05:58 11 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12412
    Pratite nas

    Najznačajniji posleratni pop-kulturni pokret u Beogradu novi talas ove godine obeležava četiri decenije od „izlaska iz ilegale“. O umetnosti koja je promenila ne samo Beograd i Jugoslaviju neposredno posle Titove smrti, Vidovdanu '80. i pravoslavnim motivima na „Odbrani“, razgovarali smo sa jednim od najznačajnijih ljudi novog talasa Momom Rajinom.

    Momčilo Moma Rajin, rok kritičar koji je tih godina bio programski direktor Studentskog kulturnog centra i „otvorio vrata“ te institucije Idolima, Šarlu akrobati, Električnom orgazmu i drugim novotalasnim bendovima, smatra da je ono što su mladi ljudi bili spremni tad da ponude – zaista nešto veličanstveno.

    „Eksplozija Novog talasa je i svedočanstvo šta jedna generacija, kad joj se pruži prilika, može da ponudi i, u tom smislu, to je jako važno“, kaže Rajin za Sputnjik.

    Novi talas - otpor ružnom licu sveta

    Prema njegovim rečima, teško je danas, u vreme izolacije zbog pandemije koronavirusa i u eri interneta, shvatiti šta se to desilo pre 40 godina kad su mladi ljudi mogli da se slobodno šetaju po gradu, razmenjuju svoja iskustva i „prepiru se oko divnih i naivnih stvari, ali bitnih za život, kao što su film, literatura, muzika i likovna umetnost“.

    „Odrasli smo u svetu u kome su generacije rođene posle Drugog svetskog rata počele da se raduju životu i onim najlepšim osećanjima koja ga obeležavaju, a to su ljubav, sloboda i pravo na prirodne razlike koje postoje među nama. Generacija koja je stasavala u šezdestim godinama imala je tu sreću i zadovoljstvo da raste u svetu koji je slavio život, a onda su došle sedamdesete u kojima je stasavala nova generacija koja je rekla da u svetu u kome živimo postoje razni problemi i odlučila da se bori protiv njih. To je krenulo kroz pank i proširilo se na novi talas“, podseća Rajin.

    Iako je novi talas stigao u Beograd sa zakašnjenjm u odnosu na Ljubljanu, Rijeku, Zagreb i Novi Sad, Rajin smatra da naš glavni grad nije kasnio za njima dve ili tri godine, jer, „razne stvari su se već dešavale na samom kraju sedamdesetih, a onda je sve to eksplodiralo 1980. godine.

    „Tad su ti mladi ljudi konačno dobili priliku da izađu na scenu i demonstriraju, u muzičkom smislu dokle su došli, a u ideološkom i socijalnom – do kakvih su odgovora došli u odnosu na izazove novog sveta. Fascinantno je da se u to vreme pojavilo desetak zanimljivih grupa od kojih su se tri izdvojile – Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli. Ako je Beograd i kasnio za tim centrima, nema razlog da se žali, jer je na kraju pružio nešto od najznačajnijeg u eksploziji Novog talasa“smatra naš sagovornik.

    Partijska elita zaokupljena sobom

    Jedna „teorija“ kazuje da je do „eksplozije“ novog talasa došlo posle smrti „velikog vođe“ Josipa Broza Tita, ali Rajin ističe da je energija svih tih mladih ljudi bujala i nekoliko prethodnih godina i da je, sticajem okolnosti, eksplodirala u tom trenutku.

    „Da budem iskren, nismo mi mnogo trpili u tom sistemu. Elita zaokupljena sobom i svojom sudbinom u to vreme nije obraćala pažnju na to šta se dešava u pozadini. Nije smrt Tita uzrokovala pojavu novog talasa. Mislim da svaka generacija ima ne samo razlog nego i obavezu da objasni prvo sebi, a zatim i svima ostalima, kakav je njen stav u odnosu na trenutnu situaciju u svojoj okolini i čitavom svetu, a ova generacija je upravo to uradila. Novi talas bi se svakako desio, bez obzira na te okolnosti“, kaž naš sagovornik.

    Vidovdan '80. i pravolsavna „Odbrana i poslednji dani“

    Prvi zajednički koncert Šarla akrobate, Idola i Električnog orgazma održan je na Vidovdan, u godini kad je Tito umro, u velikoj sali SKC-a, a Idoli su dve godine kasnije objavili zvanično najbolji rok album u Jugoslaviji – „Odbrana i poslednji dani“ sa pravoslavnim motivima. Međutim, Rajin ipak ne smatra da je novi talas bio „neki preozbiljan prst u oko tadašnjem establišmentu“.

    „Taj establišment u to vreme nije bio zainteresovan da obraća pažnju na to šta se dešava u andergraund svetu. To što smo se izborili za neke slobode je jedan plus za koji se u tom trenutku mlada generacija izborila. Mogli smo bez ozbiljnih posledica da pričamo o tome kako doživljavamo svet“, kađe on.

    Pritom se, naravno, obraća najveća pažnja na muziku kad se govori o novom talasu, ali Rajin u tom kontekstu povezuje i šire delovanje likovnih umetnika, fotografa, pisaca i filmskih umetnika „koji su shvatili da počinje da buja jedna nova energija koja ne može da se kontroliše i koja je dala raznovrsne rezultate i čitav jedan spektar pogleda na svet koji nije uniforman, ili nije uniforman na onaj način kako to ideologija i politika vole da posmatraju“.

    Ugovor za ploču – tržište tupi oštricu mladalačkog bunta

    To što je novi talas trajao svega dve do tri godine Rajin objašnjava činjenicom da svet u kom smo odrastali i u kom i danas živimo ima taj kvalitet ili tu manu da nešto što se pojavi kao avangardno, neminovno „prevodi“ u komercijalno.

    „Mediji koji se uključuju naknadno kad prepoznaju da se nešto novo dešava, žele to da prigrle i od toga naprave biznis. To se desilo i u svetu. Danas je malo ljudi, na koje se ugledamo i koji su umetnici i ostali su čisti u smislu da su sledili svoj impuls i nikad nisu odustali od njega, bez obzira na to šta im tržište, odnosno industrija nudi. Onog trenutka kad su zaključili prve ugovore o snimanju ploča, tog trenutka su ušli u tržišnu utakmicu u kojoj važe neka druga pravila. I onda je neminovno taj mladi svet počeo da razmišlja na neki drugi način što je istupilo oštricu onog prvog talasa u kome su nevino, naivno i idealistički posmatrali i tumačili ovaj svet“, zaključio je Rajin.
    Tagovi:
    godišnjica, Novi talas, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga