22:45 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 190
    Pratite nas

    Zlakusko lončarstvo, četvrti element iz Srbije na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nemeterijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, staro je 300 godina i dok je ranije to bio gotovo muški zanat, danas je sve više žena, ali i mladih zainteresovano za izradu posuda od gline.

    „Ono što čini specifičnost zlakuskog lončarstva jeste njegova direktna povezanost sa okolinom, odnosno sa područjem u kome je nastalo. Ovde je reč o veoma interesantnom spoju tradicionalne veštine, same tehnike izrade grnčarskog proizvoda, i materijala od koga se oni proizvode, a vezani su direktno za nalazišta u okolini sela Zlakusa. Zlakuski proizvodi na dobar način kombinuju lokalne specifičnosti, metarijale (glinu i kalcit) koji se nalaze u neposerdnoj blizini sela i znanja i veštine koje je čovek primenio da svoje okruženje na najbolji način iskoristi. Zlakusko lončarstvo je interesantno i kao ekološki dobar proizvod pa se preporučuje za korišćenje”, ističe Danijela Filipović, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju koji je u saradnji sa Muzejom na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa“, pripremio nominaciju.

    Zlakusko lončarstvo
    © Foto : Etnografski muzej
    Izrada zlakuskog posuđa nekada bila muški zanat, danas sve više žena i mladih pravi glinene posude

    Upis na Uneskovu listu podsticaj za sve zanatlije

    Međuvladin komitet za očuvanje nematerijlnog kulturnog nasleđa Uneska doneo je 16. decembra odluku o upisu zlakuskog lončarstva na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

    „To je važno dostignuće za promociju i očuvanje srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, jer upis na Uneskovu listu ne donosi samo međunarodnu prepoznatljivost i vidljivost nego je i prilika da se razmene iskustva u očuvanju različitih formi nematerijalnog nasleđa”, kaže za Sputnjik Danijela Filipović.

    Upis zlakuskog lončarstva značajan je, pre svega, za lokalnu zajednicu u Zlakusi.

    „Ovo je podsticaj za Udruženje lončara ‘Zlakusa’ da napori koje ulažu u očuvanje sopstvenog nasleđa imaju vidljivost i prepoznatljivost u široj zajednici. To je veliki podsticaj i za druge zanatlije da ulože napor u očuvanje svojih znanja i veština, jer tradicionalni zanati jesu jedan od ugroženijih domena nematerijalnog kulturnog nasleđa”, navodi naša sagovornica.

    Sve više žena i mladih među grnčarima

    U jednom trenutku, pre 30 godina, bilo je teškoća u očuvanju ovog tradicionalnog zanata.

    „Zalaganjem samih zanatlija ono je ojačano. Udruženju lončara iz Zlakuse danas ima više od 30 članova različitih generacija što posebno ohrabruje i čini se da je to veština koja privlači sve više mladih, ali i žena. U prošlosti je to bio gotovo isključivo muški zanat , ali danas je sve više žena uključeno u izradu posuda. Čak i oni meštani Zlakuse koji nisu direktno uključeni u izradu, na druge načine su vezani za zlakusko lončarstvo, bilo kroz organizaciju promocija i prezentacija, bilo kroz pripremu hrane u tradicionalnim posudama”, ističe Filipović.

    Upis najpre u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i sada na međunarodnu listu, prema rečima naše sagovornice, potvrda je da se zlakusko lončarstvo prepoznaje kao zanat koji uspeva da pronađe svoj put i u savremenom trenutku.

    Zlakusko lončarstvo
    © Foto : Etnografski muzej
    Hrana spremljena u zlakuskim loncima ima poseban ukus

    U zlakuskim loncima hrana posebnog ukusa

    Zlakuske posude su prisutne gotovo na celoj teritoriji Republike Srbije.

    „Mogu se koristiti u domaćinstvima, a koriste se i u restoranima za pripremu tradicionalnih jela. Često ih možemo videti i na velikim saborskim okupljanjima i manifestacijama gde se priprema specifična hrana koja je, kažu, posebnog ukusa ako se priprema u zlakuskim loncima. Imamo zlakuske proizvode od jednog litra pa do velikih od stotinu litara u kojima se priprema hrana za velike događaje. Meštani nam kažu i da veliki broj turista posećuje Zlakusu i kupuje njihove prizvode kako bi se uverili u njihov kvalitet”, ističe Filipović.

    Moramo sačuvati zanate

    Naša sagovornica skreće pažnju da su zanati jedna od osetljivijih kategorija nematerijalnog kulturnog nasleđa.

    „U naš nacionalni registar upisani su i opančarstvo, kazandžijski zanat, filigranski zanat, izrada drvenih čutura u selu Pilica i mi se trudimo da kroz razne aktivnosti podržimo očuvanje tih zanata, ali svi zajedno kao šira zajednica treba da uložimo više napora da se ti zanati očuvaju, jer u savremenom trenutku njihova uloga je potisnuta i primat zauzimaju proizvodi koji su jednostavnije izrade i često prijemčiviji kupcima”, kaže Danijela Filipović.

    Na Uneskovoj listi nalaze se još tri elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa iz Srbije – porodičn slava, nacionalna igra „kolo” i pevanje uz gusle, a Filipović kaže da će za mesec-dva objaviti novi element koji će pripremiti za nominaciju.

    „Biće pripremljen novi predlog i za sada mogu reći samo da se razmišlja o predlogu iz domena tradicionalne ishrane”, dodaje ona.

    Pročitajte još:

    Zlakusko lončarstvo upisano na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska

    Tagovi:
    UNESKO, Zlakusko lončarstvo, Zlakusa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga