plod njegove umetničke strasti i njegov način da izrazi svoja umetnička i ideološka uverenja“, naglašava naša sagovornica i dodaje da je, prema mnogim istraživačima, ta Meštrovićeva stvaralačka faza i najdragocenija.

    Istoričarka umetnosti Lidija Ham Milanović iz Narodnog muzeja u Beogradu
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Istoričarka umetnosti Lidija Ham Milanović iz Narodnog muzeja u Beogradu

    Pre jednog veka kosovski mit je imao potpuno drugačiji kvalitet od onog koji ima danas, o čemu svedoči i deo razgovora Ivana Meštrovića sa jednim engleskim novinarom u Londonu 1915. godine, prenet u katalogu koji prati izložbu u Narodnom muzeju.

    „Kosovo je trnova kruna u stradanju jugoslovenskoga naroda i u njemu je narod simbolizovao sve svoje muke na mučeničkom putu kroz vijekove. Oko toga simbola skoncentrisala se ponajljepša i najbolnija mašta naše slavenske narodne duše, te je tako kosovski događaj najfatalniji i u isti mah najsvečaniji. U cijelom jugoslovenskom narodu, kad se spomene Kosovo, svakomu prođe jeza kroz tijelo, legne jedna duboka tuga na srce, a neko uzvišeno čuvstvo siđe mu u dušu, koje ga spaja sa nebom“, govorio je tada Meštrović, iskazujući većinsko raspoloženje svojih sunarodnika.

    Vidovdanski hram — hrabra mešavina stilova

    Meštrović je maketu za Vidovdanski hram napravio 1912. godine. Ona se čuva u Narodnom muzeju u Kruševcu, a sada može da je vidi i beogradska publika. Maketa je izrađena od drveta, a njene dimenzije su tri puta pet metara. Dimenzije hrama, prema umetnikovom projektu, trebalo je da budu 200 sa 140 metara. Kada bi se posmatrao odozgo, izgledao bi kao upisan pravoslavni krst, sa tri jednaka kraka.

    Meštrović je Vidovdanski hram zamislio kao kolosalni spomenik u čijem bi središtu bila velika kamena skulptura Kraljevića Marka, visoka pet metara. U Narodnom muzeju predstavljena je skulptura najvećeg srpskog epskog junaka izrađena u bronzi, manjih dimenzija.

    Katalog za izložbu dela Ivana Meštrovića u Narodnom muzeju u Beogradu
    © Sputnik /
    Katalog za izložbu dela Ivana Meštrovića u Narodnom muzeju u Beogradu

    „Deo hrama bile su i karijatide, koje su, inače, trajno izložene u Narodnom muzeju i svi posetioci mogu da ih vide sa leve i sa desne strane kada ulaze u muzej iz Vasine ulice. Njegovo umetničko delo odavno je dalo trajni izraz našoj kulturi, a ova izložba je prilika da bacimo još jedan pogled u prošlost“, kaže Lidija Ham Milovanović.

    Meštrović je u razvijanju ideje o Vidovdanskom hramu koristio i kulture drugih, drevnih naroda, među kojima su staroegipatska, starogrčka i starorimska.

    „Njegov hrabri eklekticizam ogledao se u korišćenju motiva iz bliskoistočne kulture, ali i stilskog izraza bečke secesije u kojoj se i obrazovao. Ipak, on je u svemu tome stvorio svoj autentični izraz, i u tome jeste njegova veličina i ono zbog čega je prepoznat kao autentični genije“, navodi naša sagovornica.

    Međunarodna slava mladog umetnika

    Meštrović je radovima iz „Vidovdanskog ciklusa“ privukao izuzetnu pažnju na svim izložbama na kojima ih je prikazao, posebno kada su izlagani u većem broju, kao impozantnija celina.

    Umetnik je „Vidovdanske fragmente“ prvi put predstavio 1910. godine na izložbi bečke „Secesije“. Poseban uspeh postigao je na Međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine, izlažući svoje radove u Paviljonu Kraljevine Srbije. Tada je osvojio medalju u vrlo jakoj međunarodnoj konkurenciji, o čemu, kako napominje Lidija Ham Milovanović, svedoči i to da je nagradu u konkurenciji slikarstva dobio Gustav Klimt.

    Mladi umetnik uspeo je da postigne svetsku slavu, da izazove divljenje jednog Ogista Rodena, kao i da 1915. godine predstavi svoje radove u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, kao drugi živi umetnik kome je ukazana takva čast.

    „To su veoma zanimljive istorijske, kulturne i umetničke okolnosti, a izložba nam pruža priliku da ih rasvetlimo. Ne samo uz eksponate, nego i uz tematska predavanja koja će držati arhitekte, konzervatori, istoričari i istoričari umetnosti. Nastojimo iz raznih perspektiva da osvetlimo ne samo ličnost, nego i fenomen Ivana Meštrovića“, kaže Lidija Ham Milovanović.

    Meštrović i njegovi savremenici

    Pored eksponata koji pripadaju „Vidovdanskim fragmentima“, na izložbi u Narodnom muzeju predstavljeni su i portreti Meštrovićevih savremenika, poput Nikole Pašića, Petra Petrovića Njegoša, Jovana Dučića, kneza Pavla Karađorđevića, kao i odlivak „Pobednika“ u manjim dimenzijama.

    Umetnik je u Beograd prvi put došao 1904. godine, da bi uradio portret kralja Petra Prvog Karađorđevića, a tada je upoznao i budućeg vladara princa Aleksandra Karađorđevića sa kojim je kasnije izgradio blizak prijateljski odnos.

    Ivan Meštrović, foto-dokumentacija Narodnog muzeja u Beogradu
    Foto-dokumentacija Narodnog muzeja u Beogradu
    Ivan Meštrović, foto-dokumentacija Narodnog muzeja u Beogradu

    Kontroverze su Meštrovića pratile za života, kao i danas, ali to, prema oceni naše sagovornice, znači da je njegova umetnost i dalje vrlo živa i da poziva na dijalog.

    „Još 1911. godine kao hrvatski umetnik izlagao je u Paviljonu Kraljevine Srbije, ali se nije preterano uplitao u objašnjavanje toga, nego je rešeno išao ka realizaciji svoje umetničke zamisli. U određenim istorijskim momentima bio je veoma blizak određenim političkim opcijama i vlastima, a potom je, već tokom Drugog svetskog rata, pa do kraja života 1962. godine, svoje trajno boravište našao u SAD. To neki mogu tumačiti i kao razočaranje u jugoslovenstvo kakvo je zamišljao. Meštroviću su primarne ideje bili ujedinjenje Jugoslovena i njegova umetnost. Iako je kasnije imao mogućnost za veće uplitanje u političke odnose, on se u tome ograničavao“, zaključuje naša sagovornica.

    Tema:
    Kulturni kutak (95)
    Tagovi:
    Nikola Pašić, Njegoš, skulpture, Miloš Obilić, izložba, Narodni muzej u Beogradu, Ivan Meštrović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga