02:14 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 501
    Pratite nas

    Izložba fotografija „Ćilim – put niti“ Stanka Kostića koja je nedavno otvorena u Galeriji nauke i tehnike SANU predstavlja nam priču o izradi ćilima - od uzgajanja ovaca, prerade vune i tkanja do proizvodnje. Posetioci će moći da vide i alat potreban za izradu ćilima, kao i same ćilime koji čuvaju lepotu srpske kulture i trajanja.

    Od pašnjaka do kulturne baštine

    „Izložbu sam simbolično nazvao 'Put niti', zato što se niti pletu, prepliću se, kako u srpskoj mitologiji, tako i u slovenskom narodu. Mitološka bića o kojima sam slušao još u detinjstvu bile su 'suđaje'. To su devojke nalik vilama koje pletu konce života i sudbine ljudi. Slušajući te priče od starijih, meni su se kao detetu urezale u svest impresije kako to izgleda“, kaže za Sputnjik autor izložbe, fotograf Stanko Kostić.

    Stanko Kostić
    © Sputnik / V. Lapčević
    Stanko Kostić

    Autor je oživeo scenografiju iz prošlosti i ispričao priču o stvaranju ćilima koja počinje na pašnjaku. Među njegovim fotografijama nalaze se idilični prizori čuvanja ovaca, pranja vune, obrade, bojenja, predenja, tkanja do pozicioniranja ćilima u svakodnevnom životu našeg naroda.

    „Ja sam kao mali držao 'kanure' i uz priču bake talasao rukama dok je ona pravila klube“, seća se autor koji je na izložbi rekonstruisao scenografiju koju pamti, među kojima se nalazi i bakina soba sa ukrašenim horizontalnim razbojem.

    „Ovde treba odati počast spretnosti i inženjerskom znanju običnih ljudi, seljaka koji su napravili razboj i ženama, umetnicama koje su stvarale šare na ćilimu. Cela zajednica, tj. porodica učestvovala je u izradi ćilima. Ćilim je bio skupa rabota. Bogati trgovci su naručivali ćilima i za jedan su mogli da kupe komad zemlje. Što znači, da je to bilo ekonomski isplativo“ tvrdi Kostić koji dodaje da su ranije žene bojile niti prirodnim bojama, a za to su koristile orahov list, maslačak, što su posle zamenile industrijskim bojama.

    Bakina kuća - prikaz scenografije sa horizontalnim razbojem na čijim su bočnim stranama izrezbarena dva zmaja, zaštitnici kuće u slovenskoj mitologiji
    © Sputnik / V. Lapčević
    Bakina kuća - prikaz scenografije sa horizontalnim razbojem na čijim su bočnim stranama izrezbarena dva zmaja, zaštitnici kuće u slovenskoj mitologiji

    Pirotski, sjeničko-pešterski i staparski ćilim

    Regionalno se izdvajaju tri vrste ćilima, a to su pirotski, sjeničko-pešterski i staparski ćilim koji se međusobno razlikuju po motivima, simbolima, načinu izrade, ali i vrsti vune. Autor ističe da su u Srbiji postojale sve autohtone vrste ovaca, a to su „pramenka“ koja pripada staroplaninskom soju i od čije vune nastaje pirotski ćilim i „cigaja“, koja je živela u niziji, a od njene vune pravio se staparski ćilim.

    „Iako se ove tri vrste ćilima izdvajaju, na izložbi sam pokazao i ćilime sa Kopaonika, iz Takovskog kraja, Nevesinja, mlavsko-homoljski ćilim, koji ima i verske motive. Svaki region Srbije osoben je i to se vidi po motivima na ćilimu“, smatra autor.

    Pirotski ćilimi
    © Sputnik / V. Lapčević
    Pirotski ćilimi

    Pirotski ćilim kandidat za UNESKO-vu listu Svetske kulturne baštine

    Pirotski ćilim, koji je od privatnih kolekcija dospeo do najelitnijih svetskih ustanova kulture, diplomatije, do manastira Hilandara, kandidat je za UNESKO-vu listu Svetske kulturne baštine. Na njemu je zabeleženo preko 95 motiva i 122 vrsta šara koje predstavljaju svojevrsno umetničko pismo.

    Istorija, stara znanja i stari motivi utkani su u svest našeg naroda i preneti na ćilim, a prema mišljenju autora izložbe, šare i ornamentika pirotskog ćilima potiču još iz perioda Lepenskog vira.

    „Jedan od motiva pirotskog ćilima jeste kornjača koja nosi dvostruku simboliku. Kornjača je jedna od životinja pored ježa koja može da nađe čudnovatu travu raskovnik, a to je trava koja otvara svaku bravu. Drugi značenje kornjače jeste dugovečnost. Praveći ćilim sa kornjačom, vi imate želju da kuća u kojoj živi kornjača svi budu dugovečni“, objašnjava Kostić.
    Bogorodica kao predilja

    Prema rečima autora ove izložbe, ćilim je zauzimao važno mesto u svakodnevnom životu našeg naroda.

    „Na ćilimu se rađalo i na ćilimu se umiralo“, kaže on i dodaje da je ćilim ujedno bio i devojačka sprema, a po načinu izrade ćilima prosci su birali i mladu.

    O važnosti kulture izrade ćilima, o njihovoj ulozi u svetovnom, pa i duhovnom životu svedoče i dve freske iz srpskih manastira čije je fotografije autor izložio. Reč je o ikoni „Blagovesti“ iz manastira Mileševa na kojoj je Bogorodica predstavljena kao predilja.

    „Tu je i predstava iz manastira Kalenić gde sam prvi put pokazao ’šarenicu’, što je bio prvi naziv za ćilim. U toj sceni Isus Hrist oživljava devojku koja je pokrivena šarenicom. Ovde sam pokazao i da je pravoslavna crkva ostavila poruku iz tadašnjeg doba“, naglašava Kostić.

    Detalj sa freske Blagovesti, manastir Mileševa
    © Sputnik / V. Lapčević
    Detalj sa freske Blagovesti, manastir Mileševa
    Niti i šare kao zapis o trajanju

    Izložba je plod dvadesetogodišnjeg rada, tokom kojeg se autor susreo i sa brojim društvima koji se bave očuvanjem ove tradicije.
    „Istražujući i praveći izložbu o ćilimu, želeo sam da pokažem lepotu kulture i tradicije i da tom lepotom pokušam da ovekovečim svoj narod. Ona je zapis o našem trajanju“, zaključuje Kostić.

    Autor izložbe Stanko Kostić imao je više od 60 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a njegova poslednja izložba „Ćilim – put niti“ biće otvorena u galeriji nauke i tehnike SANU do 20. marta.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga