11:10 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 30
    Pratite nas

    Projekcijom filma „Dželat“ legendarnog španskog reditelja Luisa Garsije Berlange u Jugoslovenskoj kinoteci je sinoć otvoren 13. filmski festival „Španski metar“. Do 30. maja, pored ciklusa „Berlanga puni 100“, publika će biti u prilici da pogleda savremena filmska ostvarenja reditelja iz Španije i drugih zemalja u kojima se govori španski jezik.

    Oštra kritika režima upakovana u crni humor

    Luis Garsija Berlanga, poznat po oštroj kritici Frankovog režima, vešto upakovanoj u crni humor, danas važi za jedan od stubova španske kinematografije. Zajedno s Huanom Antonijom Bardemom, Berlanga je personifikacija obnove španskog filma sredinom prošlog veka.

    Uz brojna druga priznanja, naklonost evropske publike i kritike, Španiji je doneo i nominaciju za Oskara za najbolji strani film 1961. godine, za ostvarenje „Siromah na večeri“, podseća u razgovoru za Sputnjik Mladen Savković iz Instituta Servantes koji organizuje festival „Španski metar“.

    Luis Garsija Berlanga na snimanju filma Siromah na večeri
    Institut Servantes - Fimoteca Espanola
    Luis Garsija Berlanga na snimanju filma Siromah na večeri

    Ovom reditelju u čast Institut Servantes širom sveta organizuje proslavu pod nazivom „Berlanga puni 100“, u okviru koje će u Madridu biti priređena velika izložba o životu i stvaralaštvu ovog sineaste, a ciklus u Jugoslovenskoj kinoteci je, prema Savkovićevim rečima, jedan od segmenata obeležavanja jubileja i organizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu.

    Program „Berlanga puni sto“ otvoren je višestruko nagrađivanim ostvarenjem „Dželat“ iz 1963. godine, crnom komedijom snimanom u vreme Frankovog režima, čiji glavni junak, zaposlen u pogrebnom preduzeću želi da emigrira u Nemačku kako bi postao automehaničar. Njegova devojka je kćerka profesionalnog dželata Amadea. Kada ih Amadeo zatekne u intimnom činu, primorava ih da se venčaju, što glavnog junaka predodređuje za tastovog naslednika, odnosno budućeg dželata.

    Na programu je i film „Raketa iz Kalabuća“ iz 1956. godine, čija je radnja smeštena usred Hladnog rata,  kao i „Junica“ iz 1985. godine, svojevremeno najskuplji i najgledaniji film u španskoj kinematografiji.

    Plakat filma Dobrodošli, gospodine Maršal
    Institut Servantes
    Plakat filma Dobrodošli, gospodine Maršal Luisa Garsije Berlange

    Program u subotu, 22. maja, otvara crna komedija „Dobro došli, gospodine Maršal“ iz 1953. godine, a potom će biti prikazan i film „Siromah na večeri“ iz 1961. godine, gorko-duhoviti osvrt na klasno podeljeno španskog društvo sredinom prošlog veka.

    Zbog velikog interesovanja, film „Dželat“ će biti repriziran u nedelju, 23. maja, a uslediće projekcija filma „Nacionalna baština“ iz 1981. godine.

    Savremena španska kinematografija – poslastica za publiku

    Glavni program „Španskog metra“„Savremeni film“ biće prikazan od 26. do 30. maja u Dvorani kulturnog centra i Domu omladine Beograda. Reč je o novijim filmskim produkcijama, snimljenim u Španiji, ali i u drugim zemljama u kojima se govori španski jezik.

    „Festival će otvoriti film na baskijskom jeziku 'Ane' koji govori o odnosu i majke i kćerke, o tome koliko se često dešava da roditelji ne poznaju dovoljno svoju decu i šta otkrivaju kada počnu da se upuštaju malo više u njihov svet“, kaže Mladen Savković.

    U Dvorani kulturnog centra Beograda biće prikazani filmovi iz Španije, Argentine, Perua, Meksika, Čilea i Kolumbije.

    Na programu je i argentinska romantična komedija „Da čudne li ljubavi!“ s popularnim argentinskim glumcem Rikardom Darinom, a publika će, prema Savkovićevim rečima, biti u prilici da vidi i ostvarenja koja se bave odnosom umetnika i revolucije, kao i filmove koji se bave malim, običnim ljudima i njihovom svakodnevicom koja i nije tako obična kada se pogleda kroz filmsku lupu.

    „Publika se prepoznaje u tim pričama, posebno kada je reč o španskim filmovima, jer nam je ta kinematografija veoma bliska, teme i način na koji se one obrađuju odlično komuniciraju s našom publikom“, kaže Mladen Savković.

    Vetrovi Afrike

    „Španski metar“ ove godine obuhvata i ciklus filmova nastalih u zemljama španskog govornog područja koji se bave afričkim zajednicama u tim zemljama.

    „To je nekoliko ostvarenja koja se bave svetom iz manjinske perspektive. Imaćemo vrlo zanimljiv film 'Crni Meksiko' koji će publici predstaviti potpuno drugačiji život u Meksiku. Tu je i film 'Šija' koji prati jednog baštovana koji radi u imućnoj porodici, a mora da prekine posao da bi otišao na sahranu svog oca, na kojoj saznaje da je on ubijen. Ovi filmovi problematizuju i rasna pitanja, pošto govore o afričkim zajednicama u Španiji, Argentini, Meksiku, ali i o klasnoj podeli društva, koliko su, zapravo, i rasni i klasni identiteti uvek isprepletani“, napominje Savković.

    Holivud u Madridu

    Ovogodišnji festival prati i izložba „MAD about Hollywood“, u Jugoslovenskoj kinoteci i Galeriji Instituta Servantes. Postavka u Kinoteci će biti otvorena do kraja juna, a u Galeriji Instituta Servantes tokom celog leta.

    „Izložba se bavi životima holivudskih zvezda koje su snimale filmove u Madridu. Sredinom prošlog veka, kada je došlo do tektonskih promena u holivudskom sistemu velikih studija, kada su reditelji dobili više slobode da snimaju izvan Amerike, došlo je do toga da se holivudske produkcije sele u Evropu. U jednom trenutku je Španija počela da se otvara prema inostranstvu i te produkcije su stigle u Španiju, pa je pedesetih i šezdesetih godina veliki broj holivudskih blokbastera sniman u Španiji, poput filmova 'Aleksandar Makedonski', 'Spartak', 'Pad Rimskog carstva' i mnogih drugih. U Španiji su tih godina snimali Orson Vels, Stenli Kjubrik, glumile su Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Ava Gardner, gostovali su Frenk Sinatra, Marlen Ditrih i mnogi drugi“, napominje Savković.

    Izložbu čine fotografije koje su delom iz regionalnog arhiva Pokrajine Madrid, a delom iz raznih privatnih kolekcija, a neke od njih su prvi put predstavljene javnosti na ovoj izložbi.

    „Potrudili smo se da publici predstavimo kako su živele te zvezde, gde su izlazile i kupovale, gde su snimale. Jedan deo izložbe je posvećen vremenu koje su provodile na setu, a drugi u Madridu i okolini dok nisu bile na snimanju. Tu je mapa s obeleženim lokacijama, koje prate gde je Odri Hepbern išla u kupovinu, koji je buvljak obilazila Grejs Keli, gde se snimao Aleksandar Makedonski“, kaže naš sagovornik.

    Tagovi:
    filmski festival, film, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga