11:42 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 581
    Pratite nas

    Savremena strip scena u Rusiji predstavlja novi kulturni fenomen. Iako se strip kao deveta umetnost smatra mladom formom u Rusiji, u istoriji evropskog stripa pominju se mnoga ruska imena jer su temelje jugoslovenskog stripa koji je pružio izuzetan doprinos razvoju evropskog - postavili ruski umetnici.

    Novi kulturni fenomen

    Od avanturističkih priča o superherojima, epizoda iz sovjetske prošlosti do savremenih problema identiteta i zajednice, savremeni ruski stripovi i grafički romani izborili su se za kultni status u ruskoj kulturi. Od „Majora Groma“, ruskog Šerloka Holmsa, „Crvene furije“, „Friara“ kao naslednika drevne generacije, ruski strip junaci osvajaju rusko pa i inostrano tržište, a neki od njih dobijaju čak i počasno mesto na filmskom platnu.

    Kada se međutim govori o genezi ruskog stripa, postoje dva međusobno različita shvatanja. Prema jednom od njih, strip je fenomen koji je u rusku kulturu došao iz inostranstva, pre svega iz Sjedinjenih Država. Drugo shvatanje zagovara tezu da je strip tradicionalni žanr za Rusiju, koji vodi poreklo od hagiografskog slikanja ikona i kulture popularnih grafika, takozvanog „luboka“.

     

    Lubok iz 18. veka koji prikazuje hrabrog vitez Jeruslana
    © Wikipedia
    Lubok iz 18. veka koji prikazuje hrabrog vitez Jeruslana

     

    Prema mišljenju Irine Antanasijević, profesorke ruske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i autorke niza studija o ruskom stripu, oba načina tumačenja istorije ruskog stripa su ispravna.

    „Komunikacija uz pomoć slika postoji u svakoj kulturi. Ali to nije obavezno strip. Strip kao poseban žanr vezuje se pre svega za periodiku. To su prvo bile karikature ili tekstovi i ilustracije koji su imali satirični ili humoristički karakter. U tom smislu, karikatura je stripu blizak rođak“, kaže za Sputnjik dr Irina Antanasijević.

    Kao prethodnica stripova u Rusiji smatra se popularna tradicija „luboka“ još iz perioda Petra Velikog koja je mešala sliku i tekst i često predstavljala priču u sekvencijalnim panoima. „Lubok“ je početkom 20. veka prerastao u revolucionarni plakat koji je, istaknut na prozorima širom gradova, brzo i efikasno širio informaciju o dešavanjima na frontu, komunističkim doktrinama i slično. Futuristički pesnik Vladimir Majakovski skicirao je i stvorio mnoge plakate ovog tipa, kombinujući vizuelni jezik sovjetske države sa autentičnim stilom poezije.

    O odnosu „luboka“ i stripa, Irina Antanasijević ističe da „ludok“ kao forma jeste vizuelni tekst, ali ima drugačiju naraciju.

    „Velika je razlika između ’luboka’, popularne grafike i stripa. Tradicija ’luboka’ otežala nam je put do stripa koji u Rusiji nije uspeo što zbog građanskog rata što zbog razvijene kulture ’luboka’ i revolucionarne propagande kao vrsti komunikacije“, tvrdi ona.

     

    Platak Vladimira Majakovskog
    © Wikipedia / Funet Russian Archive
    Platak Vladimira Majakovskog

     

    Jugoslovenski strip kao ruski fenomen

    U prvoj polovini dvadesetog veka, strip kao poseban žanr nije uspeo da se ustoliči u Rusiji, ali jeste u dijaspori, odnosno u Jugoslaviji čiju su strip kulturu formirali ruski emigranti.

    U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca ruska imena bila su važna u stvaranju moderne države, od arhitekture, do umetnosti i humanističkih nauka. Tako se i formiranje jugoslovenskog stripa iz perioda pre Drugog svetskog rata vezuje za ruska imena, kao što su Jurij Lobačov, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Aleksije Ranhner, Ivan Šenin i drugi.

    „Dva Rusa koji su pokrenuli izdavačku delatnost stripa u Kraljevini Jugoslaviji su bili Aleksandar Ivković i Anatolij Ivanović Pricker, osnivač Narodne prosvete. Sa njima su sarađivali crtači stripa među kojima su Navojev, Šenšin, Kuznjecov. To su ljudi koji su formirali „Beogradski krug“ kako je to svojevremeno nazvao Žika Bogdanović“, objašnjava naša sagovornica.

     

    Strip „Baron Minhauzen“ u časopisu „Politika“
    © Foto : Arhiva Irine Antanasijević
    Strip „Baron Minhauzen“ u časopisu „Politika“

     

    Od Tarcanete do Hajduk stanka

    Članovi „Beogradskog kruga“ crtali su za brojne strip magazine od „Mike Miša“, „Politike“, „Politikinog zabavnika“, a raspon tema o kojima su crtali i pisali kretao se od srpskih tradicionalnih motiva do ruskih klasika.

    „Kada su nastali prvi jugoslovenski časopisi, urednik Aleksandar Ivković nije hteo da plaća autorska prava i pokrenuo je svoje teme. Pošto nije mogao zbog autorskih prava da nacrta Tarzana, Navojev je, na primer, nacrtao Tarcanetu“, navodi Antanasijevićeva i dodaje da su se koristile teme iz pop kulture, a Jugoslavija je među prvima crtala stripove o superherojima.

    „Junak ’Zigomar’ Nikolaja Navojeva imao je sva obeležja superheroja, a potiče iz tradicije petparačkih romana“, tvrdi ona.

     

    Zigomar protiv Fantoma
    © Foto : Arhiva Irine Antanasijević
    Zigomar protiv Fantoma

     

    Da su crtači „Beogradskog kruga“ obrađivali popularne srpske teme, svedoče stripovi o Hajduk Stanku, Baš Čeliku i drugim srpskim bajkama i narodnim pesmama. Kada je reč o ruskim temama, bili su inspirisani temama popularnim na filmu.

    „Kada je izašao film ’Taras Buljba’ pojavio se i strip. Kada je ekranizovana ’Ana Karenjina’ oni su nacrtali i strip. Dakle, umetnici ’Beogradskog kruga’ nisu sami birali teme, već su se vodili popularnošću ruskih priča na filmu“, smatra dr Antanasijević.

    Sa „Beogradskim krugom“ kraljevina Jugoslavija osećala se samouvereno u okviru evropske tradicije nacrtane priče jer je istog dana kada je objavljen prvi strip časopis u Francuskoj na stranicama „Politike“ objavljen prvi strip pod naslovom „Tajni agent Iks-9“.

    „Jugoslavija ne samo da je pratila tokove evropskog stripa, ona je učestvovala u njegovom formiranju. Skoro svi stripovi Kuznjecova, Navojeva su u isto vreme izlazili u Jugoslaviji, Francuskoj i Belgiji. Nedavno smo čak pronašli i turska, švedska, brazilska, argentinska izdanja jugoslovenskog stripa“, ističe naša sagovornica.

     

    Strip „Hajduk Stanko“ Jurija Lobačova

     

    Savremeni ruski strip

    Ruski strip doživeo je procvat krajem 20. i početkom 21. veka, kada je ujedno pokrenuto i istraživanje stripa.

    „U Sovjetskom periodu postojale su forme komunikacije slične stripu, ali to je daleko od pravog stripa. Nekada zatvorena za uticaj zapadne kulture, Rusija nije mogla da formira svoju tradiciju stripa koja se ipak vezuje za Evropu“, smatra ona i dodaje da je reč za strip u ruskom „komiks“, što će reći da se i dalje vezuje za nešto komično.

    Pojavom novih likova, izdavačkih kuća specijalizovanih za stripove, škole crtanja, pa i festivala, ruski umetnici već sad mogu da stanu u red sa evropskim i američkim scenaristima i crtačima stripa.

     

    dr Irina Antanasijević
    © Foto : Arhiva Irine Antanasijević
    dr Irina Antanasijević

     

    Survilo, priča o ženi koja je preživela blokadu Lenjingrada

    Od aktuelnih autorskih stripova, naša sagovornica izdvaja stip „Survilo“ Olge Lavrentijeve o ženi koja je prošla kroz strašne godine represije i opsade Lenjingrada. Prožeta nežnošću i strepnjom, priča o Lenjingradskoj ženi postaje odraz sudbine miliona ljudi.

    Sa druge strane, popularni stripovi osvajaju rusko tržište, a čak se prevode na engleski. Glavnu reč vode stripovi o Majoru Gromu, detektivu iz Sankt Peterburga, poznatom po smeloj prirodi i beskompromisnom odnosu prema zločincima svih vrsta, Crvena Furija tajni agent u potrazi za Svetim Gralom, Friar naslednik drevne generacije, Ekslibrium, devojka koja čuva granicu između stvarnosti i fantastičnog sveta književnosti.

     

    Major Grom
    © Wikipedia / Konstantin Tarasov
    Major Grom

     

    „To su žanrovski stripovi, ali kvalitetno urađeni koji, zajedno sa izuzetnim autorskim stripovima, dokazuju da je savremeni ruski strip počeo da dobija snagu, autentičan profil“, zaključuje Irina Antanasijević.
    Tagovi:
    strip
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga