00:07 09 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1213
    Pratite nas

    Propadanje i urušavanje – morala, porodice, društva i države - predstavljaju jedan od mogućih zajedničkih imenitelja sedam romana koji su se našli u ovogodišnjem finalu za NIN-ovu nagradu.

    Od priče o izneveravanju i urušavanju profesionalnih principa, preko kritike neprolazno pogubnog srpskog mentaliteta, zatim priče o propasti jedne ljubavi, ili svedočanstva o ukidanju sloboda i razaranju ukupnog društvenog morala, sve do turobnih prikaza sudbina ljudi u raspadu nekadašnje velike države na Balkanu i njene armije, pred čitaocima su romani koji na razne načine preispituju bolesti našeg savremenog društva, ali i moralne i psihološke padove pojedinaca.

    To je samo jedna od niti koja, bar na prvi pogled, povezuje romane: „Sloboda govora“ Vladana Matijevića (Laguna), „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića (Književna radionica Rašić), „Kontraedorfin“ Svetislava Basare (Laguna), „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića (Laguna), „Prekrasne ruševine“ Save Stijepovića (Dereta), „Ništa nije ničije“ Bojana Savića Ostojića (Kontrast izdavaštvo) i „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića (Kontrast izdavaštvo).

    Urušavanje profesionalnih principa

    Roman „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, NIN-ovog laureata za 2003. godinu, izuzetno je originalno književno delo, pre svega u pogledu forme, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik urednik u „Laguni“ Dejan Mihajlović.

    Naslovnica romana Sloboda govora Vladana Matijevića
    Laguna
    Naslovnica romana "Sloboda govora" Vladana Matijevića

    „Njegova kompozicija je besprekorna. Roman počinje u duhu raznih novinskih izveštaja, a njegov središnji deo, kroz priču glavnih junaka, dvojice novinara koji su se razišli, predstavlja malu istoriju našeg propadanja u svakom pogledu. On prikazuje ljude koji su, s jedne strane, ostali uspravni, i one koji su se, s druge strane, na neki način prodali i izdali svoje profesije. U finalu ovaj veoma pitak i aktuelan roman prati dešavanja na sudu, što mu donosi i atraktivan završetak“, kaže  Dejan Mihajlović.

    Prema njegovim rečima, tema novog romana Vladana Matijevića nosi univerzalnu poruku o tome kako se ljudi ponašaju u raznim graničnim situacijama, odnosno u određenim istorijskim okolnostima.

    Pogubni srpski mentalitet

    Roman „Kontraedorfin“ Svetislava Basare je, kako ocenjuje naš sagovornik, društvena satira napisana u prepoznatljivom maniru NIN-ovog laureata za 2007. godinu. Basara kritikuje i razotkriva srpski mentaltet kroz vrcavi humor, koji često izaziva gorki smeh.  

    Naslovna korica romana Kontraedorfin Svetislava Basare
    Laguna
    Naslovna korica romana "Kontraedorfin" Svetislava Basare

    „Roman je u tom smislu savremen i veoma aktuelan, jer ponovo govori o našem pogubnom mentalitetu i onome što mi kao narod trpimo, odnosno o karakteristikama i osobinama koje ispoljavamo dugi niz godina. To je jedan u nizu od šest, sedam romana koje je Basara napisao u tom maniru, preispitujući duh Srbije u poslednja dva veka, od začetaka državnosti, Vuka Karadžića, Kneza Miloša, revolucije koja je počela u vreme oslobađanja Srbije od turskog jarma, sve do dana današnjeg“, navodi Dejan Mihajlović.

    Basara je, kako ocenjuje naš sagovornik, dosledan u razračunavanju s onim što on naziva srpskim mentalitetom, odnosno „glupostima i promašajima koje sebi dozvoljavamo“.

    Propast koju donosi ljubav

    U novoj knjizi nagrađivanog pisca Enesa Halilovića iz Novog Pazara „Ljudi bez grobova“ sve počinje od ljubavi. Mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio „pravdu“. Odmetnuo se, a potera za njim trajala je 47 dana.

    Naslovnica romana Ljudi bez grobova Enesa Halilovića
    Laguna
    Naslovnica romana "Ljudi bez grobova" Enesa Halilovića

    Pripovedač ove knjige je sin poznatog odmetnika koji istražuje poteru za ocem, a sve što pronalazi vodi ga literaturi i brojnim pitanjima: Šta je otac? Šta je mitski otac? Šta su žrtve? Ko su umetnici? U kakvom su odnosu sudbina i izvanredna književnost?

    Od ukidanja slobode do ukidanja morala

    Radnja romana „Prekrasne ruševine“ pisca iz Čačka Save Stijepovića (1970), koji je objavila „Dereta“, najvećim delom se odvija u Americi, u prvoj polovini 70-ih godina prošlog veka.

    To je, kako navodi urednik u „Dereti“ Zoran Bognar, uzbudljiva storija o ukidanju sloboda, o stvaranju utopija, o društvu koje je sklono samorazaranju i urušavanju morala i čestitosti.

    Naslovna korica romana "Prekrasne ruševine" Save Stijepovića

    „Savo Stijepović je zasigurno jedan od vodećih i najzanimljivijih romansijera na savremenoj mapi srpske književnosti u poslednjih desetak godina. Imao sam čast da objavim tri njegova romana kao urednik. Za prethodnu knjigu 'Sredozemlje' dodelili smo mu nagradu 'Miroslav Dereta', jer je bio pobednik na konkursu za neobjavljene romane. Pre toga je objavio romane 'Mahagoni hol' i 'Kamene brodove' koji su neka vrsta implicitne trilogije s ovim najnovijim delom“, ističe Bognar.

    Pitanje crnogorske krivice u jugoslovenskim ratovima

    Delo Podgoričanina Ognjena Spahića (1977) „Pod oba Sunca“, u izdanju „Kontrast izdavaštva“, na malom prostoru, uz četiri glavna lika, skreće pažnju na vrlo važne teme: pitanje crnogorske krivice u jugoslovenskim ratovima devedesetih kroz logor za ratne zarobljenike u Morinju, u Boki Kotorskoj, kao i pitanje sudbine vojnih lica u raspadu JNA i raspadu zemlje, navodi urednica izdanja Ana Pejović.

     Naslovnica romana Pod oba sunca Ognjena Spahića
    Kontrast izdavaštvo
    Naslovnica romana "Pod oba sunca" Ognjena Spahića

    Prema njenim rečima, Ognjen Spahić u romanu intimistički proučava odnose među bračnim parovima koji spletom okolnosti žive bez dece.

    „Ognjen Spahić je majstor pripovedanja, on lako i uverljivo progovara naročito kroz ženske likove, jednu stariju i jednu mlađu ženu, žrtve okolnosti i patrijarhata, koje iskoračuju iz svoje sudbine u nepoznato. U ovoj knjizi nema heroja, ni pozitivnih likova, ona sama urasta u drače, i formalno, i metaforčki. Ona, takođe, pokazuje da radikalni potezi nisu mogući bez savezništva, u ovom slučaju te iste dve žene“, navodi Ana Pejović.

    Buvljak kao simbol sveta u kojem ništa nije ničije

    Pisac i prevodilac iz Beograda Bojan Savić Ostojić (1983) je svoj pripovedački talenat u romanu „Ništa nije ničije“, objavljenom takođe u izdanju „Kontrast izdavaštva“, poverio ispitivanju ukrštanja istorijskih, društvenih i procesa u kulturi, na planu uvek manje vidljivog i uvaženog prostora – buvljaka, navodi urednica izdanja Jelena Nidžović.

    Naslovnica romana Ništa nije ničije Bojana Savića Ostojića
    Kontrast izdavaštvo
    Naslovnica romana "Ništa nije ničije" Bojana Savića Ostojića

    „To je neiscrpni i otkrivalački zavodljivi prostor koji prerasta u simbolički okvir ovdašnjeg kolektivnog iskustva. Pomalo opsesivni, hipervigilni posmatrač-pripovedač tumara po buvljacima, obilazi tezge, bukiniste i knjižare. Lična istorija junaka, neprestano remećena, izazivana i pokretana njegovom sasvim nesvakidašnjom naklonjenošću knjigama, biće neminovno izmenjena svakim pojedinačnim otrkićem – knjigom, spomenarom – i kako se 'ulov' bude ukrupnjavao, postaće jasno da saučestvujemo u neizrecivo mnoštvenom svetu u kojem ništa nije ničije i ništa nije izvesnije od toga“, navodi Jelena Nidžović.

    Prema njenim rečima, u osnovi autorovog postupka, dokumentaristički fragmenti i fotografska građa ukršteni su s izveštajima, komentarima i živim dijalozima, a ugao gledanja je namešten prema skrajnutom, zanemarenom i odbačenom, tako da roman „na nesvakidašnji način sabira dokaze naših zajedničkih propasti i usuda“.

    Glineni golubovi

    Pisac, pesnik i dramaturg Darko Cvijetić iz Prijedora napisao je roman „Što na podu spavaš“, koji predstavlja svojevrsni nastavak prethodnog, nagrađivanog romana „Šindlerov lift“, objavljenog 2005. godine. Oba dela objavila je Književna radionica Rašić.

    „Centralni motiv ovog romana jeste napad na kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva, a u kojoj je bio i pripovedačev brat. Tu počinje da se razvija priča na više nivoa, prikazujući kako su ti mladi ljudi, vojnici JNA, bili u potpuno neverovatnoj poziciji da brane državu koja više ne postoji, ne znajući da su samo glineni golubovi, žrtve koje nisu tu dobrovoljno“, rekao je u razgovoru za Sputnjik urednik izdanja Srđan Tešin.

    Naslovnica romana Što na podu spavaš Darka Cvijetića
    Književna radionica Rašić
    Naslovnica romana "Što na podu spavaš" Darka Cvijetića

    Prema njegovim rečima, „Što na podu spavaš“ je roman o ratu, ali ispričan kao antiratna priča.

    „Darko je pesnik i dramaturg, njegovi romani su najkvalitetniji u tom delu, piše sažeto, precizno, njegova rečenica je kišovska, prepuna je lirike. Druga veza s Kišom je to što je on doslovno nastavljač njegove poetike i etike, jer u svojim romanima pokreće pitanja koja predstavljaju neuralgične tačke naših istorija, prošlosti i budućnosti. Dok je u 'Šindlerovom liftu' dao jedan širi okvir priče o ratu u BiH, u ovom romanu taj rat posmatra kroz likove i alter-ega svog brata, majke, porodice, te je ovaj roman mnogo ličniji“, naveo je Srđan Tešin.

    Koji će od autora biti 67. NIN-ov laureat biće saopšteno 25. januara, a odluku će doneti žiri u sastavu: Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić (predsednik).

     

    Tagovi:
    Vladan Matijević, roman, književnost, ninova nagrada
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga