07:40 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Lansiranje rakete Tomahavk sa američke raketne krstarice Kejp Sent Džordž

    Zamka za „tomahavk“: Zašto Rusiji ništa ne mogu NATO rakete

    © CC0 / Kenneth Moll / Flickr
    Naoružanje
    Preuzmite kraći link
    14288
    Pratite nas

    Ruski sistem za upozoravanje na raketne napade u narednim godinama će biti ojačan najnovijim radarima dalekog dometa „Kontejner“, koji istovremeno mogu da prate hiljade objekata. Šta sve može novi ruski protivraketni „kišobran“?

    Inženjeri Naučno-istraživačkog instituta za radio-veze na velikoj udaljenosti su sredinom devedesetih godina prošlog veka počeli sa razvijanjem dvokoordinantne radarske stanice 29B6 „Kontejner“. Princip rada tog radara zasniva se na odbijanju radio talasa od jonosfere Zemlje: signal koji je usmeren prema njoj pod određenim uglom odbija se od jonizovanog atmosferskog sloja, pogađa metu i vraća se u prijemnik.

    Na taj način se određuje tačna lokacija objekta, njegova brzina, smer letenja. „Kontejneri“ su predviđeni za otkrivanje aerodinamičnih meta na visinama do 100 kilometara. 

    Prema rečima inženjera, novi radari imaju mogućnost da otkrivaju i prate velike i relativno spore objekte, kao što su avioni i krstareće rakete, ali i hipersonične rakete na rekordnom rastojanju od tri hiljade kilometara.

    Lansiranje američke rakete Trajdent II D5 sa podmornice Nebraska na obali Kalifornije
    Lansiranje američke rakete "Trajdent II D5" sa podmornice "Nebraska" na obali Kalifornije

    „Kontejner“ može istovremeno da drži na nišanu 5.000 vazdušnih objekata različitog tipa i karakteristika.

    Prvi primerak „Kontejnera“ postavljen je na borbenu dužnost 2013. godine. Predajnik se nalazi u Nižegorodskoj oblasti, dok je prijemnik u Mordoviji. Stanicu su smestili u unutrašnjost zemlje, odakle će kontrolisati vazdušni prostor susednih zemalja, s obzirom na to da „Kontejner“ ima mrtvu zonu od 900 kilometara.

    Pod kontrolom prvog „Kontejnera“ je veliki deo Evrope, kao i osnovne zone gde su bazirane NATO snage.

    Prema rečima generalnog direktora Naučno-istraživačkog instituta za radio-veze na velikoj udaljenosti (NIIDAR) Kirila Makarova, u budućnosti će takve stanice pokrivati Rusiju sa svih strana. Planirano je da se „Kontejneri“ lociraju na Dalekom istoku, severozapadu i jugu.

    Prijemnik radarske stanice „Kontejner
    Prijemnik radarske stanice „Kontejner"

    Još jedan novi element sistema za upozorenje o raketnom napadu su obalske radarske stanice dugog dometa „Suncokret“. Takvi radari će kontrolisati vazdušnu i vodenu zonu u priobalnoj ekonomskoj zoni Rusije.

    Njihove mogućnosti su skromnije nego kod „Kontejnera“, jer stanice deluju na udaljenosti do 450 kilometara. Jedna od glavnih prednosti „Suncokreta“ je to što može da funkcioniše u svim vremenskim uslovima. Takođe uspešno otkriva brodove i avione, izrađene pomoću „stelt“ tehnologije, kao i konvencionalnu tehniku. U potpuno automatskom režimu stanica istovremeno otkriva i prati do 300 pomorskih i 100 vazdušnih meta. Radari šalju informacije u komandna mesta obalske straže, koja donosi odluku o aktiviranju PVO sistema. Vojska Kapsijske flote, koja je prva opremljena radarskom stanicom „Suncokret“, tvrdi da je pomoću radara mnogo lakše pratiti određenu vodenu akvatoriju i vazdušni prostori iznad nje.

    Radarska stanica Voronjež v Lenjingradskoj oblasti
    © Sputnik / Alexander Yuriev
    Radarska stanica "Voronjež" v Lenjingradskoj oblasti

    Kasnije je Rusija rasporedila „Suncokrete“ još na dve lokacije — na Dalekom istoku i na Baltiku.

    Interkontinentalna pretnja

    Uprkos visokoj efikasnosti, „Suncokreti“ i „Kontejneri“ su samo pomoćna sredstva u okviru Sistema za upozorenje na raketni napad. Glavnu ulogu igraju stanice „Voronjež“, koje su predviđene za otkrivanje pre svega balističkih interkontinentalnih raketa.

    Radarska stanica nove generacije Voronjež-DM v Kalinjingradskoj oblasti
    © Sputnik / Igorь Zarembo
    Radarska stanica nove generacije "Voronjež-DM" v Kalinjingradskoj oblasti

    Prvu modifikaciju radara „Voronjež-M“, koji je smešten u Lenjingradskoj oblasti, vojska je dobila 2006. godine. On pokriva prostor od Maroka do Svalbarda.

    Kopnene radarske stanice se nalaze u Kalinjingradskoj, Irkutskoj, Orenburškoj oblasti, kao i u Krasnodarskoj, Krasnojarskoj i Altajskoj pokrajini. Još jedan radar „Voronjež“ će do 2024. godine biti raspoređen na Krimu.

    Tagovi:
    Krim, rakete, PRO, PVO, NATO, rusija, radar, rakete "tomahavk"
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga