22:05 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12775
    Pratite nas

    U Srbiji je mnogo onih koji govore: Bog na nebu, Rusija na zemlji. To je predivno, ali u praksi je situacija potpuno drugačija - ljudi se boje udaljenosti, ogromnog prostora, ne znaju kako Rusija istinski funkcioniše, ne znaju čemu da veruju. To treba promeniti, kaže za Sputnjik novi direktor Ruskog doma Evgenije Baranov.

    Novinar i dugogodišnji dopisnik ruskog Prvog kanala Evgenije Baranov na čelo Ruskog centra za nauku i kulturu došao je početkom februara. Planova i ideja je, kako kaže, mnogo, a ono što im je svima zajedničko jeste buduća misija Ruskog doma – da bude kapija koja povezuje ruski i srpski narod ne samo na istorijskom i duhovnom, već pre svega na praktičnom, savremenom, ljudskom nivou.

    Rusi i Srbi imaju zajedničku sudbinu

    Ruski i srpski narod imaju zajedničku sudbinu. Možemo imati neka politička razmimoilaženja, nerazumevanje među elitama, ali u celini preživljavamo istu sudbinu. Moj zadatak je da se ta zajednička sudbina i istinski oseti“, naglašava Evgenije Baranov koji je tokom dvadesetak godina novinarske karijere u Srbiji i Republici Srpskoj bio u prilici da dobro upozna srpski mentalitet i da ovde stekne brojne prijatelje.

    Naš sagovornik uz entuzijazam kaže da bi voleo da Ruski dom postane „otvorena kapija između male Srbije i ogromne Rusije, kroz koju Srbi mogu da vide ono što se u Rusiji zaista dešava, a ne ono što pokušavaju da im prodaju kao informacije o njoj“.

    „Želim da ljudi vide da je to savremena zemlja koja se modernizuje, da smo zainteresovani za napredak naših odnosa, koje treba izvući iz okvira isključivo istorijske i duhovne bliskosti. Zainteresovani smo za mlade ljude, za to da nas zaista upoznaju, a da nas ne vole samo apstraktno“, naglašava Evgenije Baranov.

    Bolji uslovi za obrazovanje srpske omladine u Rusiji

    Prema njegovoj oceni, jedan od osnovnih pravaca u kojima bi trebalo da se kreće rad Ruskog doma u budućnosti jeste poboljšanje uslova za obrazovanje mladih ljudi iz Srbije u Rusiji.

    „Naši odnosi su sve bolji i bliži, uključujući kulturu. Jasno je, međutim, da Srbija nije iskoristila potencijal ruskog obrazovanja koje je zaista jedno od najjačih na svetu. Taj potencijal nije iskorišćen iz banalnih razloga i s tim nešto treba učiniti. Obrazovanje i boravak u Rusiji su veoma skupi. Rusija ne može na sebe da preuzme plaćanje putnih karata koje postaju sve skuplje, a glavna stvar je u tome što ne može da razdvoji svoje i inostrane građane kada je reč o stipendiranju. Nažalost, te stipendije su veoma niske, otprilike oko 2.000 rubalja, ili 20 evra mesečno, što je, praktično, ništa kada je reč o studentima iz inostranstva. Ta suma nije dovoljna, posebno za studente u Moskvi i Sankt Peterburgu“, objašnjava Baranov.

    On dodaje da je veliki problem i u tome što kod mladih ljudi zainteresovanih za školovanje u inostranstvu postoji veliki strah od geografske udaljenosti Srbije i Rusije.

    „To je posebno izraženo u vreme ove korona krize, sve te zatvorene granice, kada ljudi više ne znaju da li će moći da se vrate, i ako mogu, kada će to biti. Protekla godina i korona kriza posebno su se odrazile na ukupnu zainteresovanost za obrazovanje. To se ne odnosi samo na Rusiju, nego uopšte na obrazovanje u inostranstvu. Zbog toga pokušavamo svim snagama da zajedno sa srpskim kolegama smislimo shemu za dodatno finansiranje srpskih studenata koji žele da se obrazuju u Rusiji“, kaže novi direktor Ruskog doma.

    On objašnjava da Ruski dom kao državna organizacija nema pravo da osniva fondove, ali da u razgovorima sa srpskim kolegama traži načine da se to ograničenje premosti.

    „Treba uspostaviti fondove koji će, preko konkursa i dodatnih ispita, omogućiti najboljim studentima iz Srbije koji su odlučili da idu u Rusiju da dobiju stipendije uz koje će moći spokojno i normalno da žive i da uče. Počeli smo da razgovaramo s predstavnicima lokalnih opština u Srbiji, koje imaju svoje budžete za obrazovanje, jer naš zadatak nije samo da privučemo ljude da se obrazuju u Rusiji, nego i da im omogućimo da se vrate u svoju zemlju“, naglašava Baranov.

    Kao jedan od primera on navodi Zrenjanin, čije lokalne vlasti osmišljavaju program za stipendiranje mladih ljudi za profilno obrazovanje u Rusiji, u skladu s potrebama lokalnog tržišta rada.

    Učenje ruskog jezika u Srbiji

    Kada je reč o učenju ruskog jezika u Srbiji i uloge Ruskog doma u tome, Baranov podseća da u Ruskom centru za nauku i kulturu postoje jezički kursevi kroz koje su prošle brojne generacije i dobile državne sertifikate za razne nivoe vladanja ruskim jezikom.  

    „Nažalost, nekada je ruski jezik zaista bio jedan od prvih stranih jezika koji se ovde učio, danas se taj izbor proširio. Danas se suočavamo s tim da ljudi starijih generacija pamte ruski jezik, ali ga ne govore. Nadamo se da ćemo uspeti kako dolikuje da konkurišemo našim zapadnim partnerima na planu učenja ruskog, kao jezika koji je savremen i primenjiv u životu. Ipak je to ogromno tržište - 140 miliona žitelja Rusije, kao i 200 miliona žitelja evroazijske zajednice. Ako se ispravno izgradi logika učenja ruskog jezika, a zatim i višeg obrazovanja i rada, to će sve moći da konkuriše evropskim jezicima“, uveren je Baranov.

    Šesti april 1941. – Dan koji Rusi pamte s bolom i zahvalnošću

    Jedan od prvih programa koje Ruski dom planira u narednom periodu jeste obeležavanje 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata u Srbiji, 6. aprila.

    „Očekujemo da će krajem marta biti dovoljno informacija u vezi s epidemiološkom situacijom i da ćemo uspeti da usaglasimo s gradskim vlastima niz programa kojima želimo da naglasimo da Rusi pamte 6. april, da s bolom preživljavaju taj datum i da su zahvalni Srbima, jer posle te katastrofe... pa, recimo, da su nemački tenkovi mogli da se nađu u Rusiji i pre zime, na jesen. Zbog toga je taj datum veoma važan, zahvalni smo i pamtimo ga. I želimo da podsetimo Srbe da ga pamtimo“, ističe Baranov.

    Pored tradicionalnog obeležavanja 9. maja, Dana pobede, koje će, kako se nada direktor Ruskog doma, ove godine moći da bude upriličeno na ulicama srpskih gradova, planirano je i obeležavanje 145 godina od početka Srpsko-turskog rata.

    „To je za nas važan datum pojavljivanja našeg ruskog dobrovoljačkog pokreta, svuda u svetu, a ovde je oko 3.500 ruskih života koji su položeni na srpskoj zemlji. Zbog toga želimo da podsetimo naše srpske prijatelje na te ljude koji su zavetovali svoje živote za nezavisnost i slobodu srpske države. U Srbiji se često sećaju istorije Vronskog, odnosno Rajevskog, razumljivo je zbog čega, zahvaljujući i hramu u Adrovcu, ali tu je i ogroman broj drugih poznatih ljudi koji su ratovali ovde i bili heroji tog rata. Mislim da se, na primer, ne sme se zaboraviti veliki ruski umetnik Vasilij Poljenov, poznat širom sveta. Malo ko od Srba zna da je on ratovao kod Kruševca, da je nagrađen Takovskim krstom i zlatnom sabljom za hrabrost. Želimo da ovde  organizujemo izložbu njegovih slika“, kaže Evgenije Baranov.

    Jedna od ideja Ruskog doma jeste i da se, u saradnji s lokalnim vlastima u Aleksincu, objedine objekti koji se nalaze na teritoriji kroz koju je prolazila linija fronta, i da se tu napravi memorijalni kompleks, otvoren za turiste.

    „To je sve u prečniku od pet kilometara od glavne transevropske magistrale koja povezuje Italiju i Grčku, pa i Tursku, pola Evrope ovuda putuje. Glupo je ne koristiti brend, jedinstveni u svetu – istorijski artefakt i priču o Ani Karenjinoj“, kaže Baranov.

    Jubilej Dostojevskog - Jezik koji razumeju svi

    U novembru će se navršiti i 200 godina od rođenja Fjodora Dostojevskog, jednog od najvećih ruskih i svetskih književnika, koji među srpskim čitaocima ima poseban status.

    „Ne želimo da se sve to svede na formalne programe, na održavanje nekakvog okruglog stola na nekakvu opštu temu, recimo, Dostojevski u životu srpskog naroda. Očekujemo pomoć Sankt Peterburga, gde se svake godine održavaju ulični programi povezani s rođendanom Dostojevskog, to je takozvani Dan D i mi želimo da to organizujemo na trgovima. To je veoma primenjivo u Beogradu, jer je cela ideja zasnovana na pantomimi, na scenama iz poznatih dela Dostojevskog, ali gotovo bez ruskog jezika, iskazanim uz pomoć mimike. To će onda biti dostupno i razumljivo velikom broju ljudi. Nadamo se da će svi naši programi biti orijentisani na ljude, a ne na puko štikliranje nekih važnih datuma. To je glavni zadatak“, naglašva Baranov.

    Otvoreniji kontakt Ruskog doma s publikom

    Kada je reč o kontaktu Ruskog doma s beogradskom publikom Baranov priznaje da je on iz mnogo razloga nedovoljno otvoren.

    „Postoji nekoliko problema koji čine Ruski dom platformom koja nije do kraja otvorena. Ti problemi, naravno, nemaju veze s besmislicama poput one da se iza Ruskog doma odavno, godinama, krije nekakav špijunski štab. Problem je, naprosto, u tome što Ruski dom ima prilično složen pravni status, a taj problem tek treba rešavati kako bi se Ruski dom pretvorio u javnu platformu. To ne znači da je on zatvoren, nego da veliki broj projekata koje bismo mogli da radimo na nivou Ruskog doma sada ne možemo da radimo jer postoje pravna, statusna ograničenja koja nam vezuju ruke. Veoma se nadamo da ćemo te probleme rešiti... možda ne tako brzo kao što bismo aroželeli, ali rešićemo ih“, obećava Baranov.

    Tagovi:
    Evgenije Baranov, Drugi svetski rat, jubilej, Ruski dom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga