07:52 26 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 674
    Pratite nas

    Legendarni filmski reditelj, scenarista i pisac Puriša Đorđević specijalni je gost ovogodišnjeg Kustendorfa. U čast jedinog filmskog Mladomira od 95 godina na festivalu se prikazuje retrospektiva njegovih filova, a na otvaranju mu je osnivač i reditelj Emir Kusturica uručio i Nagradu za buduće filmove.

    Profesor Kusturica naglasio je da očekuje da će ih Puriša do svoje 100 godine uraditi bar još tri, četiri...

    Ovuda su me jurili Nemci

    Raspoloženi laureat, sa kojim smo razgovarali uoči zvanične ceremonije otvaranja 13. festivalskog izdanja, otkriva nam da je prvi put na Kustendorfu, ali ne i na Mećavniku...

    Ovde ste, kažete, bili poslednji put 1941. godine, tada su vas kao mladog partizana jurili Nemci. Osam decenija kasnije, evo vas sa filmskom retrospektivom. Ko Vas to sada juri, Puriša?

    — Da, nekad su me jurili Nemci, a danas me juri Ljubiša Ristić koji priprema predstavu po mom romanu „Ljubavna priča“. Ne mogu tačno da vam kažem kada će ta premijera biti, ali ću vam reći da je najbolja publika koja me je jurila — ti Nemci. Ja sam upravo danas prošao pored mesta gde se odigrala ta jurnjava.

    To je iz retrospektive života, ali mi smo ovde zbog retrospektive Vaših filmova. Šta je od te dve priče bilo uzbudljivije — film ili život?

    — Ne znam, mene to više uopšte ne dotiče. Ja imam 95 godina i gledam šta ću da jedem, kako ću da zaspim, šta mogu da popijem, šta mogu da kažem... I sad nisam siguran šta uopšte Vama pričam.

    Slučajno „Jutro“

    Da li ste bilo kako uticali na izbor filmova koji će se naći u ovoj retrospektivi?

    — Ni slučajno. Rekoh vam da sam prvi put ovde, na Kustendorfu.

    Prvi Vaš film koji će biti prikazan je „San“ iz 1966. godine, u kojem se — a o tome je ovih dana bilo mnogo reči — prvi put pojavila Neda Arnerić.

    — Ona se tu pojavila, njena karijera je počela kasnije, u drugim filmovima. Neda je ovde bila slučajan saputnik, dete, a ne glumica. Bila je veoma mlada, dolazila je na snimanje u pratnji majke, ali tačno je da je to njeno prvo pojavljivanje na filmu.

    Puriša Đorđević
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Puriša Đorđević na Kustendorfu, sa priznanjem "Nagrada za buduće filmove", koje mu je uručio Emir Kusturica

    Taj Vaš život koji je bio pun uzbuđenja i često na granici — rat, zarobljavanje, umalo Vas nisu streljali — koliko ste to koristili u svojim filmovima i scenarijima?

    — Kad u filmu ne pričate o onome što se desilo, onda pravite grozne filmove. Recimo, „Leto je krivo za sve“ je grozan film, „Opštinsko dete“ takođe.

    A „Jutro“?

    — „Jutro“ se desilo slučajno. Scenario je odbijen, komisija u kojoj su sedeli Mihiz, Selenić, Radoš Novaković nisu ga hteli.. A onda je Vicko Raspor video taj moj tekst i rekao: „Radićemo ovaj film“. Eto, čista slučajnost.

    Kusta — čista poezija

    Ima li u Vašoj biografiji još slučajnosti koje posebno pamtite?

    — Slučaj se desio i sa filmom „Podne“, koji je tretirao problem Tita i Staljina. Prikazan je na prvom Festu i na projekciji nije bio nijedan gledalac. Onda su ga prikazali u Italiji, u Napulju. Ogromno gledalište, radnici i tako dalje, ali kad se završio film, ja dolazim, a tamo — nema nikog. Međutim, Venecija je tražila „Podne“, tamo su ga videli neki Amerikanci i odmah su me pozvali u Pariz da se dogovorimo o saradnji na novom filmu. Predložio sam im da radim ljubavni film po Marselu Prustu „Jedna Svanova ljubav“. Međutim, ti Amerikanci nisu bili čuli za Prusta, pa smo se pozdravili i ja sam se vratio za Čačak.

    „Jutro“ su vam odbili, ali ste uprkos tome napravili veliku karijeru. Ne tako davno odobrena su Vam minimalna sredstva na konkursu FCS za novi projekat uz komentar: „Vešt je Puriša, uradiće on to i sa malo novca“. Jeste li uspeli?

    Puriša Đorđević na Kustendorfu
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Puriša Đorđević na Kustendorfu

    — Snimio sam ga, sad smo u montaži. Zove se „Mister dokument“ i govori o Matiji Bećkoviću. U Matijinom životu desile su se dve velike stvari: otac mu je streljan kao četnik i doživeo je veliku ljubav kao mlad. Imao sam dva elementa za igrani film. U prvom kadru Matija izlazi iz jednih vrata i maše — sebi. Glavni glumac maše glavnom glumcu. Čujte, to do sad niko nije uradio.

    Gde crpite tu energiju, maštovitost? Vi jeste Mladomir, ali imate i 95 godina?

    — Odgovoriću vam štosno: ja sam seljačkog porekla i nikad nisam jeo voće.

    Rekli ste na početku ovog razgovora da je svaki film koji nije istinit — loš. Da li je istinitost tajna i dobrih filmova Emira Kusturice?

    — U njegovim filmovima reč je o nečem drugom. Na prvi pogled su to dokumenti, a zapravo sve je to — čista poezija.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga