10:42 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    168
    Pratite nas

    „Ružni, prljavi, zli“, crnohumorna priča o ljudima sa margine koje moralna i emotivna beda pretvara u čopor izgledanelih pasa, premijerno na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

    Komad „Ružni, prljavi, zli“ Slobodana Obradovića, po motivima istoimenog filma Etorea Skole iz 1976. godine, a u režiji Lenke Udovički biće premijerno izveden 8. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu.

    Predstava je završena još u martu, ali je planiranu premijeru onemogućila epidemija.

    „Ružni, prljavi, zli“ posle nasilnog i neočekivanog prekida

    „Sa velikom smo se radošću ponovo okupili nakon nasilnog i neočekivanog prekida u martu. Kompletna ekipa se sa ogromnim žarom, posvećenošću i ljubavlju vratila ovoj predstavi. Ta energija je ponela i mene“, rekla je rediteljka Lenka Udovički na konfereniji za novinare, dodavši da ovoga puta zbog korone i obaveznog karantina njen autorski tim nije mogao da dođe u Beograd - kompozitor Najdžel Ozborn je u Engleskoj, kostimografkinja Bjanka Adžić Ursulov u Sloveniji, koreograf Staša Zurovac u Austriji.

    Udovički je istakla da je najteže bilo „restartovati glavu nakon sedam meseci“ i vratiti se „onome što živimo, volimo i što je svima toliko falilo“.

    „Ova premijera je posebnija nego da se desila u martu, jer znam koliko je svima nama bitno da kreativnost nastavi da živi, da pozorišta rade uprkos okolnostima, uz maksimalne mere opreza i uz svest da nam ipak ova situacija sa koronom ne uništi živote i umetnost“, istakla je Udovički.

    Rad na predstavi joj je, kako je kazala, bila prilika da upozna novu generaciju mladih talentovanih glumaca.

    „Ovo je predstava fizičkog teatra, sa mnogo pokreta, muzike, koja stvarno zahteva intenzivniji rad nego što je uobičajeno. Nije bilo lako. Mnogo sam zahtevala od celokupne ekipe. Mislim da smo napravili neobičnu predstavu, začudnu, duhovitu, grotesknu koja će korespondirati sa vremenom u kome živimo“, rekla je rediteljka.

    Animalne grabljivice sa najnižim porivima

    „Ružni, prljavi, zli“ je crnohumorna priča o ljudima sa margine , o ogromnoj porodici koja živi u pretrpanoj straćari, u nehigijenskom nasilju na obodu Rima. Materijalna nemaština uvod je u emotivnu, moralnu bedu, koja ukida sve civilizacijske etičke postulate i svodi ljude na puku egzistenciju i instikte nalik čoporu izgledanelih pasa.

    „Skola prikazuje vrlo siromašan sloj, ali ne romantično kao što su činili autori pre njega kako bi izazvali neku vrstu empatije. On ih prikazuje kao animalne grabljivice sa najnižim porivima za seksom, hranom, alkoholom“, istakao je u razgovoru za Sputnjik hrvatski glumac Ozren Grabarić koji tumači Đaćinta Macadelu, glavu porodice sastavljene od četiri generacije koja se uglavnom izdržava krađama i prostitucijom.

    Grabarić podseća da je Etore Skola bio zbog svog ostvarenja meta kritike levo orjentisanih političara, koji su ga napadali zbog negativnog prikaza siromašnih ljudi.

    „On im je odgovorio: ’To jeste tako, ali to nije kritika tih ljudi, već društva koje ih je dovelo do tog nivoa da se tako ponašaju. Možda mi u sakou možemo da mislimo kako smo civilizovani, a oni ne. Međutim, svi mi to imamo u sebi’“, rekao je Grabarić i dodao da film i predstava pokreću mnogo pitanja.

    Osvrnuo se i na svoje oduševljenje filmovima Etorea Skole koje je gledao još tokom studija i smatra ih remek-delima.

    „Ono što meni nedostaje danas u kinematografiji, a što imamo u Skolinim ostvarenjima, jeste teatar u filmu. Ja sam odrastao na takvim filmovima. Piter Selers je moj uzor. Kada sam kao klinac gledao ’Inspektora Kluzoa’, za mene je to bio teatar i tako sam zavoleo glumu“, rekao je Grabarić.

    © Sputnik
    Glumac Ozren Grabarić o ulozi u predstavi "Ružni, prljavi, zli"

    U matematici smo tražili slobodu

    Grabarić je istakao i da mu je ovo jedna od „komplikovanijih partitura koje je radio“, jer je predstava puna malih detalja i „živi“ od pokreta, koreografije.

    „U toj matematici naći slobodu je bilo vrlo zanimljivo. Kada smo Lenka i ja radili ’Šekspira u Kremlju’ Iva Štivičića, Lavrentije kaže glumcu: ’Oprezno sa tom slobodom. Sloboda je zanimljiva stvar. Nije dobro kada je ima previše, nije dobro kada je ima premalo. Najbolje je imati onoliko koliko ti treba’. I ova predstava zahteva tehničku veštinu i bilo nam je teško da kroz tu tehniku pronađemo slobodu. Ali upravo ta tehnika, rediteljski okvir, tekst i disciplina koreografije daju nam onoliko slobode koliko nam treba“, istakao je Grabarić.

    U umetnosti uvek se radi o tome da pronađeš svoju slobodu, smatra poznati glumac.

    „Čini mi se da ponekad prebrzo radimo predstave. Onda kada pravimo pauzu taj materijal leži u nama, taloži se i pronalazimo nove prostore vlastite slobode i vlastitog izraza unutar jednog okvira. Meni je umetnost povezana sa slobodom. Ako je sloboda preširoka glumac se gubi, ako je preuska onda je on zarobljen i ne može se izraziti kao umetnik. Mislim da su glumci podjednako autori predstave. Zato je pozorište tako uzbudljivo“, pojasnio je Grabarić.

    Početak divnog prijateljstva

    Grabarić je priznao i da se uplašio kada ga je Lenka pozvala da u Beogradu igra glavnu ulogu u pozorištu.

    „Kako će me ljudi prihvatiti, kako ću igrati u drugom pozorištu, drugoj sredini u kojoj nikada nisam živeo, o svemu tome sam razmišljao, ali bilo mi je bitno da dođem, jer je za svakog umetnika važno da promeni prostor gde se oseća sigurnim i zaštićenim. Mislim da mi se to višestruko vratilo. Blizu smo, delimo mnogo toga zajedničkog, ali malo su različiti naši pogledi na glumu, glumački proces i na pozorište. Mene uzbuđuje susret sa ljudima koji drugačije razmišljaju i to mi je bio izazov“, rekao je Grabarić koji je ranije radio sa srpskim glumcima Borisom Isakovićem, Jasnom Đuričić, Anitom Mančić...

    „Divno su me ugostili u Beogradskom dramskom pozorištu i nadam se da je ovo samo početak jednog divnog prijateljstva“, naglasio je Grabarić.

    U predstavi „Ružni, prljavi, zli“ pored Ozrena Grabarića, igraju i Nađa Sekulić, Nataša Marković, Ivana Nikolić, Ivan Zablaćanski, Milan Zarić, Aleksandar Jovanović, Jana Milosavljević, Iva Ilinčić, Nina Janković, Aleksandar Vučković, Jovo Maksić, Vanja Nenadić, Slađana Vlajović, Milena Jančurić i Marko Gvero.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    predstava, Beogradsko dramsko pozorište
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga