17:27 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 77
    Pratite nas

    U Narodnom muzeju u Beogradu večeras se otvara izložba umetničkih dela Radomira Damnjanovića Damnjana, jednog od najprovokativnijih i najmarkatnijih umetnika srpske i međunarodne likovne scene. Dela pripadaju reprezentativnoj poklon-zbirci umetnikovog brata Dragoslava Damnjanovića, a publika će moći da ih pogleda do 13. decembra.

    Dragoslav Damnjanović je Narodnom muzeju poklonio vredna dela u periodu od 2005. do 2013. godine. Narodni muzej čuva više od 160 radova Radomira Damnjanovića Damnjana, a poklon-zbirka je javnosti prvi put bila predstavljena 2011. u Muzeju „25. maj“, odnosno Muzeju Jugoslavije.

    Sada smo u prilici da vidimo radove na izložbi pod nazivom „Damnjan na iskustvima Damnjana“, koju je osmislila muzejska savetnica Gordana Stanišić. Izbor obuhvata širok vremenski raspon, od polovine prošlog veka do 2012. godine, a radovi su izvedeni u raznim formama klasičnih i proširenih medija, tako da izložba predstavlja slike, crteže, grafike, kolaže, objekte, instalacije i fotografije.

    Crtež četkom, 2001. - Radomir Damnjanović Damnjan
    Kolekcija Narodnog muzeja u Beogradu
    Crtež četkom, 2001. - Radomir Damnjanović Damnjan

    „Damnjan je izuzetan umetnik, intrigantan, svetski priznat i poznat, dobitnik je mnogih nagrada. Od 1974. godine živi na relaciji Milano – Beograd. Nažalost, Poklon-zbirka Dragoslava Damnjanovića nema u kolekciji video-radove. Damnjan se sedamdesetih godina intezivno bavio proširenim medijima, kao i drugi umetnici njegove generacije iz jezgra SKC-a kojima je bila bliska konceptualna umetnost. Fotografiju su smatrali produženim segmentom video-radova, performansa i akcija, tako da, ipak, imamo fotografiju kao samostalnu disciplinu i fotografiju kao reprezentaciju njegovih akcija, performansa i video radova“, kaže u razgovoru za Sputnjik Gordana Stanišić.

    Plavi krug, 1965. Radomir Damnjanović Damnjan
    Kolekcija Narodnog muzeja
    Plavi krug, 1965. Radomir Damnjanović Damnjan

    Radovi na izložbi predstavljeni su hronološki, s obzirom na to da se Damnjanov umetnički izraz menjao tokom šest decenija intezivne umetničke karijere.

    „Damnjan se pojavio na jugoslovenskoj umetničkoj sceni sredinom pedesetih godina sa studentskim radovima. Napravio je prvu izložbu koja je već tada privukla pažnju javnosti. Vrlo brzo posle toga, već početkom šezdesetih, postao je prisutan i na međunarodnoj umetničkoj sceni, dobijao je pohvale i nagrade. On pripada generaciji umetnika koji su vrlo brzo reagovali na ustaljene vrednosti modernizma u posleratnom periodu, suprotstavljajući se konvencionalnim društvenim standardima koji su modernizam i sputavali. Tada je u trendu bila apstrakcija, a Damnjan je upravo svojim prvim radovima nagovestio potpuno drugačiju, urbanu realnost. Suprotstavio se vodećem modernističkom trendu tako što je plasirao takozvanu novu figuraciju 'Beogradskog kruga', koja je rezultat potpuno drugačijeg viđenja realnosti, predmeta u jednom kompleksnijem društvenom kontekstu““, navodi naša sagovornica.

    Iako je tokom sedamdesetih godina bio jedan od najdoslednijih i najprovokativnijih neoavangardnih umetnika i aktivista koncepta druge linije i govora u prvom licu u formi proširenih medija (performans, video, fotografija), Damnjanović se nikada nije odrekao slike i njenih strukturalnih vrednosti.

    Šaka (iz ciklusa U čast sovjetske avangarde), 1973. - Radomir Damnjanović Damnjan
    Kolekcija Narodnog muzeja u Beogradu
    Šaka (iz ciklusa U čast sovjetske avangarde), 1973. - Radomir Damnjanović Damnjan

    Njegov odlazak u Milano i susret s novom umetničkom sredinom na izložbi je ilustrovan radom „Devet puta Damnjan“, serijom od devet identičnih fotografija umetnika.

    „Ovim radom prikazao je svoje stanje i odnos prema napuštanju sredine koja mu je bila potpuno prirodna, prema odlasku u novu nesigurnost, u kojoj je svakom umetniku teško, jer počinje da se dokazuje iz početka. Damnjan je vrlo brzo pronašao novi smisao, što ne znači da je stavio tačku na jugoslovensku scenu, on je ovde u suštini sve vreme bio prisutan, dolazio je, bio aktivan i vaninstitucionalno, kako u pogledu kolektivne angažovanosti u okviru SKC-a, tako i samostalno“, navodi autorka izložbe.

    Na prelazu u devetu deceniju prošlog veka Damnjan se tematski okrenuo „mrtvoj prirodi“ i „autoportretu“ koje realizuje kao podne ili zidne instalacije islikane u duhu „novog poentilizma“.

    „Damnjan autoportrete uvodi kao specifičan temat i koncept odnosa sopstvenog lika i izraza s umetničkim delom. U serijama autoportreta koje oslikava takozvanim flekama ili mrljama vidi se razvojni proces koji je usvojio i razvijao nakon konceptualističke prakse s kraja šezdesetih godina. Oni prikazuju angažovanost, autosugestivnost i preispitivanje odnosa umetničkog dela i samog umetnika“, kaže Gordana Stanišić.

    Radomir Damnjanović Damnjan je dobitnik brojnih priznanja i nagrada, među kojima je nagrada „Sava Šumanović“ iz 2011. za retrospektivnu izložbu u beogradskoj „Galeriji 73“. Tada je objavljena i monografija o njegovom opusu, čiji su autori Jerko Denegri i Tomazo Trini. Njegovi radovi se nalaze u mnogim muzejima, javnim kolekcijama i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.                              

    U skladu sa propisanim merama preostrožnosti, svečano otvaranje izložbe je organizovano ispred Narodnog muzeja na Trgu republike. Posetioci mogu da posete izložbu u Velikoj galeriji na drugom spratu muzeja i u na prvom spratu sa leve strane, u delu stalne postavke, namenjenom izlaganju radova na papiru.

    Tagovi:
    izložba, Narodni muzej u Beogradu, Narodni muzej
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga