22:29 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2645
    Pratite nas

    Epidemiolozi upozoravaju na to da svaki poljubac danas može biti fatalan, ali nije ljubljenje najveća opasnost koja nam preti. Poljubac može da nam prenese zarazu, ali može da nam prenese i nečija osećanja. Mnogo veća opasnost od poljupca za današnji svet predstavlja zaborav, kaže književnik i književni kritičar Petar Arbutina.

    Jedan od pojmova koje najčešće čujemo ovih dana jeste izolacija. Nema rukovanja, poljubaca i zagrljaja, ispijanja kafe s prijateljima, odlaska u bioskop i pozorište, na koncert ili utakmicu. Savremeni svet suočio se s ekstremnom situacijom, koja će, kako se čini, trajati mesecima.

    Međuljudski odnosi preneli su se u virtuelni prostor, a u onlajn komunikaciji sada učestvuju svi – i oni kojima je to odavno sastavni deo života i oni kojima je to sada jedini način da održe kontakt s bližnjima, a da ne ugroze svoje zdravlje. Može li ta prinudna globalna otuđenost trajno da utiče na naše kulturne navike i kodove ponašanja?

    Poljubac nije najopasniji u doba pandemije korone

    Na pitanje da li ga trenutno stanje asocira na zastrašujuće distopijske slike sveta iz književnosti i umetnosti, ili to vidi kao sastavni deo ljudske evolucije, Petar Arbutina odgovara:

    „Ne mogu reći da me plaši. Bez obzira na to što će ovo zvučati pomalo jeretički, ja sam optimista, jer mislim da je svet otišao predaleko. Zaboravljajući osnovne vrednosti, ontološka uporišta, važnost određenih ideja i ljudskih vrlina, mi smo potpuno depersonalizovali ovaj svet, on je izgubio ljudsku i ima isključivo ekonomsku zasnovanost. Mislim da će se nakon ovoga pokazati, poput božje promisli, ili katarze, nazovite to kako hoćete, neke istinske vrednosti. Pitanje je samo da li je čovečanstvo spremno za njih“, uveren je Arbutina.

    Vreme da čovek shvati prave vrednosti

    Prema njegovom mišljenju, globalna epidemiološka kriza omogućiće savremenom čoveku da shvati koliko ima snage, volje i empatije da se žrtvuje zarad nekog drugog, da zaštiti druge od sebe, da pokuša da se od pošasti ne brani egocentrizmom nego svešću o tome da, pored njega, treba još neko da preživi.

    „Ako nas dobro ne ujedini, onda će nas prisilno, kao što se ovih dana dešava, ujediniti zlo, a onda ćemo na teži način shvatiti lekcije koje smo lako zaboravili“, kaže Arbutina.

    Virus neće oduzeti Srbima tri poljupca

    Naš sagovornik je uveren da nametnuta društvena distanciranost i izbegavanje fizičkog kontakta među ljudima neće trajno uticati na kulturne kodove, te da će se Srbi, kad se izbore s koronom, vratiti svojim prepoznatljivim običajima, među kojima je i ljubljenje po tri puta prilikom pozdrava.

    „Nije problem savremenog sveta u tome što će nekakva pandemija da ga dovede u opasnost, što će radikalno povećati smrtnost i srušiti zdravstveni sistem. Nije to najvažnije, bez obzira na to što se iz ove pozicije nama čini da jeste. Najbitnija, najstrašnija, najužasnija bolest savremenog sveta je zaborav koji je savremenog čoveka doveo do neke vrste anesteziranosti. Zaborav! Ne misliti o juče. Ne misliti previše ni o sutra. Misliti isključivo o danas“, upozorava Arbutina.

    Sredovečni par
    © CC0 / Pixabay
    Sredovečni par

    Prema njegovim rečima, čovek zaboravlja, jer sve ono čega se više ne seća ne predstavlja njegovu odgovornost i obavezu.

    „Nije opasnost u poljupcu, opasnost je u svemu onome što smo zaboravili, uključujući i neke ranije globalne pošasti, u svemu onome što je moglo da nas nauči nečemu važnijem i vrednijem, a mi to nismo prihvatili, jer nas je na neki način opterećivalo, obavezivalo. Dakle, nije poljubac najgora opasnost koja može da nam preti, jer pored toga što može da nam prenese virus, može da nam prenese i nečija osećanja, što uopšte nije nevažno“, naglašava Arbutina.
    Može li kultura da odbrani čovečanstvo

    Aktuelna globalna situacija otvara još jedno interesantno pitanje, a to je koliko su kulturni kodovi važni u borbi protiv pošasti.

    „Kultura po sebi, istinska kultura, uvek podrazumeva vrednost i vrlinu za koju se treba boriti i koju treba graditi. Mi smo to malo zaboravili, budući da je kultura postala deo tabloidizirane, bulevarske stvarnosti. Bez obzira na ono što se dešava u Italiji, možemo da vidimo kako kulturni centri u celom svetu proslavljaju jubilej Dantea, koji je pesnički oslikao devet krugova pakla, uključujući bolest i katarzu koja iz takvog ogrehovljenog sveta proizilazi. Dante je italijanska kulturna vrednost. Osnovno je pitanje kako ćemo i na kojim osnovama da napravimo jedan, uslovno rečeno, novi svet, ako smo zaboravili kulturu“, kaže Arbutina.

    On naglašava da ekonomska sila jedne zemlje proizlazi iz kulturoloških kodova, što se, kako navodi, vidi i na uspehu istočnih zemalja.

    Kultura i sve ono što iz nje proizilazi najjača je i najbitnija snaga koja će revitalizovati svet u vremenu nakon pandemije, kao i u susretu s nekom novom pošasti za koju će, nadam se, čovečanstvo i civilizacija biti spremniji“, upozorava Arbutina.

    Tagovi:
    pandemija, koronavirus, virus korona, poljubac, Petar Arbutina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga