05:08 06 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    173
    Pratite nas

    Pandemija je kulturi u 2020. odnela mnogo toga – brojni umetnici su nas zauvek napustili, mnogi su ostali bez publike, bez angažmana i prihoda. Ono što nam je donela jeste veći stepen solidarnosti i brige za drugog, odnosno mogućnost da budemo bolji ljudi, ocenjuju u razgovoru za Sputnjik teatrolog Ivan Medenica i književni kritičar Petar Arbutina.

    Zatvorena ili poluprazna pozorišta, bioskopi i koncertne dvorane, predstave i filmske projekcije u podne, izložbe bez svečanih otvaranja i maske sa reprodukcijama slika iz muzejskih kolekcija, odlaganje velikih filmskih i muzičkih festivala i sajmova knjiga – neka su od obeležja kulture u 2020. godini.

    Kultura i umetnost su pronašli način da prežive

    Kultura i umetnost su, ipak, pronašli način da prežive. Mnoge knjižare su zabeležile povećano interesovanje čitalaca za knjige svih vrsta i žanrova, a milioni ljudi širom sveta uživali su u remek-delima iz zbirki najpoznatijih svetskih muzeja na virtuelnim izložbama koje su, ako ništa drugo, bile besplatne.

    Striming platforme, koje već godinama otimaju publiku bioskopima, ove godine su doživele procvat, najavljujući ozbiljne promene u filmskoj industriji, a pozorišni i operski ansambli, baletske trupe i muzički orkestri iskoristili su razne onlajn platforme za nove zajedničke kreacije i kontakt s publikom.

    Eksplozija kreativnosti

    „Ljudi su se u vanrednim okolnostima okrenuli kreativnosti - i profesionalni umetnici, i oni koji to nisu. A umetnici su, uz psihijatre i psihologe, jedina pomoć ljudima da psihološke probleme i efekte pandemije savladaju. Pandemija nam je pokazala da čovek ima autentičnu potrebu da se protiv besmisla bori kreacijom. Kreativni su građani, kreativni su umetnici, a države to ima da prepoznaju kao nešto što je esencijalno!“, kategoričan je Ivan Medenica.

    Prema njegovom mišljenju, glavna borba u 2021. godini će biti ne samo da se ne smanje izdvajanja za kulturu, nego da se i povećaju.

    „Šta ste, zaboga, radili tokom karantina? Gledali filmove, slušali muziku, čitali knjige. To neki ljudi rade, oni su zaslužni za to, te se nipošto ne može reći da kultura i umetnost ne spadaju u naše esencijalne potrebe“, naglašava naš sagovornik.

    Svet je harmoničniji nego što nam se čini

    Petar Arbutina kaže da je procvat kreativnosti tokom pandemije pokazao da je svet harmoničniji nego što se na prvi pogled čini.

    Društvene mreže nisu ideologija, one su način komunikacije. Kreativnost ne pripada društvenim mrežama, one su samo tehnološko sredstvo da se ostvari takav način harmonizovanja života tokom pandemije. Tu nije pitanje samo kako ćete da 'usvirate' jedan orkestar da bi nastupio na nekom 'Zumu' nego kako ćete napraviti jednu harmoničnu i višeznačnu sliku usred situacije u kojoj bi se očekivalo da se ljudi bave pre svega svojom egzistencijom i potrebom da prežive“, kaže Petar Arbutina.

    Hoćemo li se ponovo rukovati, grliti, ljubiti

    Pandemija u 2020. godini donela nam je i promenu u kulturnim kodovima, odnosno izolaciju, fizičku distancu, odsustvo rukovanja, grljenja, ljubljenja u javnoj komunikaciji.

    Naši sagovornici, ipak, ne sumnjaju u to da će doći trenutak u kojem ćemo se vratiti na ustaljeni oblik opštenja, bez maski na licu, slobodni da na uobičajeni način izrazimo radost što nekoga vidimo.

    „Nema nikakve dileme da ćemo se vratiti starim običajima, s tim što smatram da se iz svega ovoga rađa i intezivnija svest o drugom, što vraća nadu ovom društvu. Postali smo svesni nekoga ko je tu, blizu nas, a koga možda ranije nismo primećivali“, kaže Petar Arbutina.

    Korona nam je omogućila da budemo bolji ljudi

    Ivan Medenica takođe primećuje da se tokom ove godine razvila jača solidarnost među ljudima i da kod mnogih ljudi oko sebe prepoznaje veću brigu za druge.

    „Mnogo puta sam čuo da neko neće da rizikuje da ugrozi majku, oca, baku, deku time što će otići na neku sedeljku, pa posle kod njih. Takvog načina razmišljanja sve više ima i to je divno. Mislim da je ovo jedna opomena čovečanstvu i da, iako zvuči kao intelektualni paradoks, na kraju 2020, možemo da kažemo: Hvala koroni što nam je dala mogućnost da budemo bolji ljudi!“, zaključuje Ivan Medenica.

    Ceo razgovor s Ivanom Medenicom, Petrom Arbutinom, kao i filmskim kritičarem i urednikom kulture u časopisu NIN Draganom Jovićevićem o svemu onome što je kulturi i umetnosti ova godina odnela, ali i onome što joj je donela, možete pogledati u video-prilogu.

    Tagovi:
    kultura, pandemija, Petar Arbutina, Ivan Medenica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga