07:03 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 325
    Pratite nas

    O ratnim devedesetim i današnjim agonijama u Srbiji, problemima ljudi u ruralnoj Etiopiji, Jemenu, Siriji i Avganistanu i „prodaji“ mladalačkih ideala razgovarali smo sa humanitarcem i frontmenom šabačkih Goblina Brankom Golubovićem Golubom, koji smatra da je žalosno kad se priča: „Dobro je, bar nema rata“.

    Kultni šabački pank bend Goblini nedavno je objavio šesti album „Jednina“. Rok muzičari iz regiona hvale „Jedninu“, a neki su ocenili da je reč o najboljem albumu Goblina, kao i o najboljem albumu na području bivše Jugoslavije.

    Goblini čiji članovi žive u četiri grada u dve zemlje (Šabac, Subotica, Beograd plus „predstavnik dijaspore“), promovisali su album u Beogradu i Novom Sadu, a potom i nekoliko koncerata u Hrvatskoj i Sloveniji.

    Od Avganistana do kolere u Jemenu

    Pevač Goblina Branko Golubović Golub koji je uoči promocije doputovao iz „egzotičnih krajeva“ u kojima radi kao humanitarac skoro dve decenije, trenutno je stacioniran u Jordanu, gde radi za humanitarnu pomoć pri Evropskoj uniji.

    „U većini slučajeva radim sa sirijskim izbeglicama. Bavim se uglavnom industrijskim i ekološkim katastrofama, pa i kolerom. U Jemenu imamo epidemiju kolere. Posao je stresan, ali interesantan“, kaže Golub za Sputnjik.

    Kao humanitarac angažovan je u zemljama u kojima je rat ili koje imaju problema sa sušom, tako da često ima posla sa neuhranjenom decom.

    „Svakako najinteresantniji deo posla koji sam obavljao bio je u Avganistanu. I zbog konteksta Avganistana koji je izuzetno kompleksan i zbog posla kojim sam se bavio u to vreme“, dodaje frontmen Goblina.

    Žalosno je što je uspeh to što nema rata

    Bez obzira što živi u zemljama ophrvanim kosmičkim katastrofama, Golubovi tekstovi su i danas, kao i u proteklih četvrt veka, pankerski beskompromisno kritični prema svemu što nas muči u Srbiji. Interesovalo nas je poređenje naših sa problemima ljudi zemalja u kojima radi.

    „Problemi s kojima se susreću ljudi iz zemalja u kojima ja radim, daleko su od onoga čime se mi bavimo i problema koje mi imamo. Međutim, mislim da nije fer da upoređujemo Srbiju sa problemima ruralne Etiopije, Avganistana, sirijskih izbeglica ili Palestinaca u Gazi. Samim tim što smo evropska zemlja i trebalo bi da budemo dosta ispred. I ti problemi koji deluju možda naivno u poređenju sa njihovim, veliki su problemi jer zemlja kao Srbija ne bi trebalo da ima takve probleme“, kaže Golub.
    Barnko Golubović Golub, pevač Goblina
    © Sputnik / Vladimir Sudar
    Naši problemi koji deluju, možda naivno u poređenju sa problemima zemalja u kojima radim su veliki jer zemlja kao Srbija ne bi trebalo da ih ima.

    Možda najbolji srpski pank bend svih vremena tokom 25 godina karijere bio je žestoko kritički nastrojen prema svim srpskim režimima, pa nas je interesovalo poređenje današnje sa Srbijom devedesetih.

    „Nažalost, u devedesetim smo imali rat. Za bilo koju vlast danas uvek postoji ta priča: ’ma dobro je, bar nema rata‘. To je žalosno kad dođemo dotle da moramo da pričamo: ’Dobro je, bar nema rata‘. Nemamo rat, ali imamo neverovatan broj ljudi koji skaču sa osmog sprata zgrada jer nemaju hleba da jedu i prehrane porodicu, ili skaču sa Pančevačkog mosta jer ne znaju šta im donosi sutra. Nemamo rat, ali ljudi umiru svakodnevno kao da je rat i to je problem ovog perioda“, smatra on.

    Kako nastaju pesme

    Na novom albumu tri ili četiri pesme napisao je tokom boravka u Etiopiji.

    „Najviše pesama nastaje dok radim sa bendom. Ja sam kao ona baba u ’Ko to tamo peva‘, što sedi u pozadini. Retko ko je i vidi. Volim da pustim momke da pričaju o svemu i svačemu, slušam ih i pokušavam da pohvatam neke priče i poruke. U onom trenutku kad shvate da sam izašao iz prostorije za vežbanje i da sam nestao na sat vremena, oni znaju da je novi tekst u procesu proizvodnje. Tako smo uvek radili i nastavićemo da radimo“, kaže Golub.

    Pošto su Goblini odavno postali regionalna rokenrol atrakcija, samim tim se pojavljuju i prigovori da su se prodali i izdali mladalačke, pankerske ideale, ali Golub kaže da ga to mnogo ne tangira.

    Deca iz komšiluka

    „Šta znači prodaja? Što smo uradili dobar album, imamo kvalitetnu produkciju, dobar spot? Ako je to prodaja, onda smo se prodali, ali mi smo bend koji i dan-danas odlazi u klubove i svira koncerte za sto ljudi i mislim da to pokazuje da filozofija benda nije promenjena, kao što je bilo i pre 25 godina kad smo izdali prvi album. Meni je to najbitnije, ljudi i dalje mogu da nam priđu, da popričaju s nama da popiju pivo. Nismo postali zvezde. Imamo neverovatan krug ljudi oko nas s kojima razmenjujemo ideje, slušamo ih i pokušavamo da prenesemo neke poruke koje bi oni želeli da prenesu, ali nisu na bini. Ostalo me ne interesuje ako smo se prodali, prodali smo se“, kaže on.

    Branko Golubović, autor dve knjige — „Pisma iz Avganistana“ i biografije Goblina „Izgužvane misli“, trenutno ne razmišlja o novom književnom delu.

    „Čim sam završio sa knjigom, počeli smo rad na albumu i mogu reći da nije bilo lako prebaciti se sa proze na poeziju. Nisam razmišljao o pisanju, ali sad je izašao novi album i verovatno ću početi da razmišljam o novim temama. Zanosim se idejom da radim fikciju, nešto što će biti drugačije od prethodne dve knjige.“
    Tagovi:
    pank, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga