07:04 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1794
    Pratite nas

    Pandemiju virusa korona i sve ono što je prati veoma dobro objašnjava misao: „Strah i džins nikada ne izlaze iz mode“. Živimo u vreme instant mitova koji su vrlo pažljivo, ideološki projektovani kao baza savremenog čoveka, a korona ima veoma dobro političko dejstvo i snažan tržišni efekat, smatra reditelj Emir Kusturica.

    Učestvujući na međunarodnoj konferenciji „Beogradski kontrapunkt 2020“, koja je ove godine bila posvećena temi „Umetnost i mit“, Emir Kusturica je istakao da, uprkos tome što veruje da virus korona zaista postoji i da jeste opasan, on predstavlja i „jedan od puteva, prokrčenih novim virtuelnim kanalima, u kojima ljudska svest postaje deo fikcije“, kreirane upravo na ideji o zastrašivanju.

    Rijaliti kao priprema za pandemiju

    Kusturica smatra da je čitavo čovečanstvo odavno pripremano za pandemiju korone, pre svega kroz fenomen rijalitija.

    „U našu svest i živote se odavno uselio rijaliti kao pojam, svetska drama je pretrpela najužasniji udar i pretvorila se u umetnosti koje same po sebi nisu delo, nego su jedna moguća postavka, dosetka. Imamo svakodnevni život u kojem se desi toliko stvari da su sama umetnost i literatura nevažne. A gde se dešavaju te stvari? Upravo u rijaliti programima, koji nas iscrpljuju do te mere, da najlakše možemo sami sebe da zamrzimo“, rekao je reditelj.

    Ugledni reditelj se zapitao šta je to što virus korona izdvaja iz niza velikih pošasti koje su tokom istorije zadesile čovečanstvo.

    Mi sada živimo u doba mita korone, o kojoj se malo zna i u kojoj učestvuju gotovo svi prvi put na našoj planeti. Koliko sam shvatio, razgovarati o mitu i mitologiji je vrlo podsticajno danas, jer živimo u vreme instant mitova koji su vrlo pažljivo i ideološki projektovani kao baza savremenog čoveka“, rekao je Kusturica.

    Ističući da nije pristalica principa zavere, ali da veruje u kriptoistoriografiju koja veoma često, nakon pola veka, otkriva ono što se zaista dogodilo ranije, Kusturica je konstatovao da čovečanstvo „ima dovoljno ključeva za otključavanje mitova i dovoljno pameti da ih dešifruje“.

    „Vidimo da korona ima vrlo efikasno političko dejstvo, ona je veoma dobar tržišni proizvod... Jedan od glavnih generatora svetkih mitova od šezdesetih godina do danas je, ipak, televizija i uzak krug ljudi koji nam zadaje zadatke koje mi ne možemo tako lako da rešimo. Zašto? Jer smo uplašeni“, upozorio je Kusturica.

    Obraćajući se ostalim učesnicima konferencije, koja je ove godine, zbog uslova izazvanih pandemijom korone prvi put održana u onlajn formatu, Kusturica je konstatovao da je „strah toliki da čak i oni koji o tome razgovaraju ne mogu da se sastanu uživo, nego razgovaraju virtuelno i time, kao i mnogi drugi, dokazuju da je život, zapravo, izgubio svoje osnovno dejstvo i da su se ljudi preselili u drugu sferu“.

    Da li smo dostojni slobode

    Ruski pisac Dmitrij Danilov posebno se osvrnuo na odnos slobode i bezbednosti, parafrazirajući misao Bendžamina Frenklina da „ljudi koji su spremni da se odreknu slobode radi bezbednosti nisu dostojni ni slobode, ni bezbednosti“.

    „Na primeru korone videli smo vrlo interesantnu sliku: čitavo stanovništvo savremenog zapadnog sveta jednoglasno je izabralo i pristalo da da deo svoje slobode. U svim zemljama zapadnog sveta bili su ozbiljno ograničeni sloboda kretanja, rada, sloboda poslovanja, a nije, koliko sam pratio, bilo nijednog ozbiljnog protesta, nije bilo pitanja kako to utiče na slobodu ljudi i koliko je u redu da se ona ograničava.  Svi su jednodušno shvatili da su spremni da se liše slobode zbog virusa. Vrlo je lako stanovništo zapadnog sveta uvesti u domaću izolaciju“, smatra Danilov.

    Prema njegovim rečima, danas se formiraju mitovi o novom odnosu prema slobodi i bezbednosti, koje će čovečanstvo osmišljavati ne samo decenijama nego i vekovima.

    „Nemojte misliti da sam protiv mera bezbednosti i karantina, ali fenomen da nije bilo nijednog protesta je interesantan. Sloboda pred našim očima prestaje da bude glavna, a veću vrednost ima bezbednost. Trebalo bi o tome razmisliti“, upozorio je Danilov.

    Ko će biti novi globalni junak

    Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević je ocenio da danas prisustvujemo stvaranju mita o podizanju čovek posle velikog pada.

    „Zahvaljujući velikoj nesreći koja je fizički pogodila ljude, počela je da se obnavlja priroda. I eto elemenata za mit: čovečanstvo doživljava mit zbog svoje gramzivosti, zbog istorijski neprimerenog uništavanja prirode i životne sredine u kojoj obitavamo, a onda priroda kao neki mitski junak kažnjava ljude opasnošću koja ga vraća u pređašnji red. Svi elementi mita su tu: imamo pad i stradanje, ali za sada ne znamo da li će biti ponovnog rađanja junaka, izlečenog od grehova i zabluda u kojima je živeo pre svog pada. Ostaje finale koje ćemo imati u vremenu ispred sebe“, zaključio je Vladan Vukosavljević.

    Čudovište iz lavirinta

    Makedonskog pisca Aleksandra Prokopijeva pandemija virusa korona asocira na starogrčki mit o Minotauru, strašnom čudovištu koje duboko unutar lavirinta čeka svoje žrtve i ubija ih.  

    „Taj mit je odavno ušao u čovečanstvo i kulture raznih razdoblja čovečanstva, sve do Borhesa, Pikasa. Zašto je on predstavljen kao polubik - polučovek i zašto je smešten u lavirint? Lavirint sam po sebi je prilično mučna i teška stvar, a Minotaur koji tamo čeka žrtve predstavlja nešto što je tuđe, različito, opasno. Pošto je ušao u grčki mit, predstavljen je kao čudovište koje gubi bitku, jer ubrzo posle toga minojska civilizacija prestaje da postoji. Možda je to način da se sagleda novo čudovište“, smatra Prokopijev.

    Prema njegovom mišljenju, vizualizacija mita o koroni je planetarna i može da nas usmeri ka tome da razmislimo da li je to situacija u kojoj jedan oblik mišljenja o svetu doživljava svoj krah i da li pojava tog virusa ima simboliku koja nas upozorava da treba da prestanemo s postojećim načinom potrošnje, nepažnje, samoživosti.

    „Baš zato je taj kovid došao da nas opomene da nismo trajni i da naša civilizacija, koliko god da uživamo u njoj, i koliko god da je hvalimo da je zabavna, da se lepo živi u njoj -  i to samo u delu sveta - predstavlja znak da taj svet više nije dovoljan“, upozorio je Prokopijev.

    Mit o novom dobu

    Američka autorka Tea Obreht pozvala se na reči Džozefa Kembela koji je osamdesetih godina govorio o tome da je svetu potrebna nova mitologija, nazvavši je „kosmologijom“.

    „Svetu je potreban novi mit, a i Karl Sagan je govorio da bi trebalo što pre da dođu vanzemaljci da bismo svi mogli da se okupimo oko istog mita. Postoji globalna opsesija mitovima apokalipse, smaka sveta, u proteklih 15 godina, jer se bavimo klimatskim promenama i njihovom ulogom u kraju civilizacije. Pandemija će biti plodno tle za razne priče, za jedan novi mit, zasnovan na opravdanoj borbi, neprijatelju koji je pobeđen i novom dobu koje sledi. Svaka borba je ciklična i nikada se ne zaustavlja, i pitam se da li će nas pandemija i mitologija nastala iz nje odvratiti od priče da je ovo poslednja bitka i da više nećemo moći da se borimo“, navela je sagovornica iz SAD.

    Učesnici konferencije, među kojima su bili i književnici Eduardo Moga iz Španije, Vern Tisen iz Kanade i Hanes Hofbauer iz Austrije, složili su se da kriza izazvana virusom korona ne samo da priziva mitove o apokalipsi, već aktualizuje i pitanje o novim putevima razvoja na civilizacijskom nivou.

    Oni su istakli da umetnost može imati značajnu ulogu u otporu manipulacijama kojima smo globalno izloženi, te da u mitovima može pronaći i podsticaj za otpor nametnutim istinama i odnosima moći, kroz veru u vrednost ličnog čina i ljudskog stvaralaštva.

    Konferenciju „Beogradski kontrapunkt“ organizovao je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, a virtuelni susret autora priređen je 18. juna.

    Tagovi:
    onlajn, međunarodna konferencija, mit, umetnost, Vladan Vukosavljević, Emir Kusturica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga