05:33 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8720
    Pratite nas

    Strip „Alan Ford” kod nas je bio dokumentarni zapis, ne fantazija. Taj strip je možda prvi rijaliti šou na našim prostorima, smatra Lazar Džamić, povodom izložbe „Alan Ford trči počasni krug”, koja se 2. decembra otvara u Muzeju Jugoslavije.

    Džamić, koji je stručni saradnik na izložbi, podseća da je priča o Broju Jedan, Super Hiku i ostalim junacima Cvećarnice uspeh doživela i zbog toga što se njenom nadrealizmu nije mogao pružiti otpor.

    „Naša najveća tragedija je to da je ’Alan Ford‘ kod nas dokumentarni zapis, ne fantazija. Da bi neko pružio otpor nadrealizmu kod nas, morao bi da pruži otpor čitavoj zemlji, što je prilično nemoguće ako neko želi da ostane u toj zemlji. Morali bismo da pružimo otpor nama samima“, ističe Džamić.

    „Alan Ford“ ismevao korumpirane i izmanipulisane ljude

    „Alan Ford trči počasni krug“ je gostujuća izložbi koju čine 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus—Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.

    Prvi broj „Alana Forda“ izašao je u maju 1969. godine. Osmislili su ga scenarista Lučano Seki — Maks Bunker i crtač Roberto Raviola Magnus.

    Već godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

    Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (’Prljavo kazalište‘) i na filmu (’Maratonci trče počasni krug‘, ’Ko to tamo peva‘, ’Smogovci‘). Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki“, objašnjava autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

    „Alan Ford“ fenomen jugoslovenskog nasleđa

    Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

    „’Alan Ford‘ je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo“, ističe direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević.

    Alan Ford trči počasni krug u Muzeju Jugoslavije
    © Foto : Muzej Jugoslavije promo
    Alan Ford trči počasni krug u Muzeju Jugoslavije

    „Alan Ford“ — naša svakodnevna nadrealna farsa

    Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća“, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”.

    „’Alan Ford‘ je jedan od vrlo retkih primera kako se jedan strani kulturni artefakt ’primi‘ u novoj sredini i štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca — kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je ’Alan Ford‘ u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Na engleski nikada nije preveden, jer im nije mnogo razumljiv“, napominje Lazar Džamić.

    Nekoliko je razloga tome, smatra Džamić.

    „Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam. Zato je strip rezonovao tako jako. Pored toga, ’Alan Ford‘ je modernizovana verzija ’commedia dell′arte‘, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Tu je još nekoliko razloga: od društvene satire kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše Jugoslavije, do preovlađujućeg kulta diletantskog amaterizma u našim društvima“, objašnjava Džamić za Sputnjik.

    Kritika kapitalizma i komunizma, Amerike, Rusije i Italije

    Tajnu većeg uspeha stripa „Alan Ford“ u Jugoslaviji nego u drugim zemljama Džamić vidi i u načinu života na Balkanu.

    „Naš politički sistem, ponašanje ljudi na vlasti, čak i u malim sredinama (posebno u malim sredinama), ružnoća i groteska naših buvljaka i raspadnutih autobusa (u ranija vremena), način na koji naše porodice funkcionišu i naš permanentno konfliktni odnos prema svemu, i svetu i nama samima... Takođe, spremnost da poverujemo u sve i da ne verujemo ni u šta. ’Alan Ford‘ je kritika svakog nekompetentnog, korumpiranog i propagandističkog sistema. I kapitalizma i komunizma i svega između što ima ove karakteristike. Siguran sam da je bio kritika Italije i Rusije, isto toliko koliko i Amerike u to vreme“, primećuje Džamić.

    Izložba u Muzeju Jugoslavije pokazuje mnoge aspekte popularnosti „Alana Forda“ u Jugoslaviji, uključujući i fantastični crtački talenat Roberta Raviole Magnusa, koji je nadrealno i farsično dramatizovao prizore i emotivna stanja junaka.

    Bez bivše Jugoslavije kakva je bila tada, ne bi bilo, smatra naš sagovornik, ni „Alana Forda“, bar ne u obimu i značaju kakav je dobio kod nas.

    „Mnogi aspekti tadašnjeg društva su jako dobro rezonirali sa poetikom ’Alana Forda‘. Po meni, potpuno je simbolička činjenica da je naš nekadašnji Broj 1 (Tito) svoje krajnje boravište dobio u cvećari“, navodi autor knjige „Cvjećarnica u Kući cveća“.

    Alan Ford
    © Foto : Muzej Jugoslavije promo
    Junaci stripa „Alan Ford”
    Alan je sada bogat i manje čitan

    „Alan Ford“ danas u Srbiji, kaže Džamić, ni izdaleka nije tako popularan kao u vreme Jugoslavije.

    „Nije to više ni ista priča. Alan je sada bogat i ima glamuroznu devojku. To više nema veze sa starim stripom koji je, paradoksalno, i dalje više čitan nego novi. ’Alan Ford‘ više živi kod nas u svakodnevnom životu, u politici, na estradi i slično. Tu se čita, tačnije živi“, zaključuje Džamić.

    U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford“ iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

    Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

    Izložbom, kao i brojnim redovnim programima, Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti svoj dan.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Muzej Jugoslavije, izložba, Alan Ford
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga