20:00 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 123
    Pratite nas

    Imenovanje istoričarke umetnosti i kustoskinje Marijane Kolarić za novog direktora Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu moglo bi, prema oceni mnogih, da bude početak razrešavanja dugotrajne krize u ovoj ustanovi, na čijem su čelu u proteklih nekoliko godina bili vršioci dužnosti.

    Nova budućnost Muzeja savremene umetnosti

    Marijana Kolarić je za direktora Muzeja savremene umetnosti izabrana na osnovu konkursa i predloga četvorogodišnjeg plana i programa ove ustanove, koji je ocenjen kao najbolji i dobio jednoglasnu podršku.

    Plan i program počivaju, kako u razgovoru za Sputnjik kaže nova direktorka MSU, na šest strateških tačaka razvoja.

    Reč je, pre svega, o razvijanju i unapređivanju komunikacije s publikom, zatim o dopunjavanju muzejske kolekcije, kao i o njenoj reviziji koja nije obavljena nakon rekonstrukcije MSU.

    Jedno od važnih pitanja u vezi s radom Muzeja savremene umetnosti jesu i načini na koje će ova ustanova ubuduće uvećavati sopstvena sredstva, kao i razvoj programa saradnje s javnim i privatnim sektorom i sa drugim muzejima, u zemlji, regionu i inostranstvu.

    Vremena se menjaju: Savremeni koncept predstavljanja muzejske zbirke

    Muzej savremene umetnosti bio je zbog rekonstrukcije zatvoren punih deset godina, do oktobra 2017. godine. Dugotrajno čekanje da MSU otvori vrata za svoje posetioce ipak se isplatilo, jer je, kako ocenjuje Marijana Kolarić, rekonstrukcija muzejske zgade izvedena po svim svetskim standardima.

    „Ostaje da se reši onaj deo koji se odnosi na kafe i suvenirnicu. Planirano je da bude izgrađen dodatni objekat izvan Muzeja, kako ne bi bio narušen izložbeni prostor, koji je uvek mali. Kada je reč o izložbenom prostoru, već smo razgovarali u okviru stručnog veća, kao i s kustosima i muzejskim timom, o tome na koji naćin ćemo kreirati izložbe i fiktivno deliti taj prostor na onaj deo koji je posvećen stalnoj postavci i onaj koji je namenjen aktuelnim izložbama. Stalna postavka će se menjati, zato što je muzejska zbirka ogromna, sadrži oko 8.500 dela. Ona može biti prezentovana na godišnjem nivou kroz razne tematske celine“, objašnjava Marijana Kolarić.

    Ona ističe da je koncept nepromenljive stalne postavke odavno prevaziđen i da gotovo svi svetski muzeji sada svoje kolekcije predstavljaju kroz periodične izložbe.

    „Vreme se menja, menjaju se konteksti. Muzej savremene umetnosti stalno obogaćuje svoju zbirku novim radovima koje treba videti, dok oni koji su već u njegovoj zbirci mogu biti sagledani u drugačijem svetlu i interpretaciji. To zahteva malo veću dinamiku rada samih kustosa. Imamo i druge prostore, naravno, u kojima će se konstanto priređivati izložbe. Osvežen je prostor Salona MSU u Pariskoj, a tu je i Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, za koji, takođe, imamo budžet za minimalnu rekonstrukciju“, navodi naša sagovornica.

    Virtuelni sadržaji za stručnu javnost i publiku

    Jedan od važnih zadataka za zaposlene u MSU u narednom periodu biće i digitalizacija, koja obuhvata digitalnu obradu i prezentovanje zbirki i celokupne muzejske građe, ali i osmišljavanje virtuelnih programa namenjenih publici.

    „Zakonom o kulturi odavno je predviđeno i insistira se na tome da sve ustanove kulture imaju digitalizovanu građu da bi mogao da se stvori korisnički interfejs na sajtu Muzeja. To je vrlo značajno, jer stručna javnost, ali i ona šira javnost, kao i međunarodna, može lakše da vidi šta Muzej ima. Drugi vid digitalizacije odnosi se na digitalne sadržaje koji su naročito podstaknuti od momenta kada je krenula pandemija. To bi, pre svega, bili kraći video fajlovi ili formati koji bi na atraktivan način pričali o umetničkim ličnostima, čiji su radovi zastupljeni u zbirci, ili o njihovim delima“, kaže direktorka MSU.

    Kako se približiti publici?

    Kada je reč o privlačenju posetilaca u Muzej savremene umetnosti, Marijana Kolarić ističe da je, pre svega, neophodno istražiti strukturu publike.

    „Mislim da je to vrlo bitno za svaku instituciju, a nisam sigurna koliko muzeji i druge institucije u Srbiji vode računa o tome. Planiramo da napravimo neku vrstu ankete kako bismo bolje upoznali svoju publiku i mogli da procenimo ko su ti ljudi koji su deo stalne publike, a ko su oni koji dolaze samo na određene sadržaje i izložbe. Cilj je da se strateški odnosimo prema publici, da povećavamo obim nekih sadržaja, a da neke sadržaje izbacimo“, napominje naša sagovornica.

    Važno je, naravno, naglašava ona, da MSU kao ustanova kulture ne podilazi publici, već da nastoji da navike i potrebe ljudi istraži sa ciljem da ih nadogradi.

    „Na primer, u istraživanju Zavoda za unapređenje kulturnog razvitka, većina anketiranih je na pitanje kako provode slobodno vreme, odgovorala da voli šetnje kroz park, ili odlazak u obližnji kafe ili restoran. To već govori o određenim navikama, znači da kultura nije na prvom mestu. Ipak, Muzej savremene umetnosti je okružen predivnim parkom, ima mogućnost da dobije i neki kafe, a to bi mogao biti dobar način da se kroz već ustanovljene navike stvaraju i nove, privlačenjem ljudi da prate izložbene programe u Muzeju. To je dugotrajan proces, u kojem veliku ulogu imaju i mediji. Muzej treba da održava nivo renomirane ustanove, da nikako ne podleže tržišnim trendovima koji bi više privukli pažnju određene publike, ali treba na dobar način približiti sadržaj javnosti, posebno deci, jer su ona naša buduća publika“, naglašava Marijana Kolarić.

    Blokbaster izložbe – korist ili šteta za muzej?

    Nedavno je u Muzeju savremene umetnosti priređena izložba venčanica Žan Pola Gotjea, oko koje se podiglo mnogo prašine u javnosti, pre svega zbog pitanja da li joj je mesto u muzeju koji je namenjen predstavljanju savremene, a ne primenjene umetnosti.

    Izložba je, međutim, bila odlično posećena, što je otvorilo i pitanje da li, osim prihoda, izložbe ovog tipa  donose dugoročnu korist samom muzeju, odnosno, da li bar deo tih posetilaca ostaje verna muzejska publika.

    „Ja se nadam da će nam se publika vraćati. Spremamo nove programe i trudićemo se da ih dobro promovišemo, iako to nisu blokbaster izložbe. Sledi retrospektiva Goranke Matić, mislim da je ona svima interesantna, jer su to fotografije. Ona je hroničar vremena, i to od perioda osamdesetih do danas. Svašta smo prošli u tom periodu tranzicije, a Goranka Matić je neko ko je izuzetno pratio tu kulturnu, umetničku, muzičku, filmsku scenu, tako mislim da će ta izložba svima biti vrlo interesantna“, veruje direktorka MSU.

    Tokom proleća je planirana i internacionala izložba koju priprema kustos Zoran Erić, u saradnji s kustoskinjom Blankom de la Tore iz Španije. Reč je o izložbi „Efekti pregleda“, koja se bavi ekologijom i koja će predstaviti brojne internacionalne umetnike.

    Za jesen je najavljena velika retrospektiva Vladimira Veličkovića, a njen akcenat će, kako navodi Marijana Kolarić, biti na umetnikovom beogradskom periodu.

    Nova muzejska zgrada – za sada samo kao lepa želja

    Jedno od dugoročnih pitanja u vezi s Muzejom savremene umetnosti jeste mogućnost izgradnje novog objekta, s obzirom na to da postojeći izložbeni prostor ne ispunjava sve potrebe Muzeja.

    „Kada su arhitekte gradile zgradu, predvidele su da se ona širi aneksima, odnosno da se nadograđuje. Sada, s velikom vremenskom distancom od momenta kada je zgrada izgrađena, 1965. godine, nisam sigurna da bi to uopšte bilo moguće, tako da se razvila druga ideja, a to je da se na parceli pored muzeja izgradi nova zgrada koja bi bila muzej savremene umetnosti, a da ova postojeća bude muzej moderne umetnosti. To bi poboljšalo situaciju kada je reč o izložbenom prostoru,  a razgraničilo bi i samu zbirku. Sada je, ipak,  važnije privući publiku, pa da u momentu kad stvarno budemo imali redove ispred muzeja možemo da kažemo šta ćemo dalje“, kaže naša sagovornica.

     

     

    Tagovi:
    Vladimir Veličković, rekonstrukcija, izložba, Muzej savremene umetnosti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga