17:51 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 48
    Pratite nas

    U nizu laureata Nobelove nagrade za književnost koja se dodeljuje od 1901. godine, Luiz Glik je šesnaesta laureatkinja i prva pesnikinja koja je ovo prestižno priznanje dobila nakon Vislave Šimborske.

    Američka pesnikinja Luiz Elizabet Glik (1943) dobitnica je Nobelove nagrada za književnost za 2020. godinu za „svoj nepogrešiv pesnički glas koji strogom lepotom čini individualno postojanje univerzalnim“, saopštio je danas Nobelov komitet.

    Beskompromisni glas Luiz Glik propituje temu identiteta

    Obrazloživši odluku, predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson istakao je da je „glas Luiz Glik iskren i beskompromisan i signalizira da ova pesnikinja želi da je razumeju“.

    „Iako njeno poreklo zauzima značajno mesto u njenim delima, ne sme se smatrati autorkom ispovedne poezije. Ona traži univerzalnost. Tri su stuba njene poezije: tema porodičnog života, stroga, ali i zaigrana inteligencija, i istančan osećaj za kompoziciju“, istaknuto je u obrazloženju.

    Da je Luiz Glik izuzetna pesnikinja koja pripada pravcu ispovedne poezije smatra profesorka engleske i američke književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu Vladislava Gordić Petković.

    „Ispovedna poezija u Americi ima bogatu tradiciju. To je poezija koju su odredile pesnikinje poput Silvije Plat i En Sekston. Možemo slobodno da kažemo da je ovoga puta Nobelova nagrada otišla u prave ruke, jer je reč o pesnikinji koja na najlepši i ponekad težak i turoban način propituje teme porodičnog života, identiteta, sopstva. To je pesnikinja u čijem se pisanju prelamaju važni uticaji velikih pesnika Ezre Paunda i T.S.Eliota i naravno pre svih Volta Vitmana“, ističe Gordić Petković.

    Ona smatra da je Nobelova nagrada „potvrda dugopostojećem talentu koji je u američkoj kulturi na vreme etabliran“.

    „Luiz Glik je dobitnica velikih nagrada, a naš časopis za žensku knjževnost i kulturu ’Pro Femina’ je proročki 1995. godine napravio mali temat ’Portret savremenice’ u kome je predstavljena poezija Luize Glik i prevedene nekolike njene pesme iz njene najvažnije knjige ’Ararat’“, naglašava Vladislava Gordić Petković.

    Predsednik SAD Barak Obama uručio je pesninji Luiz Glik Nacionalnu medalju za humanističke nauke 2016. godine
    © REUTERS / GARY CAMERON
    Predsednik SAD Barak Obama uručio je pesninji Luiz Glik Nacionalnu medalju za humanističke nauke 2016. godine

    Nagrade poeziju čine vidiljivijom

    „Svaki put je dobitnica Nobela bila praćena stavovima prezira, nehaja ili ignorisanja. Herti Miler je svojevremeno kritičar Harold Blum prebacivao izvesnu elitističku političku korektnost. Doris Lesing i Elfride Jelinek su bile dočekane nepravedno i sa lošim reakcijama. Činjenica da Nobelova nagrada pokušava da ostvari jedan vid političke korektnosti, ne treba da nas ni čudi ni iznenađuje. Književnost koju pišu žene jeste potpuno ravnopravna sa književnošću koju pišu muškarci. Nije dovoljno vidljiva, ali zahvaljući nagradama postaje sve vidljivija“, skreće pažnju Vladislava Gordić Petković i dodaje:

    „Luiz Glik je pesnikinja koju treba čitati zbog njene poezije, njenog odnosa prema psihoanalizi, mitologiji i tradiciji pesništva i ovo će biti sjajna prilika da se njena poezija kod nas ponovo objavljuje, posle sporadičnih pokušaja, i da privuče pažnju izdavača“.

    Žene preuzele inicijativu u književnosti

    Profesor na Katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu Mihajlo Pantić zapaža da su „žene do izvesne mere preuzele inicijativu u književnosti“.

    „Tome ima više razloga, neki su socio-kulturni, a neki su krajnje lako objašnjivi činjenicom da od 10 ljudi koji imaju naviku čitanja osam su žene. Ne govorim o feminističkim pričama. Ženski prostor u književnosti odavno je osvojen i ovom dodelom nagrade se to potvrđuje“, kaže Pantić.

    Ne slaže se pak da je malo književnica među laureatima Nobelove nagrade.

    „Knjževnost sve više prelazi u nadležnost ženskog pisanja i najtiražnija i najčitanija su dela književnica. Olga Tokarčuk je prošle godine dobila Nobelovu nagradu zajedno sa Peterom Handkeom, ali na nju niko nije obratio pažnju. Više nije retkost, incident, ni iznenađenje da žena dobije Nobelovu nagradu za književnost“, ističe Pantić.

    Poezija je konstanta kulture

    Na pitanje Sputnjika da li današnja dodela Nobelove nagrade može biti u izvesnoj meri impuls poeziji, profesor Pantić kaže da je „poezija konstanta kulture bez obzira na intenzitet njenog prisustva u javnom prostoru“.

    „Činjenica je da bez vrhunske poezije nema vrhunske književnosti. Ona prethodi svemu. Poetska supsticijalnost određuje vrednost književnosti bez obzira na žanr dela. Poezija će trajati dokle traje čovečanstvo, iako, osim u nekoliko navrata tokom istorije, ona nikada nije bila u prvom planu. Možda malo u romantizmu, u antici kada se odvajala od muzike i u usmenoj književnosti. Danas i u buduće sigurno neće biti dominantna. Ne verujem ni da Nobelova nagrada može da podigne interes za pesničko stvaranje, ali je poezija činjenica kulture“, ističe Pantić.
    Nada za poeziju

    Jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja Ana Ristović obradovana je činjenicom da je Nobelova nagrada pripala pesnikinji, posebno što Luiz Glik smatra sjajnom autorkom.

    „Prevodi njenih pesama kod nas se nalaze samo po antologijama. Ovo je prilika da izdavači malo više obrate pažnju na poeziju. Pre Luiz Glik, od pesnikinja samo je još Vislava Šimborska dobila Nobelovu nagradu. Eto nade za poeziju i primera da politika nema nikakvog uticaja na ovu nagradu“, ističe Ristović.

    Luiz Glik
    © Foto : Public Domain
    Luiz Glik
    Ko je Luiz Glik?

    Luiz Glik, rođena 1943. godine, objavila je 12 zbirki poezije i dve knjige eseja.

    Tokom svoje šest decenija duge karijere istraživala je traumu, smrt i isceljenje, u pesmama za koje strčnjaci nisu saglasni da li su ispovedne ili ne.

    Glik je pisala i o razvoju anoreksije kod tinejdžerke, a kasnije je rekla da je to rezultat njenih napora da ostvari nezavisnost od majke, kao i smrti starije sestre, pre njenog rođenja.

    Dok je bila na terapiji, odlučila je da krene na poetske radionice u okviru svog fakultetskog obrazovanja i počela je da razvija svoj glas.

    Prvu zbirku „Prvorođenče“ objavila je 1968. godine.

    Pulicerovu nagradu za poeziju dobila je 1993. godine za zbirku „Divlji iris“, da bi 2016. od predsednika SAD Baraka Obame primila Nacionalnu medalju za humanističke nauke.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    pesnik, Nobelova nagrada za književnost, Luiz Glik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga