20:35 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1681
    Pratite nas

    Kapitalizam je dugo bio naša stvarnost, imao je moć da stvara novu moć i tako je pokretao društvo da napreduje. Sadašnja stvarnost kaže da kapitalizam više nije održiv. Ako to ne prihvatimo, otići ćemo u katastrofu i apokalipsu, kaže u razgovoru za Sputnjik italijanski reditelj Paolo Virci, gost 13. „Kustendorfa“.

    Paolo Virci predsedava žirijem 13. „Kustendorfa“, a tokom Festivala predstavio je i svoj novi film „Ljudski kapital“, koji se bavi društvenim sukobom u najbogatijem delu Italije, na njenom severu, u okolini Milana. To je, kako kaže reditelj, neka vrsta kriminalne priče, u kojoj se postavlja pitanje o vrednosti ljudskog života u svetu kojim vlada novac.

    „Kao da svako od nas ima barkod sa svojom cenom. To je nova vrsta logora. U nacističkom logoru su ljude obeležavali brojevima, sada smo obeleženi svojim bankovnim računima. To proizvodi haos, katastrofu i nesreću. Zato moramo imati nadu da će se nešto pomeriti“, kaže Virci.

    Moramo da prihvatimo da je kapitalizam neodrživ

    Prema njegovim rečima, jedna od glavnih tema razgovora sa studentima, održanog nakon projekcije filma, bilo je pitanje može li film da menja ovaj svet, može li da ga spasi od katastrofe i apokalipse.

    Mogu li filmski stvaraoci da učine nešto da bi promenili svet?

    — Najverovatnije — gotovo ništa. Mi nismo političari, nismo vođe. U mojoj zemlji je mišljenje intelektualaca i umetnika sve manje važno. Pojedini umetnici, ipak, imaju potrebu da kažu glasno svoje mišljenje. Tako je mnogo tema kojima filmski stvaraoci treba da se bave — rasizam, propaganda... Naš posao je da pričamo priče, da stvaramo likove, da odgovaramo na pitanja, da istražujemo emocije. Možemo li doprineti boljoj budućnosti? Ne znam odgovor na to pitanje, ali svakako treba da se trudimo. Ne treba gubiti tu nadu da naš rad ima nekakav smisao, jer se on tiče naše sudbine.

    Filmovi, ipak, mogu da šire određene ideje među ljudima koji ih gledaju.

    — Da, to je kao rasejavanje semena po polju. Kada nešto posadite, to će porasti, procvetati. Ja imam neku vrstu očajničke nade da će mlada generacija biti dovoljno snažna da nam kaže: Ljudi, zaboga, šta to radite? Nije to samo pitanje klime i prirode, to je i način na koji koristimo resurse ove planete, način na koji stvaramo duboke socijalne nejednakosti. Ako je kapitalizam tako dugo bio neka vrsta realnosti, vrsta objektivne dinamike stvarnosti, ako je imao moć da stvara novu moć i ako je tako pokretao društvo da napreduje, sada ova stvarnost kaže da kapitalizam više nije održiv. Ako to ne prihvatimo, otići ćemo u katastrofu i apokalipsu.

    Predodređeni smo da lajkujemo

    Možda kreativnost može da pomogne ovom svetu, kreativni ljudi koji nešto stvaraju?

    — Da, i to je neka vrsta redefinisanja savremenih vrednosti. Mi smo predodređeni da budemo konzumenti, generatori lajkova na društvenim mrežama. Glavni posao postaje biti korisnik društvenih mreža. Ljudi svojim mobilnim telefonima zapravo — rade. Ja sam malopre radio. Postavljao sam na Instagram crtež koji sam nacrtao. Njegov vlasnik je Zukerberg, čini mi se. On pravi profit od toga. Kako možemo da se suprotstavimo? Možda možemo da generišemo neku kritiku, da širimo nešto interesantno, smisleno, da pružimo nekakav otpor. To je veliko pitanje, nemam odgovor na njega.

    Mislim da je, ipak, korisno da postavljamo ta pitanja.

    — Da, treba da postavljamo pitanja i da pokušavamo da nešto učinimo. I da vidimo šta će se dogoditi.

    Tagovi:
    festival, film, reditelj, Italija, kapitalizam, Kustendorf
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga