10:06 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1970
    Pratite nas

    Ljubav prema tradicionalnoj muzici obično se vezuje za starije generacije, ali četiri devojke iz etno-sastava „Luča“ dokazuju da ima i izuzetaka. Na Jutjubu nedavno je objavljen singl „Sini jarko sunce s Kosova“, koji najavljuje prvi studijski album „Luče“, sačinjen od tradicionalnih pesama s Kosova i Metohije.

    Maja Stojanović, Mirka Kešelj, Jelena Anđelković i Jovana Barać upoznale su se na Odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u Srednjoj muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu. Bile su u klasi profesorke Sanje Ranković, koja im je prenela svoje znanje i ljubav prema tradicionalnoj muzici. Devojke su potom nastavile da izučavaju ovu oblast na Katedri za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

    „Kroz čitavo obrazovanje bavile smo se ovom temom, kao i naša profesorka Sanja Ranković, koja je posebno proučavala muzičko nasleđe Kosova i Metohije, a mnoge svoje naučne radove zasnovala je na muzičko tradiciji Goranaca“, kaže u razgovoru za Sputnjik jedna od članica grupe Mirka Kešelj.

    Muziku za numeru „Sini jarko sunce s Kosova“ napisala je Jovana Barać, koja je, inače, rodom iz Leposavića. Muziku je aranžirao producent sastava Rastko Aksentijević, a autor stihova je Ljubomir Ranković. Ova pesma je jedina autorska kompozicija na albumu, dok su ostale numere tradicionalne melodije s Kosova i Metohije izvedene u modernim aranžmanima.

    „Album prati tok od jednoglasnog, a kapela pevanja, karakterističnog za tradicionalnu muziku Kosova i Metohije, do poigravanja s muzičkim harmonijama kroz glasove i moderne aranžmane“, kaže Mirka Kešelj.

    Spot za pesmu „Sini jarko sunce s Kosova“ sniman je tokom juna na četiri lokacije na Severu Kosova – na Mokroj Gori, iznad jezera Gazivode, na tvrđavi u Zvečanu, u Sočanici i Leposaviću.

    „Snimanje spota je za nas bilo prelepo iskustvo. Najviše smo strahovali da li ćemo uspeti da pređemo administrativni prelaz, jer je do 9. juna sve bilo zatvoreno. Mi smo 11. juna, s ekipom od desetak ljudi, krenule put Kosova i Metohije. Naredna dva dana smo uživale u planinskim prizorima, livadama, tvrđavi... Želele smo panoramski da prikažemo taj predeo. Sve što smo zamislile uspele smo da ostvarimo, prizvale smo sve to dobrom energijom“, objašnjava Mirka Kešelj.

    Naredna želja ovih devojaka jeste da snime spot u Prizrenu i one veruju da će, čim epidemiološka situacija to bude dozvolila, ostvariti svoju ideju.

    Na Jutjubu se može poslušati još jedna numera s albuma, tradicionalna pesma Goranaca „Mlajnesto, gorski trandafil“.

    „Ta pesma je za sada samo u audio formi, ali mi pripremamo i spot. Goranci imaju veoma upečatljivu tradiciju čiji su nosioci žene, zbog čega smo želele da im posvetimo posebnu pažnju“, navodi naša sagovornica.

    Prema njenim rečima, tradicionalna muzika s Kosova i Metohije karakteristična je, pre svega, po jednoglasnom pevanju, uz kaval kao dominantni prateći instrument.

    „Najčešće se instrumenti i glasovi nisu susretali. Uglavnom je jedna osoba pevala pesme, ponekad se pevalo u grupi. Glasovi su bili difencirani na muške i ženske izvođače. U novije vreme postoji tendencija da se spajaju glas i kaval i to lepo funkcioniše. Nas četiri pratimo trendove, nastojeći da tradiciju nosimo u današnjem danu, jer je to način da ona ostane živa. Mi je, zapravo, nadograđujemo“, objašnjava Mirka Kešelj.

    Kosovo kao nulta tačka i neprolazna tema

    Članice sastava „Luča“ izvode i pesme s drugih prostora koje naseljavaju Srbi, a od Kosova su krenule, kako kaže naša sagovornica, zbog toga što veruju da je to „nulta tačka našeg postojanja i neprolazna tema“.

    „Moji roditelji su poreklom iz dinarskog kraja, na našem repetoaru su i dinarske tradicionalne melodije, iz Hercegovine, Banije... gde god su živeli Srbi. Rado pevamo i pesme iz Vojvodine, i pesme s juga, istoka i zapada Srbije“, navodi Mirka Kešelj.

    Tradicionalnu muziku i pevanje devojke izučavaju na osnovu materijala snimljenog na terenu.

    „Etnomuzikolog ode na teren, snima stari živalj. To su ljudi koji se vrlo rado sećaju pesama, ili koji su bili reprezentativni izvođači u određenom selu. Kada dođemo u učionicu, ili na fakultet, preslušavamo te primere, trudimo se da razmišljamo na više nivoa, kako su pevali, iz kog razloga su tako pevali, a potom formulišemo lestvice i ritmove, trudeći se da se maksimalno stilski približimo tom izvođenju“, kaže naša sagovornica.

    Pomalo je čudno, primećuje ona, da se mlade osobe, koje su tek došle u srednju školu, zainteresuju za muzičku tradiciju.

    „Dogodi se, međutim, trenutak u kojem stanete i počnete da pevate te pesme i potpuno se identitetski povežete s njima. Na trenutak možete da vidite i osetite šta se zbivalo kada su ljudi to pevali. To je prepoznavanje muzike na duhovnom nivou, potrebno je malo više vremena, ali nas četiri smo rešile da istupimo i da kažemo da je sasvim u redu da današnji čovek sluša tradicionalnu muziku, da izabere šta mu se sviđa, a šta mu se ne sviđa, ali da ipak krene s izvora“, zaključuje Mirka Kešelj.  

    Tagovi:
    tradicija, muzika, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga