19:29 09 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    818159
    Pratite nas

    Brisanje filmova i serija u kojima glumi Džoni Dep sa platforme „Netfliks“ ne samo da je još jedan dokaz terora političke korektnosti već je i teror bezumlja, kaže za Sputnjik pisac Igor Marojević, jedan od osamnaestoro književnika koji bojkotuje Ninovu nagradu, između ostalog i zbog „terora političke korektnosti“.

    Filmovi i serije u kojima igra Džoni Dep neće se više prikazivati na platformi „Netfliks“ u Americi i Australiji. Razlog za „brisanje“ Depovih ostvarenja iz „Netfliksovog“ kataloga navodno je suđenje Depa i njegove bivše supruge Amber Herd i tabloida San.

    Dep je negirao navode tabloida koji ga je u tekstu objavljenom 2018. godine označio kao „zlostavljača supruge“ i podneo je tužbu i protiv Sana i njegovog glavnog urednika Dena Vutona. Na kontroverznom suđenju, sud je presudio u korist Herdove i Sana, ali su Depovi advokati najavili žalbu.

    „Brisanje“ Depa – teror bezumlja i političke korektnosti koja proganja

    Prema Marojeviću, koji nije ljubitelj Depa kao glumca, u slučaju „Netfliksovog“ brisanja njegovog kataloga reč je o „teroru neosartrovskog delovanja“ u kome je važno kakav je umetnik čovek, a ne umetnik.

    U tom „teroru“, najvažnije da umetnik bude „propisano dobar čovek i zastupa određenu ideologiju i da se ponaša na određeni, zacrtani način da bi se njegovo delo uopšte razmatralo“, dodaje Marojević.

    „To je, po meni, teror bezumlja, teror iracionalnosti koja zato što je instrumentalozovana tek drugostepeno postaje politička korektnost kao neka sila koja proganja. Ali, na prvom mestu je, mislim potreba da čovečanstvo štoviše poglupi, da umetnost bude u službi drugostepenih faktora, jer imali smo sjajne umetnike koji nisu bili neki ljudi, ali oni su menjali umetnost“, smatra Marojević.

    Istrebljenje srednje klase

    Dodaje da ne zastupa tezu da bi čovek trebalo da bude loš, ali misli da bi to zlo trebalo da bude drugostepeno. „Brisanje“ Depovih filmova iz kataloga zbog drugostepenih razloga koji će se, na kraju krajeva, ispitati na sudu, „najbolji je dokaz gde je mesto umetnosti u ovakvom svetu“.

    Glumica Amber Herd ispred suda u Londonu
    © AP Photo / Alastair Grant
    Glumica Amber Herd ispred suda u Londonu

    Marojević dodaje da ne veruje u teorije zavere, ali da se u toku kovid pandemije sve radi da bi se „razradio i u što više država primenio latinoamerički model vladanja gde bi postojala samo malobrojna bogata klasa uz zanemarljivu srednju klasu i ogromnu sirotinju“.

    „A srednja klasa bi se istrebila ne samo materijalno, nego i mentalno. U mentalno istrebljivanje srednje klase ide i ukidanje njenih potreba. To znači i ukidanje umetnosti kao nje same, kao nečeg što srednja klasa najviše konzumira a zarad nekog zacrtanog neosartrovskog ideala novog čoveka i, takođe, onoga koji zastupa političku korektnost po svaku cenu“, ističe Marojević.

    Pena dana je važnija od supstance

    Prema njegovim rečima, postupak „Netfliksa“ verovatno je došao i pod pritiskom u poslednje vreme aktuelnih društvenih pokreta poput #MeToo. Međutim, to je pitanje za jedan opširan esej koji bi pratio veliki istraživački rad, dodaje sagovornik Sputnjika.

    „Međutim, s druge strane, sam taj gest je dovoljan da se tumači i izvan tog konteksta. Toliko je jak, i po mom mišljenju – poražavajuće jak, i ono što mene brine jeste da nisam siguran koliko je ljudi usled kovida, opšte panike, histerije i depresije u stanju da shvati i razluči supstancu od te pene dana, koja postaje važnija od supstance“, zaključio je Marojević.
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga