09:17 21 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 614
    Pratite nas

    Jedinstvena biblioteka u Švedskoj čuva 2.000 primeraka knjiga, drevnih i modernih, koje su cenzurisane ili uništavane. Napisali su ih ljudi koji su se suočavali sa zatvorom, zabranom ili progonstvom. Svaka knjiga sadrži informacije o tome zašto je cenzurisana, kada i gde. Biblioteka se nalazi u kompleksu Generalnog arhiva grada Malmea.

    Zbirka takođe sadrži i zabranjenu muziku i pozorišne komade i obimnu literaturu o slobodi izražavanja, cenzuri i demokratiji. 

    Ime biblioteke po novinaru iz Eritreje

    „Cenzura nije nešto što pripada istoriji. Neki autori su i dalje ugroženi, iako se razlozi za to razlikuju u različitim zemljama. I dalje je teško pristupiti savremenoj literaturi koja je zabranjena ili cenzurisana u raznim zemljama. U tom smislu biblioteka igra važnu ulogu“, rekla je za radio „Frans internešenel“ Emeli Vislander, direktorka biblioteke i šefica Odeljenja za dokumentaciju i slobodu izražavanja u Generalnom arhivu u Malmeu.

    „Grad Malme ima jaku tradiciju rada na umetničkoj slobodi i nudi, na primer, utočište autorima i umetnicima koji su ugroženi“, dodaje direktorka.

    Biblioteka je dobila ime Davit Isak, po novinaru eritrejsko-švedskog državljanstva, koji je od 2001. godine u zatvoru u Eritreji bez suđenja zbog javne kritike režima. Godine 2003. počastvovan je Nagradom za slobodu izražavanja, koju dodeljuju Reporteri bez granica u Švedskoj.

    „Odlučili smo da napravimo biblioteku ’Davit Isak‘ nakon što smo shvatili da ne postoji javna biblioteka koja ima zabranjenu ili cenzurisanu literaturu. Važno je da biblioteke budu prostori u kojima ljudi mogu kreirati svoje mišljenje. I uz to, ljudima su potrebne činjenice. Cenzura knjiga ne ojačava demokratiju, već naprotiv“, uverava Vislanderova.

    Dobro poznati naslovi na policama

    Među knjigama u biblioteci neke su dobro poznate, poput književne edicije „Hari Poter“ (1997—2007), britanske autorke DŽ.K. Rouling i „Satanski stihovi“ angloindijskog Salmana Ruždija, objavljene prvi put 1988. godine.

    Prema izveštavanju radija „Frans internešenel“, knjige o avanturama mladog čarobnjaka nisu mogle da izbegnu cenzuru u nekim regionima Sjedinjenih Država i u privatnim školama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zbog optužbi da promovišu veštičarenja i okultno. Škole u ​​Engleskoj, Kanadi i Novom Zelandu takođe su pokušale da zabrane ediciju o Hariju Poteru.

    Ruždijevo delo „Satanski stihovi“ je izazvalo veliko negodovanje muslimana širom sveta, koji su roman protumačili kao bogohulan i uvredljiv. Knjiga je zabranjena u Indiji, spaljivana na protestima u Velikoj Britaniji i izazvala je nerede u Pakistanu. Prema nekim interpretacijama, autor je pokušao da napravi interpoziciju Kurana izloženu u biografiji proroka Muhameda, koju je pripremio Hunain Ibn Isak (809—873). Islamske vođe su taj posao smatrale uvredljivim, pa je 1989. godine Ruždija, tadašnji verski vođa Irana, Ajatolah Homeini osudio na smrt.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Hari Poter, Švedska, cenzura, biblioteka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga