03:15 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Naoružanje
    Preuzmite kraći link
    11029
    Pratite nas

    Rusija i Turska pregovaraju o uslovima za zajedničku proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane S-400, izjavio je direktor Federalne službe Rusije za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev u intervjuu za tursku TV stanicu „Ekoturk“.

    Ankara je zainteresovana za kupovinu još jedne serije ruskih sistema protivvazdušne odbrane, a dijalog o zajedničkoj proizvodnji vodi se u kontekstu mogućeg dogovora. Prema mišljenju stručnjaka, ova praksa ne znači potpuni prenos tehnologija u drugu zemlju. Činjenica da je Turska članica NATO neće ometati zaključivanje ugovora: strane moraju formirati zajednički stav na tehničkom polju, smatraju analitičari. 

    Prema rečima Šugajeva, pregovori su Turskom su u završnoj fazi i samo se očekuje konačna odluka turskog rukovodstva o tom pitanju. On je u martu 2020. godine spominjao da Ankara može učestvovati u proizvodnji sistema protivvazdušne odbrane S-400. Govoreći tada o mogućnosti dodatnog snabdevanje Turske sistemima protivvazdušne odbrane, Šugajev je objasnio da to podrazumeva „određeno učešće“ Turske u proizvodnji. 

    Geografija kupovine

    Podsetimo, prvi ugovor o isporuci Turskoj ruskih PVO sistema S-400, Moskva i Ankara su potpisale u aprilu 2017. godine. Ugovorom je predviđeno da se turskoj strani predaju četiri divizije protivavionskih raketnih sistema ukupne vrednosti 2,5 milijardi dolara. Četrdeset pet posto tog iznosa Turska je platila unapred, ostatak se plaća na kredit. Već u jesen 2019. godine sve komponente protivavionskih raketnih sistema su isporučene turskoj vojsci

    Početkom maja 2020. godine šef sekretarijata turske odbrambene industrije Ismail Demir je saopštio novinarima da se u Turskoj nastavlja raspoređivanje PVO sistema S-400 kupljenih od Rusije. 

    Protivvazdušni raketni sistemi S-400
    Otdel informacionnogo obespečeniя Baltiйskogo regiona
    Prvi ugovor o isporuci Turskoj ruskih PVO sistema S-400, Moskva i Ankara su potpisale u aprilu 2017. godine.

    Dodao je da iako ugovor uključuje obuku i tehničku podršku iz Moskve, ruski zaposleni nemaju potpuni pristup baterijama PVO S-400 u Turskoj. 

    Treba podsetiti da je Vašington više puta pretio Ankari sankcijama za kupovinu ruskih sistema PVO. Američka strana veruje da će Moskva, zahvaljujući raspoređenim S-400, dobiti pristup tehničkim karakteristikama najnovije NATO avijacije. Ključna mera koju su Sjedinjene Države preduzele u vezi sa Turskom bilo je isključenje turske strane iz programa konstrukcije aviona F-35.

    Napetost je dostigla takav nivo da je u decembru 2019. godine predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, čak zapretio da će Sjedinjenim Državama blokirati pristup vojnoj bazi Indžirlik koja se nalazi u Rurskoj.  

    Politizacija problema

    Nesporazum između Ankare i Vašingtona još uvek postoji. Sredinom maja 2020. godine, specijalni predstavnik SAD za Siriju i jedan od vodećih američkih stručnjaka za odnose sa Turskom, Džejms Džefri, saopštio je da upravo to što je turska strana kupila od ruske PVO sisteme glavni problem u američko-turskim odnosima. 

    Vojni ekspert Aleksej Leonkov smatra da isporuke američke vojne tehnike obično imaju izraženu političku pozadinu

    „SAD su spremne da isporučuju oružje onim državama koje su im lojalne. Turska je dugo bila južna predstraža bloka NATO. Ali čim je došlo do određenog hlađenja u odnosima Ankare i Vašingtona, to je odmah uticalo na ugovore o odbrani, a tursko rukovodstvo se suočilo sa pretnjom sankcijama“, istakao je ekspert za RT. 

    Vojni stručnjak i viši naučni saradnik u „Višoj školi ekonomije“ Vasilij Kašin, istakao je da odluka Ankre o PVO sistemu S-400 jača multivektorsku orijentaciju njene spoljne politike. 

    „Sada se Turska iz vojno-političkog partnera Vašingtona konačno pretvara u samostalnog igrača, nezavisnog od američke spoljnopolitičke linije. Kupovina visokotehnološkog oružja uvek stvara snažne dugotrajne veze između isporučioca i kupca zbog potrebe za održavanjem i modernizacijom. Geografija takvih kupovina je uvek usko povezana sa politikom“, istakao je ekspert. 

    Rukovodstvo Turske ne samo da nije spremno da odustane od već kupljenog oružja, već naprotiv, namerava da razvija odnose sa Rusijom u oblasti vojno-tehničke saradnje. 

    Odbrambeni savez

    Prema mišljenju stručnjaka, želja Ankare da se pridruži odbrambenoj industriji zajedno sa Moskvom, deo je kursa za razvoj turske odbrambene industrije.  

    Važno dostignuće turskog  vojno-industrijskog kompleksa bilo je stvaranje sopstvenih udarnih bespilotnih letelica. Već 2015. takve uređaje je počela da isporučuje turska vojska. U maju 2017. godine turska vojska je testirala još jedan bespilotni aparat „Anka“, koji je konstruisala kompanija Turkish Aerospace Industries (TAI). Uređaj je sposoban da nosi municiju tešku 200 kilograma, a domet leta je 200 kilometara.  

    Međutim, u pitanju stvaranja tako visoko-tehnološke vojne tehnike kao što je najnoviji tenk ili lovac pete generacije, Turska nije dogurala daleko, iako je slične projekte iniciralo rukovodstvo republike. 

     S-400 u punom izdanju sa raketama zemlja-vazduh
    © Sputnik / Valeriy Melnikov
    Rukovodstvo Turske ne samo da nije spremno da odustane od već kupljenog oružja, već naprotiv, namerava da razvija odnose sa Rusijom u oblasti vojno-tehničke saradnje.

    Ipak, Turska ima tehnološku osnovu za saradnju na proizvodnji S-400. Ovo je mišljenje Alekseja Leonkova. 

    Šta bi mogla da proizvodi Turska

    „Drugo pitanje je kvalifikacija ove tehničke baze, da li ona ispunjava zahteve koje Rusija postavlja prilikom konstruisanja vojne tehnike. Upravo ovo je jedna od tema pregovora, da su tehnologije međusobno povezane“, istakao je ekspert. 

    Prema rečima Vasilija Kašina, turska strana može, na primer, da proizvodi municiju za kompleks, da popravlja pojedinačne elektronske komponente i obavlja druge poslove. 

    „Izraz „zajednička proizvodnja“ može prikriti potpuno različit nivo prenosa tehnologije i nivo lokalizacije ovih proizvoda. Štaviše, činjenica da je Turska u bloku NATO neće stvoriti prepreke za takvu saradnju“, ubeđen je ekspert. 

    Vasilij Kašin je objasnio da je delimična predaja tehnologija prvobitno bila jedan od uslova sporazuma. Ovaj uslov ne sadrži nikakve zamke za Rusiju.  

    „Biće izvršena dubinska tehnička analiza o tome koji elementi kompleksa mogu biti predati Turskoj, a koji ne. Pored toga, obično takvi sistemi u izvoznoj konfiguraciji se razlikuju od onih koji su u službi ruskih oružanih snaga. U okviru zajedničke proizvodnje, sasvim je moguće uzeti u obzir sve rizike i smanjiti ih na minimum“, istakao je ekspert. 

    Istovremeno, ova saradnja je korisna za Rusiju kako sa ekonomske, tako i sa političke tačke gledišta, uveren je Vasiliji Kašin.

    Slično mišljenje deli i Aleksej Leonkov. 

    „Izvozne verzije ruske tehnike po svojim taktičkim i tehničkim karakteristikama se razlikuju od tehnike koja se isporučuje ruskim Oružanim snagama. Stoga zajednička proizvodnja ne znači da će doći do predaje sopstvenih tehnologija. Ali obim ruskom odbrambenog izvoza će biti povećan“, zaključio je ekspert. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    naoružanje, PVO, S-400
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga