07:18 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 26
    Pratite nas

    Monografska studija „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“ prof. dr Ivane Kronje, u izdanju Filmskog centra Srbije, predstavljena je danas u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

    Studija na gotovo 600 stranica donosi detaljan pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment.

    Knjiga se dotiče i veoma aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma i kritike okultizma na filmu.

    Avangarda i sadašnjost

    „Ka avangardi me je privukla njena komunikativnost sa sadašnjim vremenom, estetikom masovnih medija, sa pitanjima u kulturologiji u svetu i kod nas, ali i pitanja tela i identiteta u savremenoj umetnosti i u filmu. Savremena, liberalna i visoko formalna modernistička estetika filmske avangarde je nešto što me je jako interesovalo“, objasnila je Kronja, filmolog, filmska kritičarka, autorka brojnih teorijskih radova o kulturi, medijima i filmu.

    Ivana Kronja
    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
    Ivana Kronja

    Recezent knjige prof. dr Saša Vojković sa Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu u predgovoru piše da je knjiga Ivane Kronje „sveobuhvatan podvig“, te da autorka analizira pravce u istoriji estetike avangardnog filma i dolazi do zaključka da je „avangardna filmska umetnost već u svom ranom izrazu dvadesetih godina 20. veka tematizovala telo i seksulanost kao samostalni filmski sadržaj, kao poetski simbol i materijalizaciju sadržaja nesvesnog“.

    Izvikani pojmovi feminizma, roda, identiteta

    „Želela sam da pacifikujem odnos, u našoj teoriji kulture, prema dosta izvikanim pojmovima feminizma, roda, gej filma, koji su stalno prisutni u javnom prostoru, uz dvostruki moral, politizaciju i teške ideološke dvojbe u društvu“, objasnila je Ivana Kronja.

    Autorka je rekla da je čitav proces rada na knjizi bio praćen dubokim fazama samopreispitivanja moralnih dilema, političke i duhovne upitanosti.

    „Tematika ženskog i LGBTIQ identiteta praćena je neretko diskriminacijom i neshvatanjem, stereotipima sa kojima se mora hrabro suočiti. Svi stavovi u mojoj knjizi potiču od mog humanističkog obrazovanja i političke kulture tolerancije, dok su, s druge strane, pojmovi obrađeni naučno i dosta neutralno“, istakla je Kronja i dodala da su poštenje i naučna objektivnost bili jedan od ciljeva u završnom radu na knjizi, budući da je ona zamišljena i kao udžbenik za poslediplomske studije u oblasti filmske i multimedijalne umetnosti.

    Prikazivanje identiteta u savremenoj umetnosti

    Ona je skrenula pažnju na postojanje „diktata prikazivanja identiteta u savremenoj umetnosti“ (izbeglice, etničke manjine, žene, muškarci) i u svom radu se bavila i  „rodno angažovanom neovangardnom filmskom praksom“.

    „Postoji veza između otvorenog prikazivanja tela kao poetskog simbola, kao sadržaja nesvesnog, sa istorijskim periodom borbe za ljudska prava, razvoja feminističke teorije filma, pa se bavim i politikom prikazivanja i izražavanja specifičnih subkulturnih identiteta. Meni je važno da demistifikujem te pojmove i da pokažem fascinantnu istoriju ženskog filma, ali i kvir avangardni i eksperimentalni film, koji je istorijski značajan“, kazala je Kronja.

    Identitet muškog umetnika

    Nastojala je i da „uhvati alternativni identitet heteropolnog muškog umetnika u avangardnom i eksperimentalnom filmu“, koji pronalazi u autorima poput Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića, Stena Brekidža.

    Identitet muškarca umetnika u neoavangardnom i eksperimentalnom filmu savreme epohe je po pravilu konstituisan kao istraživački i viteški orjentisan, nezavisni, politički i društveni subjekat koji je u traganju za samorealizacijom u poetskom, socijalnom, filozofskom i punom egzistecijalnom smislu. Reč je o aktivnom, polititički osvešćenom i kritičnom, alternativnom i angažovamom, ili pak transedentalnom umnom i liričnom konceptu muškog identiteta“, kazala je Kronja.

    Napomenula je i da je zanimaju socijalni feminizam, socijalna nepravda, utopija umetnosti kao vrhunske edstetičke forme koja može da vodi čoveka i promeni svet.

    „Nastojala sam da dođem do onoga što je bitno za estetiku avangardnog filma i kasnije iz njega proizašlog eksperimentalnog filma, kao i za video umetnost i umetnost novih medija“, navela je Kronja i dodala da je uživala u tome da napravi razliku između autorskog i bioskopskog, arthaus, andergraund i avangardnog filma.

    Tagovi:
    knjiga, film, Ivana Kronja
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga