13:01 15 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    3274
    Pratite nas

    Kada biste prosečnog Srbina pitali da vam navede dva rečnika koja zna, ubeđen sam da bi rekao Vujaklijin rečnik i Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna. To dovoljno govori o tome kakvu je poziciju Klajn stekao u našem društvu, kaže za Sputnjik profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Milovanović povodom smrti čuvenog lingviste.

    Amblem srpskog jezika - Čovek koji je razrešavao sve naše jezičke nedoumice

    Jedan od najistaknutijih srpskih lingvista i filologa, akademik Ivan Klajn, preminuo je 31. marta u Beogradu, u 85. godini.

    Pored romanistike, područje rada akademika Klajna bili su normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Bavio se i jezičkom komparativistikom i bio je odličan znalac stranih jezika, romanskih i engleskog.

    Aleksandar Milovanović posebno ističe duhovitost s kojom je Ivan Klajn pristupao našim svakodnevnim jezičkim nedaćama.

    „Bila je to suptilna duhovitost, ponekad montipajtonovska, ponekad čista srpska, a uticala je na to da postane zaista neka vrsta amblema“, kaže Milovanović.

    I njegov kolega Miloš Kovačević, takođe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ističe da je Ivan Klajn bio amblem.

    Srpski jezik se u većem delu srpskog naroda predstavljao kroz Klajna. Oni i nisu znali šta je srpski jezik mimo onoga što je Klajn pisao. Zato se on mogao pohvaliti za života da ga podjednako čitaju i učenici u osnovnoj i u srednjoj školi, i studenti, i stručnjaci. Malo ko je u srpskoj lingvistici tim obrnutim putem od nauke došao do takvog autoriteta kakav je imao i bio Ivan Klajn“, ističe Miloš Kovačević.

    Klajn je, prema njegovim rečima, bio vrlo ozbiljan u razgovorima, a njegova duhovitost dolazila je do izražaja najčešće u jezičkim temama.

    „Bio je vrlo dobar sagovornik. Retko ko je imao olovku kao on. U srpskoj kulturi dva su čoveka večito imala olovku pri ruci – Momo Kapor koji je svaku anegdotu pisao čim bi je čuo za stolom i Ivan Klajn koji bi beležio  čim bi čuo nešto što mu zapara uši ili nešto što bi moglo biti pozitivno da se propagira u samoj jezičkoj normi. Bio je normativista širokih evropskih shvatanja“, naglašava Miloš Kovačević.             

    Fantastični borac za jezičku kulturu

    Aleksandar Milovanović podseća da je Klajn s jedne strane bio „fantastični propagator jezičke norme“ i „fantastični borac za jezičku kulturu“, koji je pokrenuo i časopis „Jezik danas“ pri Matici srpskoj, posle Pavla Ivića bio drugi predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i čovek koji je u mnogim našim glasilima imao povlašćenu poziciju.

    „S druge strane moramo ga pamtiti i kao velikog leksikografa – njegov Srpsko-italijanski rečnik je nesumnjivo najbolji rečnik te vrste kod nas. Za njega je dobio najprestižnije nagrade. Tu je i Rečnik stranih reči, kao i 'Velika sinteza' o pravilima tvorbe reči u srpskom jeziku“, napominje Milanović.

    Naš sagovornik ističe da je prvi put u srbistici celokupno znanje o tvorbi reči u srpskom jeziku u udžbeničkoj formi predstavljeno upravo delovanjem Ivana Klajna.

    „Kad čujete da je objavio je 18 knjiga, ko zna još koliko hiljada priloga o srpskome jeziku, vi shvatite da će Klajn nesumnjivo imati veoma zasluženo visoko mesto u istoriji srpske lingvistike“, kaže Aleksandar Milovanović.  

    Lingvista koji je pisao za narod i o narodu

    Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević ističe da lingvisti postaju opštepoznati onog trenutka kada počnu da pišu za narod i da pišu o narodu.

    „Ivan Klajn je ceo svoj vek posvetio pisanju jezičkih nedoumica, odnosno jezičkim sitnicama. Ali, to nisu jezičke sitnice, to su zapravo krupnice, u pravom smislu. Jer, ukoliko jednom dozvolite da nešto od tih jezičkih sitnica probije sistem, sistem otvara mesto i za sve druge rogobatnosti i za rušenje jezičkog sistema. Klajn, koji je u duši bio strukturalista, donosio je takve preporuke koje su se lako prihvatale zato što su bile utemeljene“, kaže Kovačević.

    On dodaje da je Klajn jezička pravila umesto obrazloženjima objašnjavao pričicama o jeziku koje su „prijanjale za uvo“.

    „Rešenje problema ste saznavali po nekoj anegdoti koju bi on smislio, a da biste jednostavno govorili o jeziku i jezičkim stvarima, vi morate te stvari odlično znati. A on je to govorio kao da priča deci. Svi smo mi deca u toj njegovoj viziji samoga jezika“, zaključuje Kovačević.

    Tagovi:
    akademik, lingvistika, srpski jezik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga