00:02 09 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1670
    Pratite nas

    Sve do početka saradnje Duška Trifunovića i rok sastava „Bijelo dugme“ bilo je nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom. Ovaj veliki pesnik opismenio je srpski rokenrol. Zbog svega toga njegov prijatelj i pesnik Pero Zubac smatra da je Duško stalno prisutan iako ga ne možemo videti.

    Iza Duška Trifunovića ostale su 24 knjige poezije, četiri romana i nekoliko drama, ali i oko 300 pesama koje su komponovane i snimljene poput hitova „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“,„Pristao sam biću sve što hoće“...

    „Sve to potvrđuje da je Duško Trifunović stalno prisutan iako je na drugoj obali i ne možemo se videti”, kaže za Sputnjik Pero Zubac povodom 15 godina od smrti znamenitog sarajevskog pesnika.

    Opismenjavanje  - Od „Indeksa“ do Željka Joksimovića

    Trifunović je pisao tekstove i za „Indekse“(Ti si mi bila naj, naj), „Tešku industriju”( Život je maskenbal), Biseru Veletanlić (Padala sam), Nedu Ukraden (Još te volim), Zdravka Čolića (Glavo luda, Da mi nije ove moje tuge, Ljubomora, Malo pojačaj radio, Rijeka suza i na njoj lađa, Srce je čudna zvijerka), Jadranku Stojaković (Život piše romane, Ima neka tajna veza, Nova nada, O tom potom, Svijet se dijeli na dvoje), a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović („Ima nešto u tom što me nećeš“).

    „Kada je došao u Novi Sad zamenio je Miroslava Antića, koji je bio moj nerazdvojni prijatelj i zaštitnik od svake nevolje – moj kosmički kišobran”, kaže Pero Zubac.

    Dragocena potpora i prijatelj

    Prvu pesmu Duško Trifunović je napisao po povratku iz vojske, sa 26 godina. Rođen u Sijekovcu kod Broda (Republika Srpska), u Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali je već sledeće godine izdao prvu knjigu.

    „Duško mi je bio ne samo dragocena potpora u razmišljanju o smislu svega što radimo nego čovek sa kojim sam umeo da se radujem i smejem. Putovali smo zajedno, išli na razne susrete. Viđali se skoro svakodnevno. Pravio je večere, one, što on kaže, siromašne – malo čvaraka, kuvanih jaja, rendanog kupusa, rotkvica. On je svoj samački život u Novom Sadu delio sa nekolicinom ljudi koji su ga mnogo poštovali, voleli, pomagali. Bilo mi je drago što sam i ja bio među njima”, ističe Zubac.

    Čika Duško, bil’ Vi mogli napraviti ovo la-la-la-la

    Sećajući se Duškove saradnje sa muzičarima, Pero Zubac pominje i jednu anegdotu.

    „Čuvena je to priča. Dođu kod njega pevači i neuspešni tekstopisci pa mu kažu: ‘Čika Duško, bil’ Vi mogli napraviti ovo la-la-la-la? Ne valja ovo što sam ja napisao’. ‘Pa kako si ti to napisao?’, pita ga Duško. ‘Pa sjedimo nas dvoje, nas dva para zaljubljeni…’,odgovara on. ‘Pa koja dva para?’, pita Duško. ‘Pa ja i Mikana. Duško će na to, ne može to tako, vi ste jedan par”, priseća se Zubac i dodaje da je Trifunović imao dobre kompozitore poput Gorana Bregovića, Gabora Lenđela.

    Oni su njega oplemenjivali i on njih, ističe Zubac i seća se da je jednom, u trenutku kada je bio tužan, Trifunović uključio televizor i ugledao snimak koncerta „Bijelog dugmeta” u Košutnjaku.

    “’Auuu, koliko naroda, rekao je, a ja mu kažem: ‘Duško, imaš razloga da živiš’”.

    Skroman i duhovit

    Bio je skroman čovek, napominje Zubac, častan i običan. Opčinjavao je ljude svojim kazivanjem stihova.

    „Em je lepo govorio, em je bio vrlo duhovit pa je uvek imao neku pričicu da nasmeje ljude. On je bio jedan od onih koji su sjajno govorili svoje stihove, poput Stevana Raičkovića, Brane Petrovića, Mike Antića. Voleli su ga”, ističe naš sagovornik.

    U antologiji anegdota o znamenitim ličnostima „Zlatni prah” Uroša Ječmenice našla se i jedna o Dušku Trifunoviću i Peru Zubcu:  

    „Pošao Pero Zubac na pesničke susrete na Kozari i rekao svom prijatelju Dušku da će biti u Prijedoru. U sred nekog susreta zove ga Duško. Pritisne Pero mobilni i kaže: Izvini, Dule, ja sam u roumingu. U kom roumingu? Rekao si da si u Prijedoru”.
    Što ne bi mogao Duško u Sarajevu

    Po izbijanju rata Trifunović je došao iz Sarajeva u Novi Sad, gde je preminuo 28. januara 2006. godine.

    Po sopstvenoj želji, sahranjen je u Sremskim Karlovcima, gde  mu je podignut spomenik - rad vajara Stevana Filipovića.

    Zavičaj mu se odužio godišnjom manifestacijom „Dan Duška Trifunovića“, koja se održava na Palama i okuplja pesnike iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, a povodom 15 godina od njegove smrti izdavačka kuća „Prometej” organizuje u Novom Sadu svečanu akademiju posvećenu znamenitom pesniku.

    Duško Trifunović i Pero Zubac
    Duško Trifunović i Pero Zubac

    „Uspeli smo da u Sarajevu objavimo Duškovu knjigu. Divna je, sa portretom koji je napravio čuveni slikar i dizajner Dragan S. Stefanović. On je radio sve korice ‘Bijelog dugmeta’. Dugo se mislilo da li Duško može da se objavi u Sarajevu. Što ne bi moglo? Moj mlađi sin Miloš, koji je doktorirao na temi ‘Poetika Duška Trifunovića’, priredio je knjigu ‘Teška industrija’ i drago mi je da je Duško prisutan i u Sarajevu”, kaže Pero Zubac.

    Zubac otkriva i da se priprema nova edicija koju je pokrenuo fotograf Mario Leone Bralić, počasni poglavica plemena Masai, a u prvoj knjizi će se naći Ljubivoje Ršumović, Momo Kapor u saradnji sa Ljiljanom Kapor, Pero Zubac i Duško Trifunović.

    „Bavimo se Duškom kao da je tu”, naglašava Pero Zubac.

    Tagovi:
    Pero Zubac, Duško Trifunović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga