15:24 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 720
    Pratite nas

    U Beogradu i drugim mestima u Srbiji žive brojni ruski slikari, fotografi i drugi umetnici, koji su odlučili da stvaraju na našem podneblju. Šta ih je privuklo da ostanu ovde, zbog čega Srbiju doživljavaju kao „magičnu zemlju“ i u čemu pronalaze inspiraciju otkrivaju nam učesnici Festivala ruske kulture „Vernisaž“ u Ruskom domu.

    Ruski umetnički krug

    Centralni događaj festivala „Vernisaž“ je izložba savremene ruske umetnosti, koju posetioci mogu da pogledaju od 18. maja do 8. juna. Organizator ove manifestacije je ruski fotograf Ilmar, koji nam otkriva kako je došao na ideju da okupi svoje sunarodnike koji stvaraju u Srbiji i da njihova dela predstavi srpskoj publici.

    „Mi umetnici sada moramo da se trudimo da predstavimo publici sve ono što smo radili u poslednje vreme, s obzirom na to da zbog korone dugo nije bilo izložbi. Prirodno, želimo da se vratimo svojoj voljenoj publici“, kaže Ilmar u razgovoru za Sputnjik.

    Naš sagovornik podseća na to da su ruski umetnici bili veoma aktivni u Beogradu i Srbiji još u prošlom veku, nakon Oktobarske revolucije i političkih promena u Rusiji. Tada je u srpskoj prestonici formiran ruski umetnički krug, koji je okupljao brojne ugledne arhitekte, slikare, pisce i druge stvaraoce.

    Festival ruske kulture „Vernisaž“ u Ruskom domu u Beogradu.
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Festival ruske kulture „Vernisaž“

    „Kada je u Beogradu podignut Ruski dom, bilo je potpuno prirodno da svi ti umetnici budu angažovani pod njegovim okriljem. Tako je 1930. godine u Ruskom domu organizovana veoma značajna izložba, na kojoj je bilo predstavljeno više od 300 radova, slika, crteža i skulptura, i to ne samo ruskih umetnika iz Srbije, nego s teritorije celog Balkanskog poluostrva. Nakon te izložbe nije bilo sličnih manifestacija, a tome su doprineli i istorijski događaji, Drugi svetski rat i sve političke i druge promene koje je pretrpeo svet. Ovo je, zapravo, prva izložba koja okuplja ovdašnje ruske umetnike nakon tako dugog perioda“, objašnjava Ilmar.

    Zlatna i topla srpska jesen

    Ruski slikar Anatolij Ivakin na izložbi u Ruskom domu predstavlja seriju svojih slika Beograda. Ovaj umetnik kaže da je za Srbiju i Jugoslaviju vezan već 33 godine, budući da je kao arhitekta po struci sarađivao s mnogim kolegama s Balkana.

    Festival ruske kulture „Vernisaž“ u Ruskom domu u Beogradu.
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Izložba u Ruskom domu

    „Od 2011. godine počeo sam da dolazim u Srbiju na po dve, tri nedelje i da učestvujem na slikarskim kolonijama. Uglavnom sam dolazio na jesen, kada je ovde vreme prelepo, temperatura malo iznad 20 stepeni. Novembar, zlatna jesen i toplota! Kada god bih se nakon toga vratio u Moskvu i čekao sunce koga nema, poželeo bih da sledeći put ostanem u Srbiji duže. Ostvarenju te želje je u velikoj meri doprineo odlazak u penziju. I dok sam živeo u Rusiji mnogo sam putovao, tako da mi preseljenje u Srbiju nije predstavljalo problem. Shvatio sam da treba da živim ovde, u ovom lepom gradu, s divnim ulicama i kućama koje pružaju pregršt inspiracije za slikanje. Imam ovde i mnogo prijatelja. Ljudi jednostavno ostaju tamo gde im se dopada, a u ovom trenutku meni se ovde dopada i ne želim da se vraćam nazad“, kaže Anatolij Ivakin.

    Dom je tamo gde su ti prijatelji

    Mladi ruski umetnik Šeomir Gučepšoko, koji je na otvaranju izložbe u Ruskom domu pažnju posetilaca privukao svojim performansom u pesku, kaže da ga je za Srbiju, u kojoj živi od 2019. godine, vezala ljubav na prvi pogled.

    Šeomir Gučepšoko
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Šeomir Gučepšoko

    „Odavno sam sa ženom razgovarao o tome kuda bismo mogli da se preselimo, gde je toplije, s više sunca, bliže Evropi, evropskim muzejima, umetničkom nasleđu, kako bi nam to bilo dostupnije. Srbiju sam počeo da upoznajem od krajnjeg severa – Subotica, Novi Sad, Beograd, išli smo preko Budimpešte. Bili smo oduševljeni svim tim mestima, prirodom, a posebno cenama koje su veoma prijatne, kada se uporede s onima u Moskvi, čak i u Austriji i Nemačkoj. A i ljudi su ovde veoma srdačni, otvoreni, veoma brzo smo stekli prijatelje. Posle tridesete ljudi već teže sklapaju prijateljstva, a ovde je sve to tako jednostavno. Tamo gde su poznanici, porodica, prijatelji, to je već dom“, zaključuje umetnik.

    Peščana animacija – spoj slikarstva i teatra

    Na izložbi u Ruskom domu publika je u prilici da pogleda nekoliko slika Šeomira Gučepšoka, koje su inspirisane raznim uticajima, od apstraktnog slikarstva i nadrealizma, do grafita i stripa. „Performans u pesku“ ili „peščana animacija“ kojom se takođe bavi za njega je, kako kaže, najbliža teatru.

    Peščane animacije Šeomira Gučepšoka
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Peščane animacije Šeomira Gučepšoka

    „To je živ događaj, razmena energije s publikom, dešava se u realnom trenutku. To nije snimak ili slika koja prosto stoji na zidu. Lepota 'peščanog performansa' je u tome što je on kao pozorišna predstava, kao umetnička slika, kao animacija – sinteza svega toga. Tu je i muzika veoma važna, važno je da ona prati prelaze na slici, da oni odgovaraju promeni tempa i ritma i raznih melodija koje se mogu čuti“, objašnjava umetnik.

    Umetnici u svom kreativnom okruženju

    Fotograf Ilmar predstavlja na izložbi nekoliko portreta umetnika, koji se nalaze u svojim ateljeima, okruženi atmosferom u kojoj stvaraju.

    Autor i organizator festivala ruske kulture „Vernisaž“ - fotograf Ilmar
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Autor i organizator festivala ruske kulture „Vernisaž“ - fotograf Ilmar

    „Najčešće umetnici ćute i razgovaraju preko slika i fotografija. Odlučio sam da pratim ko su ti ljudi, kakvi su to umetnici, da im dam mogućnost da se čuju njihove ideje. Tokom nekoliko godina sam snimao umetnike koji su boravili u art-rezidenciji u Crnoj Gori. Tamo je mladih crnogorskih autora koji su tek počeli da grade karijeru, ali i međunarodno priznatih autora, poput Olega Kulika iz Rusije. Svima njima sam postavljao dva pitanja: ko su i šta rade. Bilo mi je važno da svaki od njih bude u svom ateljeu, jer čovek formira prostor u kojem obitava, posebno to rade umetnici. Taj prostor govori o njima samima, plus oni sami pričaju o sebi, plus vi kao gledalac vidite kako oni izgledaju. Prilazite fotografiji, uključujete audio-snimak na kojem umetnik odgovara na moja pitanja i posmatrate fotografiju i slušate njegov glas. Tako dobijate sliku“, priča Ilmar.

    Amerikanci traže srpske restorane, a Rusi srpske barove

    Na izložbi su predstavljeni i radovi mlade ruske fotografkinje Ane Bočkarjove, koja je tokom boravka u Kopnehagenu, tokom prošle godine, beležila manje poznata mesta bajkovite danske prestonice. Svesno ili nesvesno, umetnica je zabeležila tišinu i izolaciju koje su ovladale ovim gradom tokom pandemije.

    Ana Bočkarjova
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Ana Bočkarjova

    Ana Bočkarjova trenutno vodi turiste u obilaske Zemuna i Beograda u okviru projekta „Beograđanin“. Pokazuje im najatraktivnije tačke u gradu, ali i restorane i barove.

    „Stranci koji dolaze, uglavnom Amerikanci, vole da vide restorane. A Rusi, Ukrajinci i drugi žitelji bivših sovjetskih republika, naravno – barove“, kaže Ana Bočkarjova uz smeh.

    Magija srpskih sela

    Za Vitu Pirocku, koja u Ruskom domu izlaže svoje akvarele, najprivlačniji deo Srbije je okolina Pirota, odnosno njeni ruralni predeli.

    „Redovno odlazim u selo iz kog potiču roditelji mog supruga, u okolini Pirota. To je potpuno divlji, ali predivan kraj. Ta srpska sela se toliko lepo uklapaju u prirodu, posebno ona koja imaju više od sto godina i još nekako opstaju, a posebno su lepe te kućice u Istočnoj Srbiji, u okolini Stare planine“, kaže Vita Pirockaja.

    Andrej Možarovski
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Andrej Možarovski

    Prirodom Srbije oduševljen je Andrej Možarovski, umetnik koji na izložbi predstavlja slike rađene specijalnim, fluorescentnim akrilnim bojama, koje u mraku dobijaju posebnu dimenziju.

    „Srbija me je unapredila kao umetnika. Pre dolaska ovamo bio sam art direktor, bavio sam se vizuelnim marketingom. Nikada ranije se nisam ozbiljno bavio umetnošću, ako ne računamo to što sam u školi hemijskom olovkom crtao po sveskama. Srbija je magična zemlja, baš magična! Realno inspiriše na stvaranje, ne možeš da se ne baviš time“, uveren je Možarovski.

    Tagovi:
    Ruski slikari, izložba, Ruski dom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga