03:37 25 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 327
    Pratite nas

    U skafanderima i maskama okružena slikama i muzikom, publika u novoj predstavi Bitef teatra — „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“ po tekstu Maje Pelević, u režiji Nikole Zavišića, istovremeno je izvođač, posmatrač i učesnik.

    U budućnosti simbioza čoveka i mašina

    U budućnosti koju naziremo u ovom trenutku, moraćemo da živimo u simbiozi sa mašinama i tehnologijom, samo je pitanje da li želimo sa tim mašinama da živimo srećno ili nesrećno, da li ćemo ih osvojiti u svoju korist ili nas čeka jeziva tehnodistopija.

    Da li je ovo što nam se događa početak neminovne apokalipse, simbolički asteroid koji ide ka zemlji da raznese civilizaciju kakvu jedino poznajemo ili je poziv na preispitivanje svega onoga što su nas naučili do sad?

    Da li je danas u samoći i izolaciji, u iskrivljenim percepcijama realnosti moguće više nego ikad graditi nove oblike zajedništva, nove porodice i šta ako ćemo naše nove porodice radosno praviti sa mašinama?

    Predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu
    © Foto : Nenad Šugić
    Da li ćemo živeti u srećnoj ili nesrećnoj simbiozi sa mašinama?

    Ovo su neka od pitanja koja postavlja predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“, koja će premijerno biti izvedena 15, 16. i 17. januara na sceni Bitef teatra.

    U kocki šest puta šest puta šest metara petoro ljudi (publika) ući će u svet kreiran njihovom maštom, koji autori opisuju kao digitalni audio-vizuelni haiku sa elementima virtuelne realnosti ili kao dečiju igru u kućici napravljenoj ispod ćebeta.

    „Promišljali smo realnost u kojoj se nalazimo i stvorili nešto između pozorišta, instalacije i virtuelne realnosti. Probali smo da pristupimo budućem svetu koji možda naziremo u ovom trenutku i u kome ćemo morati na ovaj ili onaj način da živimo u simbiozi sa mašinama i tehnologijom. To je neminovno i samo je pitanje da li želimo sa tim mašinama da živimo srećno ili nesrećno“, kaže autorka teksta predstave Maja Pelević.

    Srećan život sa mašinama

    Ona pojašnjava da su probali da istraže načine života u drugačijoj simbiozi sa tehnologijom u kojoj bi čak i uživali.

    „Želeli smo da istražimo svetove u kojima život sa mašinama neće biti tako strašan, već lep i srećan. Da li želimo da probamo da mašine i tehnologije osvojimo i prebacimo ih u svoju korist ili želimo da te mašine kontrolišu nas i da svet nastavi da funkcioniše kao do sada i preraste u jezivu tehnodistopiju?“, pita se Pelevićeva.

    Da li ćemo živeti „Zvezdane staze“ ili „Ratove zvezda“

    Naglašava da ne govore o apokaliptičnom kraju.

    „Probali smo da budemo što manje tehnofobični i da vidimo šta nam je donela epidemija, kako pozitivno možemo da se osvrnemo na posledice njenog delovanja po čovečanstvo. Prikazali smo kosmos u kome tražimo načine kako da nam tehnologija pomogne da budemo bolji ljudi nego što smo bili do sada. To nije popularno viđenje. Svi su protivnici toga, ali čovečanstvo je pokazalo da je bez tehnologije izazvalo dosta ratova u prošlosti. Možda će ga tehnologija sprečiti da takve stvari radi u budućnosti“, ističe Maja Pelević u razgovoru za Sputnjik.

    Smatra da moramo u budućnosti da otmemo tehnologiju.

    „Ako bude ostala u rukama onih u kojima je danas, možemo videti ogromnu količinu cenzure na internetu i po društvenim mrežama. Već smo svi upućeni na koji način se digitalne tehnologije koriste u svrhu nadzora. Džulijan Asanž je lepo pokazao kako su se dronovi koristili da bi se ljudi direktno targetirali i ubijali, tako da u nekoj dalekoj budućnosti volela bih da svet više izgleda kao ’Star trek‘ (’Zvezdane staze‘), nego kao ’Star wars‘ (’Ratove zvezda‘)“, ističe Pelevićeva.

    Predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu
    © Foto : Nenad Šugić
    Nadziranje, cenzura, targetiranje...Kako koristimo tehnologiju?

    Da li će mašine upravljati ljudima

    Priznaje pak da ostvarenje njene želje nije realno s obzirom na okolnosti.

    „Mislim da ćemo u budućnosti svedočiti velikoj ekološkoj katastrofi, koja će dovesti do urušavanja sveta. Kada ga budemo gradili iznova, možda će se i te mašine probuditi u nekom boljem obliku“, kaže Maja Pelević.

    Nada se da će nam tehnologija pomoći da bolje upoznamo jedni druge.

    „Činjenica je da mi upravljamo i dalje tim tehnologijama i dokle oni ne upravljaju nama, što se još nije dogodilo i dok imamo kontrolu, moći ćemo da koristimo mašine u svoju korist. Ako budemo radili kao do sada, verovatno će doći trenutak kada će mašine početi da upravljaju nama“, ističe naša sagovornica.

    Za narušavanje međuljudskih odnosa, smatra, ne možemo optuživati tehnologiju.

    Predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu
    © Foto : Nenad Šugić
    Da li će nam tehnologija pomoći da postanemo bolji?

    „Radili smo na tome vrlo sistematično godinama unazad. Optuživanje korone i ostalih stvari za otuđenje čoveka potpuna je glupost. To je postojalo i pre. Sada je sve postalo malo eksplicitnije. Ja čak imam utisak da su se ljudi na nekom lokalnom nivou zbližili tokom korone. Možda su prvi put upoznali svoje komšije, imali priliku da pomognu, vratili se u mikrozajednice, na sela i planine. Nije svaki kraj negativan, jer iza toga sledi novi početak“, poručuje Pelevićeva.

    Video i VR za predstavu uradio je Filip Mikić, a muziku kompozitorka Anja Đorđević.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    predstava, Bitef teatar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga