14:29 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 163
    Pratite nas

    „Lude dvadesete“, „epoha džeza“, „era promene“ neki su od sinonima za treću deceniju 20. veka, obeleženu novim muzičkim ritmovima, popularnošću bioskopa, radija i raznih sportova, ali i novom emancipacijom žena. Bila je to bezbrižna dekada, u kojoj su se ljudi, nakon trauma iz Prvog svetskog rata, prepustili „slatkom životu“.

    Sve ove društvene i kulturološke promene uticale su i na trendove i standarde u odevanju. Mnoge modne inovacije, uvedene upravo u to vreme, zauvek su promenile odevne navike i učinile ljudsko kretanje lagodnijim i rasterećenijim.

    Kostimi Jelene Stokuće u predstavi Veliki Getsbi
    Vladimir Nešović
    Kostimi Jelene Stokuće u predstavi "Veliki Getsbi"

    Oslobađanje žena

    „Rat je ostavio veliki pečat na modu i na sve druge segmente života dvadesetih godina. Značajne promene u modi dogodile su se i pre početka Prvog svetskog rata, jer su već tada delimično izbačeni korseti. Nakon završetka rata, žene su počele više da rade, u većoj meri su obavljale neke do tada isključivo muške poslove, što je, naravno, dovelo i do prilagođavanja njihove odeće. Moda je postala funkcionalnija, haljine i suknje su skraćene, a u odevanje su uvedeni i novi materijali, ležerniji i rastegljiviji, poput žerseja ili viskoze. Sve je to prilagođeno životu žena koje su počele da odlaze na posao, koje su koristile bicikle, javni prevoz, autobuse i vozove“, napominje u razgovoru za Sputnjik, kostimografkinja Jelena Stokuća, autorka kostima za predstavu „Veliki Getsbi“, koja se odvija upravo u toj epohi.

    Fleper devojke u brzom noćnom ritmu

    Moderan je postao takozvani dečački izgled, pa su pojednostavljene i frizure. Žene su skraćivale kosu do brade, a taj izmenjeni ženski portret diktirao je i novi način šminkanja, kao i oblik šešira kojima je postepeno skraćivan obod.

    Detalj iz ženskog modnog časopisa dvadesetih godina
    © Sputnik / Valentina Bulatović
    Detalj iz ženskog modnog časopisa dvadesetih godina

    Dečački izgled se, međutim, preneo i na večernje toalete. To je bila era veoma živog noćnog života, koji je bio obojen zvucima džeza i ispunjen ritmovima fokstrota, čarlstona, svinga, američkog tanga i drugih plesova.

    „Haljine su pratile razigranost takozvanih fleper devojaka, koje su uživale u gradskom životu i okupljale se u džez klubovima. Ženska silueta je bila produžena u struku, a od struka do kolena haljine su bile proširene i obogaćene dodacima koji su olakšavali ples. Sve je bilo ukrašeno mnoštvom šljokica i resa“, napominje naša sagovornica.

    Uspon čuvene Koko Šanel

    Upravo dvadesetih godina na modnoj sceni se pojavila i čuvena Koko Šanel, koja je u velikoj meri uticala na trendove u odevanju prateći potrebe svakodnevnog života.

    Jedna od njenih inovacija bilo je i uvođenje muškog odela i pantalona u žensko odevanje, koje su kasnije, tridesetih godina, oduševljeno prihvatile mnoge glumice, poput Marlen Ditrih.

    Koko Šanel  u mornarskoj bluzi od žerseja i pantalonama, 1928.
    © Wikipedia / Javno vlasništvo
    Koko Šanel u mornarskoj bluzi od žerseja i pantalonama, 1928.

    Pored Koko Šanel, u to vreme bile su veoma zapažene i Madlen Vione i Žan Lanvin.

    „Sve su one bile, pre svega, majstori krojačkog zanata, što im je omogućilo da odevanje prilagođavaju svakodnevnim potrebama ljudi i da diktiraju modne trendove. Šanel je skraćivala odeću, dok je Vione volela da prati formu tela. Posebno je bila inspirisana Isidorom Dankan i potrebom da se telu pruži sloboda pokreta. To je bilo takozvano 'krojenje iz šreha', odnosno kreiranje odeće tako da materijal bukvalno obuhvati telo i da prati njegovu liniju“, priča Jelena Stokuća.

    Ležerniji muški stil

    Promene su obuhvatile i mušku modu, mada su bile manje izražene u poređenju sa ženskim odevanjem. Sve veća popularnost raznih sportova i potreba za rekreacijom uticali su na uvođenje ležernijih materijala i u muške odevne predmete.

    Na muškim odelima struk je, kao i u ženskoj odeći, bio malo povišen, nosili su se širi, špicastiji reveri, a bio je širi i raspon ramena. Za dvadesete godine je karakteristična i pojava dvobojnih muških cipela.

    Ženska obuća je dvadesetih godina bila veoma ženstvena, s visokim potpeticama, istanjenim zbog plesa. Cipele su bile raznobojne i ukrašene elegantnim kaišićima koji su formirali slovo T, a pravili su se od satena, ili kože i bili ukrašeni štrasom.

    Ženske cipele dvadesetih godina
    Valentina Bulatović
    Ženske cipele dvadesetih godina

    Veliku popularnost u tom periodu doživeo je bioskop, tako da su mnogi večernje izlaske provodili gledajući zvezde nemog filma. Glumci i glumice, ne samo iz Holivuda, nego i ih čitave Evrope, uticali su na širenje modnih trendova. Modne ikone su bile glumice poput Meri Pikford i Luiza Bruks.

    Rudolf Valentino s Natašom Rambovom
    © Wikipedia / Javno vlasništvo
    Rudolf Valentino s Natašom Rambovom

    Pored mnoštva detalja i ukrasa na odeći, kao što su krzno, čipka, šljokice, perlice i rese, žene su počele da nose veliku količinu nakita, jer im je bila dostupna bižuterija.

    „Dok su ranije bili popularni dijamanti, biseri, nakit koji je bio izuzetno skup, sada je bižuterija postala dostupna mnogo širem sloju stanovništva“, napominje Jelena Stokuća.

    Na promene u odevanju i stilu života u velikoj meri je uticao razvoj tehnologije, koja je primenjena i u tekstilnoj industriji. Tehnološki napredak je uticao, pre svega, na raznovrstnost materijala, posebno pamučnih.

    Kad padne kiša u Parizu, u Beogradu otvaraju kišobrane

    Moda u Srbiji dvadesetih godina može se opisati pošalicom iz tog vremena: Kada padne kiša u Parizu, u Beogradu se otvaraju kišobrani.

    „Moda je dolazila kod nas velikom brzinom, posebno iz Pariza, uopšte nismo kasnili za trendovima. To kašnjenje se desilo kasnije, krajem tridesetih godina, zbog ekonomske krize. Tada smo počeli sami da stvaramo modu, jer smo na to bili prinuđeni. Ljudi su prepravljali staru odeću, oplemenjivali je raznim dodacima, malo menjali krojeve, jer nisu mogli da prate kretanje mode pred početak Drugog svetskog rata“, navodi naša sagovornica.

    Važan izvor informacija o modnim trendovima bili su žurnali, u kojima se, pored mode, mogao pratiti i film. Jedna od naših najplodnijih ilustratorki za modne časopise bila je Milica Babić Jovanović.

    Modni žurnal dvadesetih
    Valentina Bulatović
    Modni žurnal dvadesetih
    Avangarda i art deko u modi

    Dvadesetih godina došlo je i do velikog procvata umetnosti, pojavili su se mnogi avangardni pesnici, slikari i drugi stvaraoci, koji su, takođe, bili inspiracija kreatorima modnih trendova.

    „Svi su se oni družili. Danas možemo videti fotografije Žana Koktoa s Koko Šanel, koja je radila kostime za njegove predstave. Ona je kreirala kostime i za dva filma u Holivudu, ali i za teatar Sergeja Djagiljeva, za Vaclava Nižinskog. Madlen Vione je bila pod velikim uticajem grčke umetnosti, kao i Isidore Dankan. Veoma je važan bio i uticaj art dekoa na modu. Taj stil je bio prisutan svuda, u umetnosti, arhitekturi, enterijeru, čak i na automobilima. Podrazumevao je jednostavne, ali glamurozne linije. Empajer stejt bilding je nastao upravo u tom periodu, u tom stilu“, navodi Jelena Stokuća.

    Empajer stejt bilding u Njujorku
    © Sputnik / Ekaterina Česnokova
    Empajer stejt bilding u Njujorku

    Iz današnje perspektive moda dvadesetih, kao i čitava epoha, deluju veoma napredno i moderno. Ipak, danas je mnogo teže razlikovati trendove i stilove u odevanju, jer se, kako napominje Jelena Stokuća, tehnologija munjevito razvila.

    „Mi smo bombardovani svakodnevno raznim novinama, tako da ne možemo ni da sagledamo promene. Trendovi se danas smenjuju sezonski, a ne po dekadama kao ranije, mada je i unutar samih dekada bilo promena. Danas postoji miks svega i svačega. Postoji i uniformisanost, ali na drugačiji način u poređenju s ranijim vremenima. Sada svi nosimo farmerice, ali imamo i više mogućnosti za kombinovanje garderobe. I život je raznovrsniji, pa imamo i dnevni, i poslovni, i sportski, i večernji stil odevanja, i visoku modu“, podseća Jelena Stokuća.

     

    Tagovi:
    Igor Stravinski, moda, dvadesete, Koko Šanel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga