07:48 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 31
    Pratite nas

    Međunarodni beogradski sajam knjiga odložen je za polovinu decembra, a tokom oktobra, umesto uobičajenog okupljanja izdavača, pisaca, bibliotekara i čitalaca pod sajamskim kupolama, predlaže se održavanje svojevrsnog festivala knjige na beogradskim ulicama i trgovima.

    Festival knjige, koji bi mogao biti održan na nekim od centralnih pozicija u prestonici nipošto ne predstavlja alternativu Sajmu knjiga u Beogradu, nego pokušaj da se očuva sama ideja čitanja, odnosno druženja čitalaca s izdavačima, piscima, prevodiocima i svima onima koji učestvuju u negovanju te ideje, naglašavaju u razgovoru za Sputnjik izdavači i članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, Zoran Hamović iz „Klija“ i Gojko Božović iz „Arhipelaga“.

    „Ne treba brkati lončiće, ovo što mi predlažemo nije nikakav alternativni sajam knjiga. Jedno je manifestacija na Beogradskom sajmu, a drugo su naše aktivnosti. Sajam knjiga nema alternativu! Manifestacija koja se organizuje na Beogradskom sajmu je autentična, ima svoju tradiciju koju mi poštujemo i koju ćemo poštovati i dalje. Ipak, naša profesionalna obaveza jeste da proizvodimo programe u kojima ćemo imati mogućnosti da se susrećemo sa svojim čitaocima, autorima i kolegama“, kaže Zoran Hamović.

    Prema njegovim rečima, Udruženje profesionalnih izdavača Srbije, na čijem je čelu, i ranije je imalo ideju da tokom leta organizuje festival knjige, koji bi upotpunio kulturni život Beograda.

    „Ovo sada je samo mogućnost da se takva ideja realizuje, u drugačijim uslovima i u jednoj vrsti iznudice, ali mi svakako i dalje želimo da budemo na Sajmu knjiga u Beogradu“, naglašava Hamović.

    I Gojko Božović naglašava da je Beogradski sajam knjiga, u svojoj tradicionalnoj varijanti, suštinski važan svima - i izdavačima, i čitaocima, i bibliotekarima, i medijima, svim ljudima koji su na bilo koji način povezani s knjigom.

    „Kada je reč o izdavačima, to je najvažniji pojedinačni poslovni događaj tokom godine i mi ćemo svi osetiti nedostatak sajma knjiga u poslednjoj nedelji oktobra, s uobičajenim brojem posetilaca. To je ozbiljan udarac koji ćemo morati raznim aktivnostima da umanjujemo“, navodi Božović.

    Prema njegovim rečima, festival knjige na otvorenom jeste dobar način da knjige budu vidljivije nego sada i da budu pristupačne i dostupne širim slojevima čitalaca koji mogu doći do njih po najpovoljnijim uslovima i pod najmanjim rizikom.

    Ključna je podrška Grada Beograda

    Predlog izdavača je da festival knjige bude održan u oktobru, a za realizaciju ove ideje potrebna im je podrška Grada Beograda, pre svega u infrastrukturi.

    „Sada predlažemo gradskoj upravi da nam pomogne, da podrži tu ideju, i ja verujem da postoje zaista pozitivne vibracije i otvorena vrata da se tako nešto uradi“, kaže Zoran Hamović.

    Gojko Božović kaže da Grad Beograd može da pomogne pre svega infrastrukturom, jer bi se manifestacija održavala na nekim od ključnih gradskih pozicija.

    „To mogu biti Knez Mihajlova ulica, neki delovi Kalemegdana, Trg Nikole Pašića. Za sve to je potreban čitav niz gradskih dozvola i infrastrukturnih uslova da bi bilo moguće. Izdavači su, naravno, vrlo zainteresovani upravo zbog toga što žele da sačuvaju komunikaciju sa čitaocima. Mi u svom poslu imamo veliki problem već najmanje pola godine, jer nedostatak javnih događaja utiče na javnu vidljivost knjige i kulture u celini. Potpuno je zamro kulturni život, ili je sveden na minimum. Jedan ovakakv izlazak na otvoreno, gde bi rizik bio sveden na minimum, podrazumevao bi značajnu fluktuaciju ljudi“, kaže Gojko Božović.

    Kada je reč o pratećim programima festivala, izdavači kažu da su aktivnosti na promociji izdanja njihova svakodnevna aktivnost i da to ne predstavlja organizacioni problem.

    Susreti s piscima, izdavačima, prevodiocima i drugima koji se bave sektorom knjige bili bi organizovani u onlajn formi, onako kako to sada radi većina organizatora manifestacija iz oblasti kulture.

    Neki događaji bi, napominje Zoran Hamović, mogli biti organizovani i u prostoru Beogradskog sajma i prenošeni u onlajn formi, što bi povezalo ovu manifestaciju s festivalom knjige.

    Decembarski sajam knjiga – velika nepoznanica

    Kada je reč o mogućnosti održavanja Sajma knjiga u decembru, zaista niko sa sigurnošću sada ne može da kaže da li će epidemiološka situacija u tom periodu biti povoljnija nego sada, a nepoznanica je i kakvi će biti ekonomski uslovi koji će izdavačima biti ponuđeni za izlaganje na Beogradskom sajmu pred kraj godine.

    Svečano otvaranje 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Svečano otvaranje 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu

    „Biće vrlo dobro ako se pokaže da su epidemiološki uslovi decembru dobri, ali i do sada smo imali iščekivanje i rezultat koji je, nažalost, nepovoljan. Takođe, niko od nas nije na dugme. Sajam knjiga se ne može organizovati danas za sutra. I decembar je veoma blizu. Mi u organizacionom smislu, kao i svi drugi akteri, nismo baš u tolikoj meri spremni da to tek tako organizujemo, da to bude uspešna manifestacija i da svi zajedno budemo zadovoljni njenim rezultatima“, napominje Zoran Hamović.

    Gojko Božović kaže da izdavači u ovom trenutku ne znaju nikakav detaljniji plan organizacije Sajma knjiga u decembru.

    „Imamo samo odluku da Sajam neće biti održan u uobičajenom terminu. Ta odluka nije doneta u konsultaciji s izdavačima, ali mi je ipak drago da su oni koji su je doneli uvažili argumente koje izdavači već mesecima iznose. Prvi i osnovni jeste epidemiološki argument. U ovim okolnostima nemoguće je zamisliti održavanje Sajma knjiga koji bi bio entuzijastičan, javni društveni događaj, na koji smo navikli. Nemoguće je organizovati ga bez rizika za posetioce, zaposlene na štandovima i sve ostale njegove učesnike“, kaže Gojko Božović.

    Sajam knjiga u Beogradu
    © Tanjug / OKSANA TOSKIC
    Sajam knjiga u Beogradu

    Kada je reč o ekonomskim uslovima za organizovanje Sajma knjiga, oni su, podseća Božović, isti kao i prethodne godine, u okolnostima koje nisu iste kao prethodne godine.

    „Prostor koji Beogradski sajam iznajmljuje izdavačima sam po sebi ne znači ništa ukoliko nema predvidive, stabilne posete. Ako se na bilo koji način ograničava broj posetilaca, postavlja se pitanje na koji ih način biramo, koji bi to bio broj posetilaca, postoje li tehničke mogućnosti da se on ograniči. Znamo da nekad ni vremenski uslovi nisu povoljni u decembru i da bi oni svakako uticali na smanjenu posetu, posebno ljudi iz unutrašnjosti koji, uzgred, već godinama dolaze na Sajam u većem broju nego Beograđani. Takođe, ranije je već bilo reči o tome da bi se ukinule grupne posete, školske posete, a to se sve onda svodi Sajam na prodajnu izložbu u zatvorenom prostoru, s mnogo rizika“, upozorava Gojko Božović.

    On ukazuje na još jedan, veoma važan element Beogradskog sajma knjiga, a to su njegovi programi.

    „Već je poznato da ove godine nema zemlje–počasnog gosta, nisu planirani ni programi, tribine, susreti. Frankfurtski sajam knjiga je najvećim delom ove godine zatvoren za publiku, ali on je i inače namenjen prevashodno profesionalcima, tako da je tu lakše upravljati i događajima i publikom. Zbog toga su se organizatori Sajma knjiga u Frankfurtu odlučili za onlajn izdanje ove godine. Naš sajam knjiga treba unapređivati, učiniti ga više međunarodnim i obnoviti neke programske sadržaje koje je u međuvremenu izgubio“, naglašava Gojko Božović.

    Tagovi:
    Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, Gojko Božović, Zoran Hamović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga