05:32 16 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 3416
    Pratite nas

    Borba poznatih čudovišta Godzile i King Konga u novom filmu mogla bi da se tumači i kao skrivena poruka Holivuda o sukobu Kine i Amerike i pretvaranju unipolarnog sveta u multipolarni.

    Ovako u autorskom tekstu za RT piše Majkl Mek Kafri, pisac i filmski i kulturni kritičar iz Los Anđelesa.

    „Borba ta dva čudovišta govori o egzistencijalnom internacionalnom sukobu našeg vremena, praveći u isto vreme dobar film, ali šalje i signal da se Holivud konačno budi u post-kovid svetu“, navodi Mek Kafri,

    Kako dodaje, film „Godzila protiv Konga“, koji je režirao Adam Vingard, napravila je veliki uspeh na blagajnama bioskopa od početka emitovanja prošlog vikenda.

    Ovaj film je četvrti u franšizi koja je pokrenuta 2014. godine „Godzilom“, a usledili su „Kong: Ostrvo lobanja“ (2017) i „Godzila 2: Kralj čudovišta“ (2019).

    Mek Kafri navodi da filmovi o čudovištima prikazuju mitove koji izražavaju dublje istine o svom vremenu i mestu i velika su prilika za duboke metafore i alegorije.

    „Na primer, prvi film o King Kongu iz 1933. godine je alegorija o kolonijalizmu i ropstvu, jer su glavnog junaka iz njegove tropske domovine ukrali stranci i odveli ga u lancima u Ameriku kako bi ga eksploatisali za profit. Film o Godzili iz 1954. godine, snimljen u Japanu, bio je metafora strahota nuklearnog oružja i američkog imperijalizma, kao i otelotvorenje strepnje izazvane nuklearnim dobom“, navodi autor.

    Kako objašnjava, budući da se menjaju vremena, menja se i metaforičko značenje filmskih čudovišta.

    Film Godzila protiv Konga
    © AP Photo / Courtesy of Warner Bros. Pictures
    I King Kong i Godzila su vremenom promenili svoje metaforičko značenje

    King Kong je izrastao u junaka koji, bar u američkim očima, predstavlja SAD. On je primat, toplokrvna i životinja velikog srca, koja svirepo štiti sve one koje voli, a Amerikanci su dovoljno u zabludi da vide sebe i svoju naciju u njegovim pozitivnim kvaliutetima“, piše Mek Kafri.

    I pojam Godzile promenio se vremenom.

    Godzila se transformisala iz gušterastog zlikovca u heroja, pa nedavni filmovi prikazuju hladnokrvno čudovište kao čuvara humanosti i životne sredine“, objašnjava američki kritičar.

    Podvlači da u tom kontekstu, film „Godzila protiv Konga“ podseća na „alegoriju prelaska iz unipolarnog sveta, u kom su SAD jedina svetska supersila, u multipolarni, gde su Kina i SAD jednaki, a Godzila predstavlja prvu zemlju u svojoj želji za globalnom dominacijom, a King Kong drugu u pokušaju da se izbori i očuva svoj primat“.

    „Filmski dokaz za to je da je američki favorit Kong glavni protagonista u priči, a američka vojska se bori na njegovoj strani u bici čudovišta. U znak potvrde statusa i moći Kine, Godzila dokazuje svoj primat tako što natera Konga da se potčini, a potom zbriše američku mornaricu kad pobedi Konga“, kaže Mek Kafri.

    Film Godzila protiv Konga
    © AP Photo / Warner Bros. Entertainment
    Glavna borba dva čudovišta odigrava se u Hongkongu

    Prema njegovom mišljenju, upadljivo je i to što su autori filma borbu dva čudovišta, koja je vrhunac filma, smestili u Hongkong, koji predstavlja dve potpuno različite stvari za dva najveća tržišta na koja računa film - kinesko i američko.

    „Za Amerikance, to može da simboliše kako se Kong (SAD) bori za demokratiju protiv kineske tiranije. U Kini, to se može posmatrati kako je taj grad kolateralna šteta u široj borbi protiv imperijalizma Zapada“, navodi američki autor i zaključuje da krajem filma u kom i Kong i Godzila izbegavaju da budu poniženi i osećaju se pobednički, „Holivud zapravo želi da se dodvori i ostane u milosti publike na dva najveća tržišta, kineskom i američkom.

    „Film se može interpretirati i tako da treće čudovište u njemu, Mehagodzila, predstavlja korporativne gigante tehnološkog sveta koji pokušavaju da vladaju svima, te da Kong (SAD) i Godzila (Kina) moraju da rade zajedno kako bi zaustavili naizgled svemoćnog globalnog tehnološkog behemota. Uzimajući u obzir da tehnološka industrija, američke i kineske vlasti, te Holivud, izgledaju kao zlo troglavo čudovište Gidora i rade usaglašeno kako bi zgrtali profit, moć i širili propagandu, ta interpretacija nije baš ubedljiva“, tvrdi Mek Kafri i dodaje da možda „previše učitava stvari u jedan sistem zabave i običan film o čudovištima“.

    Film Godzila protiv Konga
    © AP Photo / Warner Bros. Entertainment
    Obe zveri na kraju završe sa sačuvanom čašću i trijumfalno, što je želja Holivuda da se dodvori publici na dva najveća tržišta - kineskom i američkom

    „Gledajući sa umetničke strane „Godzila protiv Konga“ nije „Građanin Kejn“, već film o čudovištima koji je zabavan, naročito u poređenju sa njegovim prethodnicima iz iste franšize, koji su bili razočaravajući“, piše američki kritičar, objašnjavajući da je film dobro snimljen i kada su u pitanju scene borbi, vizuelni efekti i drugi zanatski detalji.

    „Filmskom biznisu ne bi smelo biti nebitno da li je „Godzila protiv Konga“ dobar film ili šta znači, ali mu je sigurno bitno to što je zaradio 123 miliona dolara sa stranih tržišta tokom premijernog vikenda. To znači da se holivudska zver budi iz pandemijskog sna i ponovo je spremna da se vuče preko celog sveta, šireži svoj maligni uticaj. Američka i kineska vlada biće oduševljene što se u igru vratilo njihovo pouzdano i savitljivo holivudsko propagandno čudovište“, zaključuje američki kritičar.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Amerika, Kina, Holivud
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga