21:09 25 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1170
    Pratite nas

    Prva zbirka izabranih pesama srpskog repa „Repotpisani“ dokaz je da je hip hop mnogo više od otkucaja, plesa, ispovesti — to je kultura koja pretvara javne površine u slikarska platna, a beli papir u smisao života.

    Hip hop kao moderna forma poezije

    Hip hop je savremena kultura. On se nalazi u svakom kraju, kupi nove putnike na svakoj stanici, pojačava se na svakom gramofonu, a uskoro će se useliti i u naše biblioteke. Pesme koje prevazilaze „sada i ovde“ i čiju unutrašnju muziku možemo čuti kroz stihove o viđenju, slavljenju, razumevanju, doživljavanju, suočavanju života i sveta, razlog je zašto tekstovi srpskog hip hopa zaslužuju da se osluškuju, ili makar čitaju.

    Zbirka od 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa „Repotpisani“ izaziva nas svojim temama, formom, stavovima, a priređivači ovog izdanja Aleksandar Pavlić, Nebojša Marić i Ivan Ristić pitaju se da li rep pesme mogu postati moderna forma poezije.

    „Mi već imamo vrednovanje rokenrola u tom tekstualno-književnom smislu, zato smo se potrudili da isto uradimo sa rep muzikom, da osvetlimo taj deo scene i kažemo da je to deo iste kulture, otuda i taj naslov ’Repotpisani‘. Konvencionalna kultura često ima nipodaštavajući odnos prema repu“, kaže za Sputnjik jedan od priređivača ove zbirke, Aleksandar Pavlić.

    Od 7.000 pesama i 330 autora, trojica priređivača su odabrali 100, a kriterijumi su bili originalnost u pripovedanju, upotreba jezika i konačan test — može li jedna hip hop pesma izdržati belinu papira.

    „Bilo nam je važno da to bude autentičan tekst u smislu srpskog jezika, tema i načina pripovedanja, koji pokazuju da tekst može da funkcioniše samostalno na papiru“, otkriva Pavlić.

    Ulicu pod noge

    U knjizi se nalaze pesme od početaka repa do danas, a tekstove potpisuju autori kao što su Ramirez (grupa Sunshine), Smoke Mardeljano, Škabo (samostalno i Beogradski sindikat), Sajsi MC, Kiza Robin Hood, Arafat, Voodoo Popeye, Gru, Brut, Marčelo, BIGru i Paja Kratak, Rambo Amadeus, Bvana iz lagune i Mikri Maus (Prti Bee Gee), Mimi Mercedez, Iskaz, Struka i mnogi drugi.

    Boško Ćirković Škabo
    © Sputnik / Dejan Simić
    Boško Ćirković Škabo

    Kao deo ove ekipe, umetnik Boško Ćirković Škabo, čijih se nekoliko pesama nalazi u ovoj zbirci, već je ranije objavljivao svoje tekstove.

    „Prvu zbirku sam priredio sâm i ona je sadržala sve moje tekstove koje su ikada izašle na jednom nosaču zvuka. Nisam imao lektora na tom izdanju i napravio sam nekoliko slovnih grešaka i to sam shvatio kada sam pesme čitao pred medijima. Potom sam 2014. godine sabrao tekstove sa tri albuma — ’Čovek‘, ’Vuk‘ i ’Priča dva vuka‘ koju sam izdao. Sad je izašla i zbirka ’Odmetnost‘, u kojoj sam sabrao dva albuma i neke pesme“, kaže za Sputnjik Boško Ćirković Škabo.

    Njegov proces rada spontan je kao i tekst koji iz njega izlazi. Smatra da je mnogo lakše pisati uz ritam, ali čak i kada je suprotno, pesma napisana u formi teksta mora da prođe test funkcionisanja uz ritam.

    (R)epske pesme

    Pisao je razne vrste tekstova, ne samo pesme, i zna šta bi jedan tekst morao da sadrži da bi imao svrhu. Smatra da nije lako napisati pesmu i da je velika čast biti zastupljen u ovakvoj knjizi.

    „Međutim, i dalje sam otpisan, odmetnut“, zapaža Škabo.

    „Otkako ’Beogradski sindikat‘ postoji, jedan sloj ljudi pežorativno nas je opisivao i nazivao nas guslarima. To je savršen kompliment koji sam i ranije koristio pokušavajući da objasnim o čemu se tu radi. Ne morate da slušate rep da biste čitali ove pesme, kao što ne morate da slušate guslare da biste čitali narodnu poeziju“, kaže Škabo i dodaje da je repu najsličnija narodna poezija u smislu ritma, a često i tematski.

    Ovoj tezi ide u prilog i poslednja pesma u zbirci „Repotpisani“, koju potpisuje Božidar Božo Đuranović, a koja prema mišljenju Boška Ćirkovića Škaba daje ovoj zbirci dodatnu težinu.

    „To je pesma ’Smrt popa Mila Jovovića‘, koja bi hronološki trebalo da bude prva, ali je poslednja jer je reč o kuriozitetu — napisao ju je moderni epski pesnik i muzički obradio Rambo Amadeus. To je ujedno i pesma koja je imala veoma značajan uticaj na rep muziku i pokazala je koliko se rep odrazio na stvaralaštvo Ramba Amadeusa“, objašnjava Aleksandar Pavlić.

    Od blokova do Pančeva, od Vlasotinca do Sremske Mitrovice…

    Od pionira repa do autora mlađe generacije, stvaralaca iz cele Srbije, od Kuršumlije do Vojvodine zastupljeni su u ovoj zbirci. Međutim, pitanje je šta svima onima čiji se tekstovi nisu našli u ovoj knjizi, može biti povod za razgovor o rep muzici kao ozbiljnoj kategoriji naše kulture.

    „Svi su autori autorizovali tekstove, a neki su imali komentar zašto nema ove ili ima ove pesme. To je očekivano i nama je drago da ti komentari postoje, jer to znači da se o rep tekstovima razgovara. Naravno da ima još mnogo dobrih tekstova i pesama, a ovo je jedan od mnogih mogućih uglova da se te pesme razvrstaju, izaberu i predstave i ujedno poziv za druge priređivače, autore, urednike da iz drugog ugla predstave rep pesme“, ističe Pavlić i napominje da mnogi ljudi pamte pesme po tekstu zajedno sa muzičkim bitom, dok su priređivači pesme čitali samo na papiru.

    Poređane hronološki, pesme „Repotpisanih“ ujedno su i istorija jednog društva, kulture, unutrašnjeg glasa pojedinca koji zapaža, tumači, sanja svoj svet i osvaja slobodu uprkos komercijalizaciji svega, pa i ove vrste muzike.

    „Mi se bavimo muzikom koja je u svojoj suštini pank. Odrastao sam slušajući ’Public enemy‘ i ne mogu da ćutim i da se pravim da je alternativno to što nabrajam brendove i što slobodno mogu da pričam o drogi. Rep je od početka bio sloboda, a na priče koje ukalupljuju, komercijalizuju i govore ti šta da kažeš“, tvrdi Škabo.
    Čuprara, viskoza, soška i Srđa Zlopogleđa

    Pesme „Repotpisanih“ sabrane su za čitanje, ali i za slušanje, jer se pored svake pesme nalazi kod čijim skeniranjem možete preslušati pesmu u originalnom izvođenju. Osim toga, u knjizi se nalazi i rečnik manje poznatih pojmova „Udizabunje uliglotazaponje“ ili u prevodu sa utovačkog „Budi poliglota“, u kojem možete otkriti šta znače pojmovi „čuprara“, „viskoza“, „soška“ i ko je bio Srđa Zlopogleđa.

    „Knjige koje obiluju referencama iz pop kulture, inspirišu te da istražuješ. To je superfunkcija dobrih tekstova. Retko kad ćeš u filmu da pauziraš i istražiš šta je to što se dešava u pozadini. Ova knjiga ima tvoju dinamiku da pratiš reference, pogledaš rečnik, pitaš sina, on sigurno zna to sa ulice“, zaključuje Škabo.

    Priređivači knjige: Ivan Ristić, Aleksandar Pavlić i Nebojša Marić
    © Foto : Promo
    Priređivači knjige: Ivan Ristić, Aleksandar Pavlić i Nebojša Marić

    Zbirka od 100 srpskih rep tekstova po izboru Aleksandra Pavlića, Ivana Ristića i Nebojše Marića objavljena je u izdanju Društva ljubitelja popularne kulture i može se kupiti u knjižarama širom Srbije, kao i preko sajta dljpk.com/repotpisani.

    Tagovi:
    poezija, rep, Hip hop
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga