00:05 28 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    137149
    Pratite nas

    „Kontraedorfin“ je termin iz fiktivne endokrinologije i označava hormon nesreće. To znači da sve ono što nam se kao narodu dešava nije posledica istorijskih okolnosti nego hormonalnog poremećaja, odnosno da nama ne treba humanitarna nego medicinska pomoć, izjavio je pisac Svetislav Basara, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine.

    Na konferenciji za novinare, koja je zbog epidemijskih mera organizovana na platformi Zum, Basara je naglasio da strogo treba odvojiti publicistički, odnosno novinarski deo njegovog pisanja od njegovog proznog stvaralaštva.

    „U ’Kontraendorfinu’ nema nikakve politike, to je umetnička slika društva koje trpi posledice svih onih zastranjivanja i zabluda koje na politički način razmatram u svojim kolumnama, publicističkim knjigama i esejima“, rekao je Basara.

    Na pitanje da li se nadao nagradi ove godine, Basara je odgovorio da mu je sumnja bila veća od nade, podsećajući da se još od 1989. godine njegovi romani nalaze u užim izborima za razna književna priznanja, ali da je uvek mnogo veća šansa da se ono ne dobije nego da se dobije.

    Naslovna korica romana Kontraedorfin Svetislava Basare
    Laguna
    Naslovna korica romana "Kontraedorfin" Svetislava Basare

    Žiri u sastavu: Teofil Pančić (predsednik), Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević na završnoj sednici, održanoj 25. januara, odlučio je da NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku, objavljen u 2020. godini, dodeli romanu „Kontraendorfin“ Svetislava Basare, u izdanju Lagune.

    „'Kontraendorfin' Svetislava Basare, sačinjen je od 'nemogućih' scena, 'nedopustivih' zaključaka, paradoksalnih tvrdnji, cele lestvice nadrealizovanih hiperbola, u kojima se pretresaju i protresaju temelji ne samo našeg društva i kulture, istorije i politike nego čitavog savremenog sveta. Uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja na jezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo“, naveo je žiri u obrazloženju za dodelu nagrade.

    Za nagrađeni roman glasali su Marjan Čakarević, Ivan Milenković i Branko Kukić. Za roman „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića, u izdanju Književne radionice Rašić, glasala je Marija Nenezić, a za roman „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića, u izdanju Kontrast izdavaštva, glasao je Teofil Pančić.

    NIN-ov žiri
    MITAR MITROVIC
    NIN-ov žiri - Ivan Milenković, Marija Nenezić, Teofil Pančić, Marjan Čakarević

    „Kontraendorfin“ kroz ispovest izvesnog Stojkovića naratoru biva i neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata pa do 2009. godine.

    Kroz ironiju i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića i Milovana Đilasa.

    U najužem izboru bili su i romani: „Sloboda govora“ (Laguna) Vladana Matijevića, „Ljudi bez grobova“ (Laguna) Enesa Halilovića, „Prekrasne ruševine“ (Dereta) Sava Stijepovića i „Ništa nije ničije“ (Kontrast izdavaštvo) Bojana Savića Ostojića.

    Marija Nenezić je naglasila da joj je drago što su se ove godine u najužem izboru za priznanje našli pisci koji se i poetički i generacijski razlikuju, ali koji na vrlo dobar način tretiraju pitanja čoveka današnjice.

    „To su, pre svega, pitanje identiteta i identitetskih razlika, potrage za korenima, kojima se bavi Enes Halilović u svom romanu, zatim pitanje generacijskih razlika koje tretira Ognjen Spahić u romanu 'Pod oba sunca', kao i pitanje slobode u svetu u kojem autoritarnost postaje dominantna i u kojem se prepreke slobodi govora manifestuju direktno, ali mnogo češće indirektno. Tu je i pitanje prošlosti i važno pitanje strašne pojave koju mogu da proizvedu ljudski um i ljudsko delovanje, a to je pitanje rata koje je u svom romanu pokrenuo Darko Cvijetić“, navela je Marija Nenezić.

    Članovi žirija su se složili u oceni da je ovogodišnja romaneskna produkcija bila vrlo raznovrsna u pogledu tema, žanrova i stilova, te da obuhvata i mnogo romana koji su zaslužili da budu primećeni iako se nisu našli ni u jednom od krugova glasanja.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Basara, ninova nagrada
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga