02:00 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 130
    Pratite nas

    Iako skromnog budžeta, laganijeg tempa i jednostavne radnje , prvenac Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ osim niza festivalskih nagrada i uspeha koji i dalje postiže, reditelju je doneo i nešto više: sigurnost koja je učinila da poveruje sebi. Za mladog Đorđevića upravo to je – najveći uspeh koji mu se dogodio.

    Vera u sebe najveći uspeh

    „Veliki uspeh je poverovati sam sebi. Bez teoretisanja, probali smo i pisanje i snimanje i na kraju uspeli. Imao sam podršku roditelja da godinama učim, podršku ekipe filma da, ako treba, i omanemo u snimanju. Srećom, to se nije desilo i o tome govore i ova priznanja. Svima nam se na kraju film dopao“, kaže Đorđević za Sputnjik.

    Marko Đorđević
    © Foto : Arhiva Marka Đorđevića
    Marko Đorđević

    Pored mnogih festivalskih nagrada koje je do sad osvojio ( Grand pri FAF, nagrade na festivalima u Motovunu i Kijevu, Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji ), film „Moj jutanji smeh“ upisao je u „biografiju“ i jedan od najdužih aplauza koje Festival autorskog filma pamti.

    Publika FAF-a pozdravila je njegovu nepretencioznost, skromnost, uverljivost. Đorđevićev film bavi se izgubljenom generacijom u procepu između onoga šta treba i šta može, ispitujući granice mladih ljudi osuđenih na besomučno ponavljanje istorije. Spas koji pokušavaju da pronađu nalazi se u malim pobedama.

    „Ovaj film pravljen je po ljudima. Želeo sam da budem provodnik onoga što vidim i osećam. I da pokažem ljubav prema likovima i odlukama koje donose“, otkriva reditelj.

    On dodaje da je ideja za film nastala spontano, a slična je bila i njegova realizacija. Po profesiji reditelj, Đorđević se stavio i u ulogu scenariste.

    „Kada sam prvih snimajućih dana čuo glumce kako izgovaraju replike, zvučalo je dobro i uverilo me da treba da nastavim da pišem, da verujem svom instinktu“.

    Poštujući isti taj instinkt, posle 10 dana zaustavio je snimanje na godinu dana. Od prvobitne zamisli film „Moj jutarnji smeh“ zadržao je samo jednu scenu, na kojoj je Đorđević i diplomirao.

    „Pre se film zvao drugačije, imao je drugačije likove, ali sam taj poduhvat napustio jer sam verovao da je neuspešan. Već na snimanju smo znali da to nije bilo dobro, toliko da ni izmontirani materijal nismo mogli da gledamo. Pauzu sam iskoristio da shvatim šta nije bilo u redu“, iskren je Đorđević koji ističe da je imao veliku privilegiju da luta i traži svoj film.

    Poslednja uloga Nebojše Glogovca
    © Foto : Arhiva Marka Đorđevića
    Poslednja uloga Nebojše Glogovca

    Bajka napravljena prema ljudima

    Osnovu ekipe pored scenariste i reditelja Đorđevića čine snimatelj Stefan Milosavljević i glavni glumci Filip Đurić i Ivana Vuković. Ova drugarska ekipa zajedno je promišljala priču o banalnosti života, otuđenosti, o lenjosti iza koje se krije nedostatak ambicije.

    „Sve te teme su nas opsedale. Svi kažemo da tragamo za srećom, makar i malom, ali već je napravljeno hiljadu filmova na tu temu. Naš film pratio je naš osećaj za ljude i tako postao naša mala bajka. Probali smo da napravimo priču sa što istinitijim prikazom porodičnih odnosa, a opet smo pokušali da kreiramo scene koji bismo mi voleli da gledamo. Autentičnost smo crpli iz života i uz pomoć takvih, autentičnih scena napravili smo originalnu atmosferu Kragujevca“, objašnjava Đorđević.

    Mnogo više od atmosfere, „Moj jutarnji smeh“ stavlja humor u prvi plan i pokazuje da koliko god je život težak, on može biti i pozitivan.

    „To je human, lep film koji gleda dalje od istorije, od grada, od generacije. On pokazuje da, usprkos svemu, među ljudima može da se desi nežnost“, zaključuje Đorđević.
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga