14:16 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruski lovci-presretači MiG-31

    Kec u rukavu: Novi oblici protivsatelitskog oružja (foto)

    © Sputnik / Alexander Vilf
    Naoružanje
    Preuzmite kraći link
    11881
    Pratite nas

    Pre 35 godina u Sovjetskom Savezu je započet razvoj vazduhoplovnog antisatelitskog sistema 79 M6 „Kontakt“. Bio je predviđen za uništavanje neprijateljskih satelita u orbiti na udaljenosti do 600 kilometara. Lovac-presretač MiG 31D izabran je za nosača. Godine 1990. projekat je zamrznut, ali je 2009. opet pokrenut.

    Vašington je posebno zabrinut zbog savremenog ruskog antisatelitskog oružja, dok stručnjaci smatraju da je ovaj sistem sposoban da „obuzda ratoborni zanos“ uslovnih neprijatelja.

    Dana 29. novembra 1983. godine Centralni komitet komunističke partije Sovjetskog Saveza i Savet ministara SSSR-a usvojili su rezoluciju br. №1124-361 o stvaranju vazduhoplovnog antisatelitskog sistema 79 M6 (30 P6) „Kontakt“. Lovac-presretač MiG 31D izabran je za nosača. „Kontakt“ je trebalo da bude neprimetno i jeftino sredstvo za uništavanje protivničkih veštačkih satelita u Zemljinoj orbiti.

    U stvaranju rakete su učestvovali stručnjaci konstruktorskog biroa „Fakel“, a korporacija „MiG“ je bila zadužena za konačnu doradu aviona-nosača.

    Zemaljska infrastruktura, koja je koordinirala letom MiG 31 sa sistemom „Kontakt“, bila je smeštena na poligonu Sari Šagan u Kazahstanu. Reč je o radio-lokacionom optičkom sistemu za prepoznavanje kosmičkih objekata 45 Ž6 „Krona“ i o sistemu prenosa komandi 46 I6.

    „Kontakt“ je bio trostepena raketa dužine 10 metara, težine 4,5 tona, prečnika 740 milimetara, procenjenog opsega delovanja 600 kilometara i vremenom leta od 100 do 380 sekundi. Bilo je planirano da se raketa lansira sa visine od 15 do 18 kilometara, pri brzini nosača od 2120-2230 km/č. „Kontakt“ je bio opremljen rasprskavajućom bojevom glavom.

    Jedina poznata ispitivanja rakete su izvršena 26. juna 1991. godine, kada je sa aerodroma Sari Šagan poleteo MiG 31D sa posadom koju su činili Aleksandar Garnajev i Leonid Popov. Raketa je uspešno pogodila metu u orbiti.

    Početkom devedesetih završena je faza tehničko-letnih testiranja MiG 31D. Dve eksperimentalne mašine su bile prebačene u Sari Šagan na platformu broj 7. Instaliranje sredstava antisatelitskog sistema, uključujući zemaljsku infrastrukturu, vršeno je do 1995. godine. 

    Ruski mediji su 1997. godine izvestili da su ruski naučnici počeli da razvijaju platformu za lansiranje svemirskih letelica u orbitu na osnovu skica u okviru projekta „Kontakt“. Krajem devedesetih godina projekat je zamrznut. 

    2006. godine na međunarodnoj avijacionoj izložbi u Singapuru „Asian Aerospace“ bio je predstavljen rusko-kazahstanski projekat avijaciono-raketnog sistema „Išim“ na bazi MiG-a 31. „Išim“ je trebalo da izvodi iz stratosfere kosmičke letelice male težine do 160 kilograma u orbitu oko Zemlje. Raketa-nosač je imala slične karakteristike kao i „Kontakt“, a razlikovala se samo po dimenzijama korpusa i prednjim delom. Međutim, projekat je bio obustavljen iz ekonomskih razloga.

    Dana 11. avgusta 2009. godine vrhovni komandant vazduhoplovnih snaga Rusije general-pukovnik Aleksandar Zelin najavio je nastavak radova na projektu „Kontakt“, uz korišćenje MiG-a 31.

    „Ovaj sistem se obnavlja u cilju rešavanja istih zadataka koje smo imali i pre“, saopštio je Zelin.

    Avion MiG-31 sa hipersoničnom aerobalističkom raketom sistema „Kinžal“
    Ministerstvo oboronы RF
    Avion MiG-31 sa hipersoničnom aerobalističkom raketom sistema „Kinžal“

    U septembru 2018. godine na sajtu „Jetphotos.com“ pojavile su se fotografije probnog leta MiG-a 31 sa modelom rakete 79 Mb masivnih dimenzija.

    Američki televizija Si-En-Bi-Es je u oktobru saopštila da će 2019. godine biti pokrenuta naredna faza testiranja „Kontakta“. Prema tim podacima, 2022. godine „Kontakt“ će navodno biti uključen u sastav naoružanja. 

    Rusija ima neophodnu tehnološku osnovu za oživljavanje projekta vazduhoplovnog antisatelitskog sistema, izjavio je osnivač portala „Militari Rusija“ Dmitrij Kornev.

    „’Kontakt‘ nije raketa vazduh-vazduh. Ona rešava balističke zadatke i mora da zna svoje parametre: visinu, brzinu, ugao lokacije u odnosu na Zemlju, a te informacije bi raketa trebalo da dobija od aviona. Sada ovaj zadatak nije tako teško rešiti, kao što je bio slučaj ranije. Mogu da pretpostavim da se to rešava instaliranjem optičkih sistema i digitalnih tehnologija“, rekao je Kornev.

     On je objasnio da je uz pomoć neophodnih informacija „Kontakt“ sposoban da samostalno rešava dodeljene zadatke. Prema rečima stručnjaka, glavna prednost vazduhoplovnog sistema leži u njegovoj slaboj primetnosti, jer izviđačka sredstva potencijalnog protivnika nisu uvek u mogućnosti da prate kretanje ruskih boraca opremljenih antisatelitskim raketama.

    Rukovodstvo Vojne komande SAD više puta je izjavljivalo da Rusija testira antisatelitsko oružje, koje može ugroziti nacionalnu bezbednost SAD.

    „Rusija i Kina nastoje na stvaranju antisatelitskog oružja, kao sredstava borbe protiv američkih oružanih snaga i saveznika SAD. Ove zemlje su usmerene na stvaranje protivkosmičkog oružja, koje može biti iskorišćeno u slučaju potencijalnog konflikta“, navodi se u izveštaju direktora Obaveštajne službe SAD Dena Koutsa.

    Pentagon i dalje ne želi da konkretizuje na čemu se zasnivaju njihovi strahovi. Međutim, oni su jedan od razloga za stvaranje svemirske vojske. Dmitrij Kornev smatra da zabrinutost Amerikanaca može biti izazvana, pre svega perspektivnim modelima sredstava radio-elektronske borbe.

    Jedan od njih su antisatelitski sistemi „Tirada“, na kome ruski stručnjaci rade od 2001. godine, istakao je Kornev. Projektom rukovode istraživači Moskovskog naučno-istraživačkog radio-tehničkog instituta i Akcionarsko društvo „NIIMA Progres“.

    Na forumu „Armija 2018“ Ministarstvo odbrane Rusije je zaključilo ugovor za isporuku mobilnog kompleksa velikog kapaciteta „Tirada — 2.3“, koji može da onesposobi satelite, usmeravajući na njih elektromagnetno zračenje. Trebalo bi da kompleks bude razrađen u fabrici „Elektropribor“ u Vladimiru.

    Osim toga, u novembru prošle godine zamenik načelnika „46. Centralnog naučno-istraživačkog instituta“ Oleg Ačasov izjavio je da Rusija razvija sistem radio-elektronskog uništavanja satelita „Tirada-2S“, čiji je glavni zadatak radio-elektronsko uništavanje satelitske komunikacije.

    Prema podacima britanske analitičke agencije „Džejns“, Rusija od 2013. godine testira takozvani satelit-inspektor „Kosmos-2519“. Tokom proteklih pet godina, aparati su navodno nekoliko puta lansirani sa kosmodroma „Pleseck“ i oni su modernizacija sovjetskog projekta „Istrebitelj satelita“, na kome je rad započeo šezdesetih godina i završen je stvaranjem prilično efikasnog sistema IS-MU.

    Međutim, ruski satelit-inspektor nije opremljen bojevom glavom ili nekom drugom vrstom oružja kao njegov sovjetski prototip. Moskva navodno testira mogućnost aparata da manevriše u orbiti i da se kreće po njoj. „Kosmos-2519“ može biti opremljen sredstvom za radio-elektronsku borbu, koji je može da onesposobi elektroniku drugog veštačkog satelita.

    „Rusija je zapravo oživela najperspektivnije projekte Sovjetskog Saveza, koji iz nekog razloga nisu bili razvijani u epohi Hladnog rata. Međutim, razvoj antisatelitskog oružja se odvija na novoj tehnološkoj osnovi i teško da je prate ogromni troškovi, kao što je bio slučaj do 1991. godine“, istakao je Kornev.

    Stručnjak je pretpostavio da je u ovom trenutku akcenat na „humanim“ metodama za onesposobljavanje satelita.

    „Savremena ruska vojna tehnologija ima potencijal da uništi satelite u Zemljinoj orbiti. Reč je o satelitskom vizuelnom posmatranju i uređajima koji omogućavaju komunikaciju i navigaciju“, istakao je Kornev.

    Lansiranje rakete Sojuz 2.1b sa kosmodroma Vostočni
    © Sputnik / Ramil Sitdikov
    Lansiranje rakete Sojuz 2.1b sa kosmodroma Vostočni

    Istovremeno, stručnjak je ubeđen da antisatelitski sistem i nuklearni arsenal spadaju u klasu oružja koja je potrebna državama prvenstveno u političke svrhe, jer posedovanje antisatelitskog oružja omogućava da se „obuzda ratoborni zanos“ protivnika.

    „Po mom mišljenju, za Rusiju je izuzetno važno da poseduje efikasno antisatelitsko oružje, jer to daje ozbiljnu prednost na uslovnom polju vojnih operacija. Međutim, ne vidim razlog za njegovu veliku proizvodnju. Ovo je veoma skup projekat za bilo koju državu i može dovesti do trke u naoružanju. Bolje je da antisatelitsko oružje bude samo kec u rukavu“, zaključio je stručnjak.

    Tagovi:
    protivsatelitsko oružje, MiG-31
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga