02:02 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 100
    Pratite nas

    Završnica trke za najprestižnije književno priznanje u svetu, Nobelovu nagradu za književnost, biće okočana sutra, kada će Švedska akademija proglasiti ovogodišnjeg dobitnika.

    U međuvremenu, kladionice ne miruju. Među ovogodišnjim favoritima nalaze se Ljudmila Ulicka, Čarls Simić, Karl Uve Knausgor, kao i pisac horora, Stiven King.

    Izborom Handkea Nobelova nagrada se vratila književnosti

    Ima li mesta za pravu književnost u ovogodišnjoj kladionici za Nobelovu nagradu za književnost? Hoće li se potvrditi prošlogodišnji utisak da se nagrada, posle krize i jednogodišnje pauze, dodelom priznanja Handkeu – ponovo vratila književnosti? Hoćemo li imati pobednika van Evrope, hoće li to biti žena, da li će biti pesnik, neka su od glavnih dilema i pitanja publike koja godinama prati ovaj književni izbor. Među njima ima i onih koji se pitaju – da li će ovo svetsko priznanje laureat dobiti za književnost ili za stavove koje zastupa.

    Prošlogodišnjni laureati Nobelove nagrade za književnost, Olga Tokarčuk i Peter Handke
    © AFP 2020 / JONAS EKSTROMER
    Prošlogodišnjni laureati Nobelove nagrade za književnost, Olga Tokarčuk i Peter Handke

    Laureat neće biti iz Evrope i biće žena

    Poslednjih pet godina bile su burne za Švedsku akademiju. Izborom Boba Dilana, članovi žirija očigledno su pokušali da pokažu otvorenost za različite vidove književnosti. No, to je ujedno bio i početak krize koja je eskalirala skandalom 2017. godine nakon što je suprug Katarine Frostenson, jedne od članica Nobelovog komiteta optužen sa seksualno uznemiravanje i odavanje imena dobitnika kladionicama. To je rezultiralo odlaganjem Nagrade za 2018. godinu.

    Švedska akademija našla se na meti žestoke kritike i sledeće godine zbog izbora austrijskog pisca, Petera Handkea koji je, u svojim delima, „stao na srpsku stranu“ u vreme građanskog rata u Jugoslaviji.

    Tako je urednik redakcije za kulturu u časopisu „Dagens niheter“ Bjorn Viman, konstatovao u svom tekstu da je prošlogodišnji izbor potvrdio da je Nobelova nagrada za književnost u krizi, preneo je Gardijan.

    „Mislim da će ove godine Akademija nagradu dodeliti ženskom autoru, koji nije iz Evrope i koji je, u političkom i ideološkom smislu, suprotnost Handkeu“, smatra Viman.

    Rekordi Nobelove nagrade za književnost

    Tokom poslednjih sedam godina, Nobelova nagrada dodeljena je trojici pisaca na engleskom jeziku i petorici Evropljana. Pesnik nije pobedio od 2011, a pisac poreklom iz Afrike od 1986. godine. Muškarci i dalje dominiraju sa 101 pobedom u odnosu na žene sa skromih 15 nagrada.

    Ovo bi trebalo da bude godina da Nobelova nagrada konačno počne da ispravlja greške, rekorde o polu, rasi i favorizovanju evropskih autora, smatraju kritičari.

    Pitanje koje se prirodno nameće jeste kakve veze svi ti rekordi imaju sa književnom vrednošću njihovih autora. Ocenjuje li se (ili kritikuje) ideologija jednog autora ili njegovo književno stvaralaštvo?

    U kladionicama i Ulicka, Kundera, Uelbek...

    Imena koja se nalaze na svetskim kladionicama uključuju Maris Konde, književnicu poreklom iz Gvadalupea koja je 2018. osvojila „alternativnog“ Nobela, rusku romansijerku Ljudmilu Ulicku, japanskog pisca Harukija Murakamija, kanadsku autorku Margaret Atvud i višegodišnjeg favorita Ngugija va Thiongo.

    Delo Maris Konde koje istražuje kolonijalizam, rasu i nejednakost posebno je odjeknuo 2020, u svetlu protesta protiv rasizma u Americi i svetu. Ngugi va Thiogo koji već decenijama piše na maternjem jeziku, dugogodišnji je favorit književne kritike. Dodela nagrade njegovom književnom i političkom radu bila bi, prema mišljenju svetskih medija, odgovor na Handkeovo političko delovanje. Po listama u kladionicama, ovo bi mogla biti godina Ljudmile Ulicke, iako dolazi iz sličnog književnog i gaografskog prostora kao dve nedavne laureatkinje, Svetlana Aleksijevič i Olga Tokarčuk.

    Među favoritima sa evropskog tla nalaze se i Salman Ruždi, Edna O’Brajen, Milan Kundera, Ismail Kadare, Laslo Krasnohorkai, Peter Nadas, Jun Fose, a na svetskim kladionicama visoko se kotiraju i Karl Uve Knausgor i Mišel Uelbek.

    Od američkih pisaca kandidati su Čarls Simić, Don Delilo, Tomas Pinčon, Kormak Makarti, Džojs Kerol Outs i Stiven King.

    Muzej Alfreda Nobela
    © AFP 2020 / JONATHAN NACKSTRAND
    Muzej Alfreda Nobela
    Nagrada uskraćena Tolstoju, Džojsu i Čehovu

    Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje se od 1901. godine. Nagrađuje se pisac iz bilo koje zemlje koji je, prema rečima utemeljitelja Alfreda Nobela, stvarao „na polju književnosti najbolje delo idealističkih tendencija“. Upravo su ove „idealističke tendencije“ glavni razlog zbog kojeg je ova nagrada ostala uskraćena veličinama kakve su Džejms Džojs, Lav Tolstoj, Anton Pavlovič Čehov i Marsel Prust. Ili je stvar obrnuta – oni su ostali ukraćeni Nobelovoj nagradi?

    Tagovi:
    Nobelova nagrada za književnost
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga