14:43 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 100
    Pratite nas

    Film Andreja Končalovskog „Dragi drugovi“, koji je nedavno izabran za ruskog kandidata za Oskara, kao i novi film iz kontroverznog projekta DAU — „Degeneracija“ Ilje Hržanovskog biće prikazani na predstojećem, 26. Festivalu autorskog filma (FAF).

    Ovogodišnji festival biće otvoren u petak 27. novembra u Kombank dvorani u Beogradu, premijerom iranskog filma „Zlo ne postoji“ Mohameda Rasulofa. Festival će, kako su naveli organizatori, umesto do 4. decembra, kako je prvobitno planirano, trajati do 16. decembra, kako bi se termini filmskih projekcija uskladili s novim merama za suzbijanje epidemije.

    U glavnom programu festivala ove godine će, pored iranskog ostvarenja, biti prikazan još 21 film, od kojih se deset takmiči za festivalske nagrade.

    Među njima su, kako je u razgovoru za Sputnjik istakao umetnički direktor FAF-a Srđan Vučinić, četiri ruska ostvarenja. U trci za festivalske nagrade su „DAU: Degeneracija“ Ilje Hržanovskog i „Mladi kitolovac“ Filipa Jurjeva, dok će van konkurencije biti prikazan film „Dragi drugovi“ Andreja Končalovskog i prethodni film Hržanovskog iz projekta DAU — „Nataša“.

    Majstorstvo Končalovskog koje će ući u istoriju filma

    Nakon bavljenja holokaustom u filmu „Raj“ i dobom renesanse viđenom kroz život Mikelanđela u filmu „Greh“, Končalovski se filmom „Dragi drugovi“ vraća u Rusiju, odnosno u Sovjetski Savez, i tragičnim događajima u gradu Novočerkasku.

    Radnja filma zasnovana je na istinitim događajima iz 1962. godine i prati priču o tome kako su se mirni protesti radnika jedne fabrike okončali izlaskom vojske na ulice i krvavim obračunom sa štrajkačima.

    Prema rečima Srđana Vučinića, Andrej Končalovski je u filmu „Dragi drugovi“ pokazao majstorstvo kakvo je pre njega pokazalo samo nekoliko velikih svetskih reditelja, poput Akire Kurosave i Džona Forda.

    „Ovaj film je u vizuelnom smislu na tragu filma ’Raj‘, s obzirom na crno-belu fotografiju i rekonstrukciju epohe, mada na drugačiji način. Meni je posebno fascinantan bio na sredini, kada su počele masovne scene klanice i obračuna s radnicima, u kojima, zapravo, nije učestvovala sovjetska vojska, nego tajna policija. To je strašni obračun za koji tadašnji sovjetski vođa Nikita Hruščov, verovatno, nije ni znao. Fascinantno je kako je autor koji je ušao u devetu deceniju života uspeo da tako majstorski isprati toliko detalja u jednoj masovnoj sceni. Znam da je imao mnogo asistenata, ali to je majstorstvo koje će verovatno ući u istoriju kinematografije“, ocenjuje Srđan Vučinić.

    Glavna junakinja filma je Ljudmila, članica partijskog komiteta i iskreni pristalica sovjetskog režima, koja, kako navodi Vučinić, doživljava klasičnu antičku dramu u trenutku kada joj u sukobima nestane kćerka, tinejdžerka, koja podržava demonstrante.

    „To je princip koji imamo u Antigoni — borbu principa države i principa porodice“, navodi Vučinić, naglašavajući da je Julija Visocka, koja tumači lik Ljudmile, ostvarila izvanrednu ulogu.

    Novi film iz kontroverznog DAU projekta

    Ruski reditelj Ilja Hržanovski privukao je pažnju međunarodne javnosti svojim umetničkim projektom DAU, koji je prvobitno bio zamišljen kao biografski film o sovjetskom naučniku, fizičaru Lavu Landauu. U međuvremenu su se za njegov projekat zainteresovali razni ruski i evropski finansijeri, a reditelj je snimio filmski materijal koji je podeljen u 15 igranih filmova.

    Scenario projekta je zasnovan na memoarima supruge Lava Landaua, Konkordije Drobanceve, koji su objavljeni 1999. godine pod naslovom „Akademik Landau. Kako smo živeli“. Reditelj je tokom rada na projektu koristio i arhivske dokumente, s namerom da stvori film koji bi, po principu „Rašomona“, osvetlio ličnost naučnika iz raznih uglova.

    Osobenost celog projekta je u tome što je reditelj, nastojeći da postigne autentičnost, glumce koji su većinom naturščici, snimao u realnom vremenu, 24 sata dnevno, tokom celog perioda u kojem su boravili u jednom bivšem sovjetskom istraživačkom centru, živeći po zakonima i pravilima sovjetske epohe.

    Film „Nataša“ premijerno je u Srbiji prikazan na Festivalu evropskog filma na Paliću, gde mu je žiri dodelio specijalnu nagradu, a na Festivalu autorskog filma premijerno će biti prikazan i sledeći film iz projekta — „Degeneracija“, za koji je selektor takmičarskog programa FAF-a Stefan Ivančić rekao da je najbolji evropski film koji se pojavio ove godine.

    U takmičarskom programu FAF-a biće prikazan i film „Mladi kitolovac“ Filipa Jurjeva, čija se radnja odvija u Čukotskoj oblasti, na granici sa SAD, odnosno s Aljaskom.

    „To je bajkovita priča koja ima i neku šanamnsku dimenziju i pokazuje kvalitete koji su novi u evropskom filmu“, naveo je Srđan Vučinić.

    Smrtna kazna iz perspektive egzekutora

    Jedan od filmova koji se izdvaja u glavnom programu 26. FAF-a je iransko ostvarenje „Zlo ne postoji“, uz koji ide opis „smrtna kazna iz perspektive egzekutora“. Film je zabranjen u Iranu, a reditelj nije smeo da dođe i primi nagradu na „Berlinaleu“.

    „Film se bavi veoma teškom temom, traumama ljudi koji su morali da počine egzekuciju, ili su odbili da je počine. To je stav jednog društva da ne postoji zlo tamo gde se redovno izvršavaju smrtne kazne. Film je blizak s evropskim kodom i onim što je Alber Kami u svojim esejima govorio o progonjenom čoveku i protiv smrtne kazne, ali se bavi tom temom i iz ugla jedne druge civilizacije, odnosno azijske, islamske, iranske kulture, koja ima druge kanone u poređenju s našom. Rusalof je sjajan reditelj, ne samo u moralnom i etičkom pogledu filmske priče, nego i u vizuelnom i poetskom“, naveo je Vučinić.

    U glavnom programu FAF-a su i filmovi Ejbela Ferare „Sibir“, „Novi poredak“ Mišela Franka, „Frenč teh“ Bruna Podalidesa, „Suton“ Šarunasa Bartasa i drugi.

    Uz glavni program, i ove godine će biti prikazani filmovi u selekcijama „Hrabri Balkan“, „Bande a part“, „Acid“, kao i „Cinefondation“ sa naslovima iz kanske selekcije posvećene studentima.

    Retrospektiva je ove godine posvećena reditelju i scenaristi Vlatku Giliću, čiji je film „Kičma“ poslužio i kao inspiracija za vizuelni identitet festivala, a u okviru specijalnih projekcija publika će moći da pogleda filmove „Raspoloženi za ljubav“ Vonga Kar Vaja, „Zaceli me“ Danijele Štajnfeld, „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice i druge.

    U susret jubileju Dostojevskog: Literarni genije u očima filmskih genija

    U susret velikom jubileju, 200. godišnjici rođenja Fjodora Dostojevskog, koja se obeležava naredne godine, u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj biće prikazan ciklus filmova snimljenih prema književnim delima ovog genija.

    Na programu su filmovi: „Idiot“ Akire Kurosave, „Bele noći“ Lukina Viskontija, „Nežna žena“ Roberta Bresona, „Zločin i kazna“ Akija Kaurismakija, „Nastasja“ Andžeja Vajde, „Biće skoro propast sveta“ Aleksandra Saše Petrovića i „Neprijatelj“ Živojina Pavlovića.

    Onlajn program festivala

    Domaćin festivala je Kombank dvorana, a filmovi će biti prikazivani i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu „Fontana“, bioskopu „Vlada Divljan“, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Art u Kolarčevoj zadužbini.

    Pored redovnog programa u bioskopskim dvoranama, publika će moći neke od filmova s festivala da pogleda i na onlajn filmskoj platformi mojoff.net.

    Program festivala biće objavljivan sukcesivno, kako bi organizatori na vreme reagovali na eventualne promene i bezbednosne mere.

    Tagovi:
    ruska kinematografija, Andrej Končalovski, Festival autorskog filma
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga