06:58 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Kulturni kutak (99)
    71855
    Pratite nas

    Čovek je jedina vrsta na planeti koja je samostalno poremetila globalni ekosistem. Posledica takvog ponašanja je i pandemija korone. To je ozbiljan udar na čovečanstvo koje, ako želi da opstane, mora iz njega izvući pouke. Uostalom, za planetu možda i nije dobro da čovek opstane, kaže u razgovoru za Sputnjik umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

    Ovogodišnji, 54. Bitef, biće posvećen ekologiji, prožetoj svim drugim važnim društvenim temama koje zaokupljaju savremene umetnike. Imajući u vidu to da se program Bitefa priprema i planira i po više od godinu dana, može se reći da je koncept njegovog novog izdanja anticipatorski, kao i nekoliko prethodnih.

    Umetnički direktor Bitefa bio je tokom proteklih meseci „zvezda“ domaćih kulturnih rubrika, s obzirom na to da su umetnički koncepti, programi i slogani prethodna dva izdanja festivala zastrašujuće tačno predskazali ono sa čim se civilizacija upravo suočava.

    Svet bez ljudi ili planeta bez čoveka

    „Svet bez ljudi“ i „Počnimo ljubav iz početka“ na mnogo različitih nivoa asociraju na sve ono što nam je donela pandemija kovida. U tom smislu, gotovo sa zebnjom iščekujemo novi slogan Bitefa, koji još nije kreiran.

    Ivan Medenica se slaže s konstatacijom da su upravo umetnici oni koji najbolje vide šta se događa u svetu, te da umetnička dela, mimo statistike, brojki i preciznih merenja, najjezgrovitije i najsažetije opisuju suštinu svega onoga sa čime se suočavamo.

    „Ja sam, zapravo, samo vrlo pažljivo pratio čime se bave umetnici koji se suočavaju s glavnim izazovima savremenog sveta, tako da je Bitef zaista nekoliko godina imao teme i slogane koji su se sada pokazali kao anticipatorski. Ne čitam ja u bob, nego komuniciram s umetnošću koja je dragoceniji izvor razumevanja sveta nego nauka, jer je njen pogled sintetišući. Ovo sa čim se sada suočavamo, jeste paradoks uskostručnog profilisanja u oblasti nauke. Danas kada kažemo ’struka‘, govorimo samo o tome šta misle virusolozi i epidemiolozi. Gde su psiholozi, psihijatri, ekonomisti, kardiolozi? Da li mi stare ljude štitimo time što ih dva meseca zatvorimo u kuću, smanjujući rizik od zaraze kovidom, ali povećavajući opasnost od depresije, kardiovaskularnih problema? Umetnost upravo ima tu prednost da, iako ne barata preciznim podacima kao nauka, može intuitivno i analitički da ostvari jedan sveobuhvatniji, dublji uvid u fenomene“, smatra naš sagovornik.

    Homo sapijens — najgenocidnija vrsta u istoriji

    Pozivajući se na stavove čuvenog izraelskog istoričara Juvala Noe Hararija, koji će „biti značajno ime na ovogodišnjem Bitefu“, Medenica navodi da se pandemija korone može posmatrati pre svega kao ekološki problem.

    „Pandemija je nastala kao rezultat onoga o čemu Harari, autor knjiga ’Sapijens — Kratka istorija čovečanstva‘ i ’Homo deus — Kratka istorija sutrašnjice‘ piše: da je čovek najgenocidnija vrsta u istoriji i da je to jedina životinjska vrsta koja je samostalno poremetila globalni ekosistem, čak više nego tektonski poremećaji, ledena doba i slično. Sve geološke promene i traume su bile geografski locirane, nisu se ticale cele planete Zemlje. Globalni ekosistem je bio narušen tek dejstvom homo sapijensa. I pandemije, pojave novih virusa, jesu u dobroj meri posledica narušavanja tog ekološkog sistema“, navodi Medenica.

    Ako ne izvučemo pouke, sledeći udar će biti teži

    Prethodna izdanja Bitefa ukazivala su, pored ostalog, na probleme koje nosi ubrzavanje života, na opasnosti koje kriju desničarski pokreti, populizam i drugi globalni društveni fenomeni koji, ukoliko se budu oteli kontroli, mogu da dovedu do „sveta bez ljudi“. Na pitanje da li veruje da događaji poput pandemije korone mogu biti neka vrsta upozorenja za čovečanstvo, Medenica odgovara:

    „Ako ne naučimo ništa i ne izvučemo nikakve pouke, sledeći ovakav udar će biti samo ozbiljniji i teži. Nije ovo nikakav katastrofizam, ali ovo je suviše ozbiljan globalni udar da bi se sve vratilo na staro. Imamo već artikulisan stav svetskih umetnika i intelektualaca da moramo da revidiramo svoje ponašanje“, navodi Medenica.

    Napominjući da iako nekad može zvučati kao floskula da su umetnici ti koji uvek prvi probijaju barijere, Medenica naglašava da to jeste istina, „pogotovo sada, kada se čini da je nauka strašno instrumentalizovana politikom i kapitalom“.

    „Vraćam se na Hararija. On, zapravo, govori o tome da sve futurističke, posthumanističke projekcije budućnosti ljudskog roda i naše civilizacije, od veštačke inteligencije, preko raznih biohemijskih i genetskih eksperimenata koji dovode u pitanje koncept ljudskosti, nadograđuju naš biološki sistem i pretvaraju nas u kiborge, zapravo mogu da dovedu do toga da se čoveku prvi put u istoriji dogodi ono što je on učinio drugim životinjama. Ljudi su druge životinje podredili sebi, ali sada bi moglo da se desi da veštačka inteligencija koju sami stvaraju, potčini njih. Svi ti eksperimenti koji stvaraju ozbiljne moralne, filozofske, pa i pravne i političke dileme, i kontroverzni su, upitni, diskutabilni, primarno nastaju da bi se lečile neke bolesti. Svako od nas će da se upita da li želi da bude čipovan, ali niko neće imati problem sa slušnim aparatom, tehnološkim elementom koji nam se ubacuje u organizam. Gde je ta granica, gde prestaješ da lečiš, a počinješ da vračaš, da menjaš stvarnost i biologiju? To je taj veliki izazov“, navodi naš sagovornik, napominjući, uz određenu dozu gorčine, da „za planetu možda i nije dobro da čovek opstane“.

    Kada je demokratija postala utopija?

    Obrazlažući orijentisanost 54. Bitefa ka ekološkim temama, Medenica ukazuje i na to da su političke odluke prvi preduslov za zaštitu prirode, ali da su glavna prepreka za to interesi kapitala.

    „Zašto je priroda ugrožena? Zato što će sporazum iz Kjotoa prve pogaziti SAD i druge velike sile. Veoma je važno da problemi emisije štetnih gasova budu rešeni, ali to je moguće samo uz političke odluke koje direktno štete finansijskim interesima kapitala. U svetu više nema pravih demokratija, to su sve ekspoziture interesa kapitala. Šta bi bilo idealno? Da imamo pravu reprezentativnu demokratiju, da naši parlamenti svuda u svetu i naše vlade odražavaju većinsko mišljenje građana, da su ti građani dovoljno emancipovani i edukovani i da kroz te parlamente delegiraju svoju volju vlastima koje će u opštem, javnom interesu da štite prirodu od zahteva kapitala. Ali to zvuči kao utopija“, zabrinuto konstatuje Medenica.
    Planovi A, B i C za 54. Bitef

    Bitef bi trebalo da bude održan u svom uobičajenom terminu, u septembru. Za sada se program, kako ističe naš sagovornik, priprema kao „regularno, ali malo skromnije izdanje Bitefa“. U obzir su uzete sve mere protiv širenja zaraze, ukoliko budu neophodne na jesen, ali mnogo toga zavisi i od toga da li će inostrani gosti moći da putuju i pod kojim uslovima.

    Organizatori Bitefa, naravno, imaju i „plan B“, za slučaj da veći broj planiranih predstava bude otkazan zbog pandemije. Ideja je da se festival ili odloži, ili da se predstave igraju tokom cele godine, onda kada određene trupe budu mogle da doputuju u Srbiju.

    „Varijanta C je da zaista sve mora da se otkaže. Onda ćemo razmišljati o nekom alternativnom izdanju Bitefa, ali to svakako neće biti serija snimaka pozorišnih predstava na Jutjubu koje su pozvane, ali ne mogu doći na Bitef“, kategoričan je Medenica.

    Tema:
    Kulturni kutak (99)
    Tagovi:
    pandemija, pozorište, Bitef, Ivan Medenica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga