07:29 21 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1322
    Pratite nas

    Đorđe je bio drugačiji od svih, plenio je osmehom, dobordušnošću, energijom. Bio je spreman da sav izgori samo da osetimo tu njegovu silnu želju da peva. On je jednostavno rođen s tim, to ne može da se nauči, kaže o svom prijatelju i kolegi Đorđu Marjanoviću Žarko Dančuo.

    O legendarnom pevaču i umetniku Đorđu Marjanoviću njegov kolega i prijatelj Žarko Dančuo, uprkos vesti o smrti, govori sa vedrinom. O Đorđu se, kaže, i ne može govoriti drugačije. Plenio je toplinom taj čovek koji je uvek za one kojima se obraćao – imao osmeh. Zato su ga obožavali, u malog Srbiji, u Jugoslaviji, u velikom Sovjetskom savezu…

    „Kada je negde 1967. prvi put Jugokoncert ogranizovao turneju u Sovjetskom savezu sa mlađom generacijom pevača, bio sam i ja u toj grupi sa Bobom Stefanovićem, Indeksima, Lidijom Kodrič… I mi smo tada, onako mladi i nadobudni, mislili da ćemo kad dođemo da srušimo Rusiju našim talentom i repertoarom. A tamo nije bilo grada gde nas nisu dočekali s jednim istim pitanjem: „A da li će sa vama doći i Đorđe Marjanović, a ako neće sa vama – kad će doći“. Tad smo prvi put shvatili koliko je popularan u Rusiji“, seća se Žarko.

    Sa Đorđem i Mikijem Jevremovićem učio je pevanje kod istog profesora, pa su se tako „đaci“ Stanoja Jankovića upoznali i počeli da se druže.

    „Kad sam ja došao tu je već učio Miki Jevremović a onda je došao i Đorđe. Družili smo se. Sećam se da me je, sad već kao kolegu i prijatelja, pozvao na svoj tradicionalni koncert u Domu sindikata. Tad sam prvi put bio na njegovom koncertu“, priča Žarko i otkriva da bez obzira na simpatije, nije bio oduševljen sa Đorđem kao pevačem.

    Žarko Dančuo i Đorđe Marjanović, maj 2017. godine
    © Foto : Privatna arhiva
    Žarko Dančuo i Đorđe Marjanović, maj 2017. godine

    Đorđe je i na probama bacao sako

    „Govorio sam da Đorđe i ne peva baš tako dobro, bilo je boljih pevača od njega. Ali, kad sam odgledao taj koncert, zajedno sa svih ostalih 3000 ljudi u sali, i ja sam oduševljeno stajao, pljeskao i vikao „još“. Đorđe je na tom koncertu toliko sebe dao da je bilo nemoguće ostati ravnodušan“.

    Tada je, kaže, shvatio da je tajna tog neverovatnog uspeha, popularnosti i razumevanja sa publikom u Đorđevoj potpunoj predanosti. Tu neverovatnu posvećenost i predanost Žarko ilustruje neverovatnim detaljem.

    „Imali smo ko zna koliko puta zajedničke probe za neke nastupe i događalo se obično da svi mi, pevači, odrađujemo probu, kratko samo da se vidi ko kad svira, peva… Đorđe je i na probi bacao sako i bio jedini koji bi završio oznojen. Da li možete da verujete da je on sve to što je radio na koncertima radio i na probama, totalno se davao, bez ostatka.“

    Uveren da se čovek rađa sa tom vrstom dara i da to ne može da se nauči, Žarko Dančuo se, ne bez osmeha, seća i jedne anegdote koja potvrđuje da je Đorđe Marjanović ipak – jedan jedini.

    „Ne može niko da se nauči da bude Đorđe Marjanović. Sećam se da je na jednoj turneji sa nama  bio i Era Ojdanić koji je isto počeo da baca sakoe i malo imitira Đorđa na koncertima. Posle koncerta došao je Era u garderobu, bez sakoa, i odjedanput stao, vrisnuo i kazao: „Jao, pa ja sam bacio sako u publiku a sve pare su mi u njemu“. Eto, nije bilo baš sasvim preporučljivo imitirati Đorđa, ipak je on – jedan.“

    Nije mogao da priča ali je mogao da peva

    Bio je jedan i neponovljiv i u ovih tridesetak godina u kojima nije mogao najbolje da komunicira, potvrđuje Marjanovićev prijatelj Dančuo. Nije mu nedostajalo osmeha, a svaka vrsta zla i zavisti ostala mu je strana do samog kraja.

    „Osmeh ga nije napuštao ni u ovih poslednjih 30 godina kada nije bio u stanju da govori. Ali, mi smo čak i tada nastupali zajedno. Sećam se jednog lepog koncerta, mislim da je i on bio u Domu sindikata, na koji su pozvani prijatelji Đorđa Marjanovića, među njima i ja. Tadašnji Đorđe u komunikaciji nije bio sposoban mnogo da izrazi, pa je osmehom pokušavao da nadoknadi poneku reč koja bi izostala. Ali, na tom koncertu on je pevao 'Zvižduk u osam' U prvom trenutku sam pomislio da je snimak, ali gledam na monitoru i vidim da nije, da ima neke upadice i sinkope koje ne bi prošle da je pesma snimana. I tada shvatim da on stvarno peva. Čovek ne može da govori, ali može da otpeva celu pesmu! E, to je Đorđe, čovek sav u želji da peva i tako drugima prenese svoju energiju, svoj osmeh, dobrodušnost… Pa nije onoliki Sovjetski savez slučajno poludeo za njim“, iskren je Žarko Dančuo.

    Da ipak promeni onu početnu sliku o pevaču Đorđu, Žarka je uspela da natera jedna Marjanovićeva pesma, čuveni „Zvužduk u osam“.

    „Ja sam pesmu 'Devojko mala' mnogo puta otpevao. Jednom sam pevao 'Zvižduk u osam' i tad zapravo prvi put shvatio da Đorđe uopšte nije naivan pevač. On nije imao neku naročitu boju glasa, ali kad sam otpevao 'Zvižduk' shvatio sam koliko je to teška pesma za otpevati, sa svim tim intervalima. Većina pevača to nikad ne bi mogla. A Đorđe je to pevao tako lako i čisto. Neponovljivo“.  

    Pročitajte još:

    Kako se Ruski dom oprostio od velikog Đorđa Marjanovića

    ► Đorđe Marjanović je bio spreman sav da izgori za pesmu, a to se ne uči, pevač se s tim rađa

    Veliko poštovanje kolega: Đorđe Marjanović je za nas isto što i Elvis za svet – nulta tačka rokenrola

     

    Tagovi:
    Đorđe Marjanović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga