01:51 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Gruško

    Gruško: NATO izmišlja velikog protivnika

    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev
    Naoružanje
    Preuzmite kraći link
    0 180
    Pratite nas

    Moskva na sastanku Saveta Rusija—NATO 13. jula računa na ozbiljan dijalog u vezi sa povećanim aktivnostima NATO-a duž ruske granice, izjavio je stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gruško.

    „Danas su se završile konsultacije za održavanje redovnog zasedanja Saveta Rusija—NATO. On će se održati 13. jula. Najveća pažnja biće usmerena na vojnu bezbednost u svetlu onih odluka koje se pripremaju za samit NATO-a u Varšavi. Računamo na iskren i ozbiljan razgovor, a posebno o pitanjima koja se odnose na pojačane aktivnosti NATO-a duž ruske granice i njegov uticaj na bezbednost i stabilnost u Evropi uopšte i pojedinim njenim regionima. Osim toga, nastavićemo na prethodnom sastanku započetu razmenu mišljenja o situaciji u Ukrajini i Avganistanu“, izjavio je Gruško.

    Rusija će kao odgovor na pojačavanje pomorskih snaga NATO-a u Crnom moru učiniti sve da balans snaga u regionu ne bude narušen, izjavio je Gruško u intervjuu za „Komersant“.

    „Oni su sasvim razumljivi. Mi ćemo učiniti sve da balans snaga u regionu ne bude narušen“, odgovorio je Gruško na pitanje kako će Rusija reagovati na pojačavanje pomorskih snaga NATO-a u Crnom moru.

    „To se tiče vazdušne komponente, pomorskih i svih ostalih sredstva koji budu neophodni“, precizirao je on.

    Gruško je naglasio da se Rusija oduvek zalagala da Crno more ostane region saradnje.

    „Sada smo veoma zabrinuti zbog prisustva neregionalnih sila, a posebno pomorskih snaga SAD, koje sada redovno plove u Crnom moru“, rekao je stalni predstavnik.

    „Brodovi kao što je razarač ’Donald Kuk‘ ne samo što nose krstareće rakete visoke preciznosti ’Tomahavk‘, već su snabdevene sistemom protivraketne odbrane ’Egis‘“, naglasio je Gruško.

    „Mi smo u više navrata upozoravali SAD o opasnostima približavanja ovih brodova ruskoj obali. To su destabilišući koraci koji ne samo da nanose štetu regionalnoj bezbednosti, već podrivaju i stratešku stabilnost“, dodao je on.

    U NATO-u moraju da shvate da će agresivne mere alijanse prema Rusiji obavezno dobiti vojno-tehnički odgovor, izjavio je Gruško.

    „Nude nam agresivni program koji nas uopšte ne zanima. U NATO-u moraju da shvate da će sa vojne tačke gledišta sve ove mere imati samo suprotan efekat, jer svi razumni ljudi (naročito u vojsci) shvataju da ćemo mi sigurno dati vojno-tehnički odgovor. Mi ćemo preduzeti sve što je potrebno da bismo obezbedili našu odbranu“, naglasio je Gruško.

    On je istakao da su „koraci koje NATO preduzima na istočnom krilu definitivno pogoršati situaciju“.

    „U suštini se radi o tome da, koristeći vojna sredstva (na primer, rotaciju vojnika i velike vežbe), pokušavaju da se naprave nove linije razdvajanja na kontinentu, kako bi se sprečilo sprovođenje projekta ’velike Evrope‘ i jačanje zavisnost evropskih zemalja od SAD“, rekao je ovaj funkcioner.

    Na pitanje da li se retorika NATO-a promenila u protekle dve godine i početka sukoba u Ukrajini, Gruško je rekao da je pravedno reći da se ne menja usmerenost izjava, ali ton se popravlja. Ali danas smo zabrinuti zbog nečeg drugog: politički kurs koji je NATO izabrao pod maskom ukrajinske krize sada je dobio neku vrstu vojnog plana i to je veoma opasno. Vojni planovi usmereni protiv Rusije, neminovno će stvarati i neprijateljsku politiku. NATO će sve vreme morati da objašnjava javnosti zašto pakt troši te resurse na odbijanje opasnosti sa istoka. Svima je jasno da takva pretnja ne postoji.

    Ali vidimo da stereotipi 'hladnog rata' teško odumiru. Osim toga, na ovu gomilu stalno se ubacuju nove priče. U poslednje vreme drugačije, ali izgleda ozbiljni nezavisni istraživački centri objavili su dosta materijala koji treba da pokažu da ako se ništa ne preduzme, onda će ruski tenkovi za 30-60 sati doći do Taljina i Rige.

    Poslanica Bundestaga Sara Vagenkneht
    © AP Photo / Hermann J. Knippertz

    Politika, pa čak i vojna izgradnja ne može se zasnivati na osnovu takvog apokaliptičnog scenarija koji nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Sve ovo svedoči o tome da se alijansa neprijatno oseća u novom bezbednosnom okruženju. NATO je stvoren da bi se suprotstavio pretnji sa istoka i zato sada veštački izmišlja sebi velikog neprijatelja i bori se sa njim.

    U ovom slučaju možemo da vidimo da su sve oružane intervencije NATO-a posle okončanja 'hladnog rata' dovele do najtežih posledica. Pre svega se radi o vojnoj kampanji protiv bivše Jugoslavije 1999. godine. Mnoge zemlje-članice NATO-a učestvovale su u iračkoj operaciji. Poslednji primer je bombardovanje Libije 2011. godine.

    Sadašnja situacija na severu Afrike i problemi sa kojima se danas suočava Evropa, pre svega migraciona kriza, umnogome su rezultat akcija NATO-a. Države-članice pakta pojedinačno i kolektivno nose odgovornost za ovo.

     

    Tagovi:
    balans snaga, Crno more, Savet Rusija-NATO, Gruško, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga