05:17 15 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 180
    Pratite nas

    Uoči šestog aprila u Beogradu je atmosfera bila opuštena a kafane pune. Jeste bilo izvesno da će se nešto desiti kada su počela zamračivanja, ali to nije sprečilo naše ljude da se skupljaju po kafanama: to je naš način borbe protiv stresa.

    Ovako je poznati strip crtač Saša Rakezić, poznatiji kao Aleksandar Zograf osetio i u stripu predstavio srpsku prestonicu uoči rata i u danu početka šestoaprilskog bombardovanja.

    „Da mogu da biram, i ja bih radije bio u društvu dragih ljudi nego sedeo kod kuće i čekao da se nešto tragično desi“, kaže za Sputnjik Zograf.

    Njegovi radovi, izloženi u Muzeju Jugoslavije, nastali od novina, fotografija, dnevnika pronađenih na buvljim pijacama umetničko su svedočanstvo o tome kako je početak Drugog svetskog rata izgledao iz ugla „malog čoveka“.

    Sprema se bombardovanje, a kafane pune

    Iako su teme stripova Saše Rakezića raznovrsne, njegov stvaralački metod počiva na istraživanju. U tom procesu, veoma značajnu ulogu igraju stare i odbačene fotografije, novine, razglednice i drugi artefakti individualne i kolektivne istorije koje Zograf najčešće pronalazi na buvljim pijacama. Sebe je otuda pozicionirao kao „medijatora između javnosti i smetlišta istorije“ i predstavio nam istoriju iz ugla običnog čoveka.

    „Najviše volim da tragam po buvljim pijacama jer mi to daje mogućnost da se bavim faktima na drugačiji način, da dođem do detalja koji su zanimljivi za jednostavno razumevanje istorije, a naročito dramatičnog perioda kao što je Drugi svetski rat na našim prostorima“, ističe Zograf.

    Među zanimljivim artefaktima sa buvlje pijace nalazi se i broj lista „Politika“, objavljen baš tog 6. aprila 1941. i beležnica jednog tinejdžera iz Beograda koji su poslužili Zografu kao građa za dva stripa izložena u Muzeju Jugoslavije. Oglasi, bioskopski repertoar, dnevnički spisi Beograđana pokazuju da se aprila ’41, uprkos najavi katastrofe, život ipak odvijao svojim tokom.

    Zografovi radovi u Muzeju Jugoslavije predstavljaju još jednu intervenciju na izložbi koja obeležava 75-godišnjicu kraja Drugog svetskog rata, ali i osamdesetogodišnjicu šestoaprilskog bombardovanja.
    © Foto : Saša Rakezić
    Zografovi radovi u Muzeju Jugoslavije predstavljaju još jednu intervenciju na izložbi koja obeležava 75-godišnjicu kraja Drugog svetskog rata, ali i osamdesetogodišnjicu šestoaprilskog bombardovanja.

    Život tinejdžera tematizovan u jednom od stripova na izložbi predstavlja kako je rat izgledao iz ugla dečaka. Prema njegovim zapisima koji su dopunjeni crtežima i fotografijama, on je bio opterećen „klinačkim“ problemima, a bombardovanje i rat bili su usputni izazovi, koji će tek posle nekoliko dana rata i bežanja iz grada dobiti ozbiljnije razmere.

    „Taj se dečko odselio u selo pokraj Kragujevca, a posle bombardovanja bio je primoran da se vrati u grad i da nađe posao. Radio je kao čuvar na parkingu i to je bio delić jedne stvarnost koju nećete moći da upoznate u udžbenicima ili istorijskim pregledima“ naglašava strip umetnik i dodaje da se u udžbenicima obrađuje kretanje vojske, kretanje ljudstva, ali ne i mali čovek koji pokušava da preživi, spase se.

    Beležnica jednog skauta
    © Foto : Saša Rakezić
    Beležnica jednog skauta

    Mala porodična istorija

    Intervenciju na stalnoj postavci prati tekst „Mala porodična istorija“ u kojem autor rekonstruiše događaje iz života članova svoje porodice u kontekstu Drugog svetskog rata. Tragajući za sudbinom babe i dede, Rakezić je otkrio dramatične okolnosti u kojima su u Drugom svetskom ratu članovi njegove porodice živeli.

    „Moji baba i deda su tokom Drugog svetskog bili ilegalci koji su krili borce protiv fašizma i sakupljali hranu za ljude zarobljene u nacističkim logorima“, navodi autor koji je ovaj segment izložbe predstavio u formi teksta, a ne stripa, da bi se predstavili svi detalji sa kojima mnogi ljudi nisu bili upoznati.

    Narodna biblioteka bila i lomača stripova

    U periodu između dva rata, Jugoslavija je imala zavidnu strip scenu, koja je išla u korak sa Evropom. Bombardovanje Narodne biblioteke aprila 1941. godine odnelo je u prah i celokupnu časopisnu kolekciju u kojima su se nalazili stripovi kao i specijalizovana strip izdanja. 

    Rakezić kaže da zahvaljujući internetu danas možemo da otkrijemo da su stripovi naših autora bili prevođeni širom sveta, od Mađarske, Austrije, Danske, Švedske sve do Brazila i Argentine.

    „Mi smo razvili strip kulturu koju smo morali da prekinemo i da krenemo sve ispočetka. To je možda sudbina ljudi koji žive ovde – da iznova rekonstruišemo vlastitu istoriju i vraćamo se na početke“, zaključuje Zograf.

    Tagovi:
    Aleksandar Zograf, Muzej Jugoslavije, Drugi svetski rat, Bombardovanje, strip, 6. april
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga