10:07 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 828
    Pratite nas

    Lik žene u koju je zaljubljen Vuk Mandušić možda je najlepši u celom stripu. Još dok sam skicirao snahu Milonjića bana, dok sam je stvarao, poželeo sam da za nju pozajmim lik Monike Beluči. Nisam urgirao da to bude ona, ali nekako je baš bilo stripski, kaže autor stripa „Gorski vijenac“ Geza Štetet.

    Njegoš posle Isusa i Jova

    Da s razlogom slovi za majstora stripskog crteža, Geza Štetet potvrdio je stripovima „Isus, reč Božja“ i „Knjiga o Jovu“, kao i nedavno objavljenom knjigom u kojoj je - prateći od reči do reči stihove Njegoševog speva - olovkom i tušem oživeo čuvene junake „Gorskog vijenca“. Na 140 stranica, zahvaljujući sugestivnom i snažnom crtežu, iz prošlosti izranjaju „lica“ Vladike Danila, Igumana Stefana, Vuka Mandušića...

    „Gorski vijenac“ Geze Šeteta
    © Foto : Geza Šetet
    „Gorski vijenac“ Geze Šeteta

    Geza, koji kaže da njegovo ime na turskom znači pobednik, za Sputnjik otkriva kako je uspeo da i posle ovakvog složenog posla punog izazova i rizika, ostane na visini svog imena: da ostane pobednik.

    Taj pobednik u meni je sam Isus Hrist. Pre nego što sam počeo da čitam Bibliju i sve dok nisam u svom životu upoznao Isusa, bio sam „nepobednik“, gubitnik. Ali, od trenutka kad sam to spoznao počeo sam drugačije da razmišljam i da u svom životu uočavam promene. Uvideo sam da moj talenat treba da iskoristim da slavim boga i tako se rodila misao da nacrtam priču o Isusu. U želji da to uradim na pravi način počeo sam od Starog zaveta, jer je to uvod u priču o Isusu, objašnjenje zašto je došao. Tek kad je sve to sazrelo u meni pristupio sam radu. 'Isus, reč božja' je strip rađen s namerom da bude neka vrsta umanjene cele Biblije“ kaže Štetet, kome su upravo stripovi o Isusu i Jovu obezbedili status specijaliste za duhovni strip. Njegovom majstorskom nizu treba dodati i u strip upravo ovih dana pretočeno drugo Njegoševo delo – spev „Luča mikorkozma“.

    U stripu i „Luča mikrokozma“

    „Svaku književnost možete pretočiti u slike, ali to nije nimalo jednostavno“, otkriva Geza. „Sigurno se ne bih usudio da radim „Luču“ da ne poznajem dobro Bibliju. Ali i „ Luča“ je bila lakša za rad u odnosu na „Gorski vijenac“, pre svega zbog mnoštva likova koje je trebalo nacrtati“, objašnjava Štetet.

    Vladika Danilo po liku Njegoša
    © Foto : Geza Šetet
    Vladika Danilo po liku Njegoša

    Na 140 stranica pred čitaocima se nižu crteži poznatih književnih junaka kojima je sam Njegoš odredio karaktere i temperament. Na pitanje da li ih je crtao tako što je „samo“ vukao linije po Njegoševim slikama, Geza kaže:

    „Za Danila sam pozajmio Njegošev lik, jer verujem da su kao duhovnici slični, pate istu patnju zbog svog naroda, pravoslavlja... Ali sam, takođe, puno likova preuzeo iz stvarnosti, iz javnog i političkog života, pa je tako „moj“ Mandušić Paja Vuisić, a Vuk Mićunović – Vuk Drašković. Čak sam ubacio i svoj lik, ja sam jedan od Stefana... Morao sam se vezati za žive ljude.“

    Naš sagovornik kaže da je poseban izazov bio crtati ženske likove od kojih je jedan od najsnažnijih Sestra Batrićeva.

    „Njen lik sam pozajmio od moje supruge kad je bila mlada“, otkriva Geza uz objašnjenje da kad naiđe stvaralački talas crtač nema mnogo izbora.

    Snaha Milonjića bana iz stripa „Gorski vijenac“
    © Foto : Arhiva Geze Šeteta
    Snaha Milonjića bana iz stripa „Gorski vijenac“

    Uskoro Nušićevi „Hajduci“

    „U tim trenucima crtate ono prvo čega se setite i možda je baš to najbolje. Ja sam i ovde tako postupio i po reakcijama bih rekao da je ispalo dobro. Nadam se da bi i Njegoš bio zadovoljan da ih vidi ovako nacrtane“, kaže Geza i odmah dodaje da tek sad uviđa i to da u knjizi ima mnogo grešaka koje bi voleo da ispravi u sledećem izdanju.

    „Tu je puno likova, puno knezova, sve to treba dovesti na pravo mesto. Za razliku od „Luče“ ovo je realističan crtež, stanja u kojima su neki junaci su psihički teška, tu je i sukob između islama i pravoslavlja“, podseća strip crtač Štetet.

    Lik Karađorđa
    © Foto : Geza Šetet
    Lik Karađorđa

    On otkriva i da se među ženskim likovima našao i jedan iz njegove prošlosti.

    „Devojka koju spominje Turčin u jednom delu, nacrtao sam preko cele stranice. Tek kad sam je završio i uradio tušem video sam da je to devojka koju sam nekad voleo... Eto, koliko je nesvesno i svesno snažno povezano.“

    Od davnašnjeg sna da naše književne klasike pretoči u strip, Geza, kaže, ne odustaje. Taj san započinje Nušićem:

    „Započeo sam rad na Nušićevim „Hajducima“, jer to je pravo delo za našu decu. Nušić je svetska klasa, uvek aktuelan, neprevaziđen. Ono što je napisao u „Hajducima“ poslužilo je i Ćopiću i mnogim drugim da prave slične priče, kao što su „Orlovi rano lete“, „Družina Pere Kvržice“, „Sinji galeb“... Sve je to izašlo iz Nušićevih „Hajduka“, smatra Geza i dodaje:

    „Francuzi i Belgijanci su pretočili čitavu njihovu književnost u strip, makar i na četiri strane. Ja sam zahvaljujući „Kekecu“ koji ih je objavljivao zavoleo i Ben Hura i Robina Huda i mnoge druge. A to je najbolji vid vaspitanja – kad vas istovremeno i edukuju i zabave“, zaključuje Geza Štetet.
    Tagovi:
    strip, Njegoš, Gorski vijenac
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga