23:41 27 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Naoružanje
    Preuzmite kraći link
    1982
    Pratite nas

    Komanda Zapadnog vojnog okruga oružanih snaga Rusije saopštila je o održavanju prvih mrežnocentričnih vežbi uz učešće samohodne haubice „Mtsa-S-M2“. Tokom manevra vojska je koristila jedinstveni taktički sistem upravljanja (JTSU) koji omogućava svim učesnicima u operaciji da deluju u ujedinjenoj informacionoj mreži.

    Sistem koordinira obaveštajne, navigacione i komunikacione podatke, omogućavajući tri puta brže donošenje odluka i delovanje trupa u borbi. JTSU se primenjuje u okviru mrežnocentričnog vojnog koncepta, prema kojem bi vojska trebalo da deluje kao jedinstveni integrisani sistem. Prema mišljenju stručnjaka, uspešna primena ovog pristupa značajno će povećati efikasnost oružanih snaga.  

    Oprema za jedinstven sistem upravljanja iz Voronježa

    Opremu jedinstvenog taktičkog sistema upravljanja (JTSU) je razvio voronježski koncert „Sazvežđe“, koji je deo holdinga „Roselektronika“ državne korporacije „Rosteh“.  

    Državni ugovor za isporuku JTSU opreme ruskoj vojsci potpisan je u decembru 2018. godine. Zamenik ministra odbrane Rusije Aleksej Krivoručko je tada istakao da ministarstvo ranije nije potpisivalo ugovore o kupovini takvih sistema. 

    Rad na JTSU je započet krajem ‘90-ih kao deo kompleksnog programa. Koncept jedinstvenog sistema upravljanja odobrio je predsednik Rusije 2000. godine

    Sada JTSU sadrži podsisteme koji kontrolišu sisteme elektronskog ratovanja, PVO, inženjersku i logističku podršku, a takođe kombinuju različite vrste komunikacije u informacionu mrežu. 

    Na sajtu kompanije-proizvođača se ističe da sistem koji je sastavni deo JTSU omogućava da se obezbedi doslednost upotrebe borbenog naoružanja, sistema i sredstava za borbeno upravljanje, izviđanje, navigacije i komunikacije u promenljivoj operativnoj i taktičkoj situaciji. Pored toga, upotreba jedinstvenog sistema upravljanja omogućava skraćivanje ciklusa upravljanja za tri puta. Ciklus upravljanja je vreme potrebno za komandu da donese odluku o određenoj borbenoj misiji i pripremi trupe za njenu realizaciju. 

    Proizvođač navodi da zahvaljujući uvođenju sistema, ciklus upravljanja oružjem takođe se smanjuje za tri puta, a prikupljanje podataka o situaciji i njeno mapiranje vrše se za samo deset minuta. 

    Vojni stručnjak Jurij Knutov objasnio je za RT da sistem objedinjuje sve učesnike borbe. 

    „Na primer, bespilotna letelica, satelit ili avion za rano upozoravanje pronalaze cilj i postavljaju njene koordinate na taktičku mrežu, nakon čega te informacije prelaze na oružje za uništavanje — a ono cilja u automatskom režimu na željene koordinate. A nakon toga sistem traži dozvolu komandira za uništavanje cilja“, objasnio je stručnjak. 

    Prema rečima vojnog stručnjaka, penzionisanog pukovnika Viktora Litovkina, sve informacije koje je prikupila obaveštajna služba idu u mrežocentričnu mrežu, nakon čega se donosi odluka na osnovu mnogih podataka. 

    „Ovo je vrlo složen sistem koji izgleda kao da mnogo računara direktno na bojnom polju preračunava sve podatke i mogućnosti. Sistem se stvara već dugo vremena i dorađivan je i korigovan više puta. Ne može se reći da je ovo revolucija u vojnoj sferi, ali je put ka njoj“, objasnio je stručnjak za RT. 

    Ranije je zamenik načelnika Generalštaba kopnene vojske za komunikaciju Aleksandar Galgaš istakao da sada JTSU kombinuje funkcije upravljanja, obaveštajnog rada, komunikacije, elektronskog ratovanja, navigacije i identifikacije i omogućava efikasno upravljanje taktičkim vojnim formacijama. Takvi sistemi u praksi primenjuju mrežnocentrični koncept ratovanja. 

    Ranije, 2015. godine, najnovija ruska oklopna vozila su bila opremljena sličnom opremom, uključujući i tenk na platformi „Armata“, oklopne transportere na bazi „Kurganjec 25“, oklopni transporter „Bumerang“ i oklopno vozilo „Tajfun“. 

    Mrežecentrizam u centru pažnje

    Razvoj vojnih automatskih sistema upravljanja (ASU) započele su vodeće svetske sile u prošlom veku. Na primer, sovjetska vojska je koristila sistem „Manevar“ koji je pomogao u upravljanju taktičkih trupa (puk, divizija). Sjedinjene Države su otišle korak dalje i izložile koncept koji je podrazumevao stvaranje novog tipa vojske. 

    Pentagon je nakon toga čak pokrenuo program „Borbeni sistem budućnosti“ (Future Combat Systems). Radilo se o stvaranju čitavog kompleksa sistema koji su objedinjeni na globalnom nivou. Sve komponente sistema trebalo je da budu povezane jedinstvenom mrežom čiji će svaki deo primati sve potrebne informacije u realnom vremenu. Ali program nije završen uspešno, uprkos ogromnim budžetskim prilivima, i zatvoren je 2009. godine. Ovaj projekat je bio jedan od pokušaja da se u praksi primeni koncept mrežnocentrične vojske. 

    Sam pojam „mrežecentrizam“ prvi put se pojavio u IT industriji i prenet je na vojnu sferu na predlog američkog vice admirala Artura Cebrovskog i stručnjaka Ministarstva odbrane SAD Džona Garstki devedesetih godina. 

    Istovremeno, maršal SSSR-a Nikolaj Ogarkov izneo je samu ideju kombinovanja sposobnosti obaveštajnih sredstava, automatizacije upravljanja i borbenog uništavanja još sredinom ‘80-ih. 

    Horizontalna i vertikalna integracija

    Savremeni koncept mrežnocentričnog ratovanja ne podrazumeva samo vertikalnu, već i horizontalnu integraciju svih učesnika u operaciji. U ovom slučaju govorimo o promeni taktike i povećanju uloge razmene informacija između borbenih jedinica. 

    Ubrzavanje razmene informacija u vojsci postalo je posebno aktuelno u vezi sa širenjem visokopreciznog oružja, poput krstarećih raketa, i sve većom ulogom svemirskih sredstava. Pretpostavlja se da u prvim fazama savremenih ratova ključni značaj neće imati napredovanje kopnenih snaga, već izvođenje munjevitih visokopreciznih udara na neprijatelja. Pod ovim uslovima, brzina i sinhronizacija upravljanja će igrati posebnu ulogu u uspehu operacije. 

    „Korišćenje mrežnocentričnog modela ratovanja brzo će suzbiti ogroman broj neprijateljskih ciljeva. Međutim, u praksi to još uvek nije primenjeno, samo na vežbama“, istakao je Viktor Litovkin.  

    Sličnu tačku gledišta ima Jurij Knutov. Prema rečima stručnjaka, mežnocentrični model podrazumeva brže i preciznije uništavanje ciljeva nego što je to slučaj kod tradicionalnog pristupa.  

    Kao što je ranije isticao naučni direktor ruskog koncerna „Sazvežđe“ Vasilij Borisov, uspeh u okviru mrežnocentričnog pristupa se postiže zahvaljujući superiornosti u informacionim mogućnostima i objedinjavanju rasutih vojnih formacija u jedinstvenu komunikacionu mrežu. 

    Karike jednog lanca

    Prema rečima stručnjaka, danas postoji jasna tendencija da se mnoge operacije koje se odvijaju u borbenim uslovima prenose sa čoveka na računar i, verovatno, na veštačku inteligenciju. Isto mišljenje ima i Viktor Litovkin.

    „Naravno, konačnu odluku i dalje donosi čovek, a mašina nudi samo opcije za delovanje. Sada rusko rukovodstvo nastoji da u rusku vojsku uvede mrežnocentrični model. Za ovo je važno da sve karike u taktičkom lancu, naoružanju i opremi budu na najvišem nivou“, pojasnio je on. 

    Prema rečima Jurija Knutova, za primenu mrežnocentričnog pristupa važno je da razvoj računarskih tehnologija bude na najvišem nivou.

    „Rusija ima dugogodišnju školu automatizovanih sistema upravljanja, ali ne na digitalnim, već na analognim medijima. Prvi analogni sistem upravljanja ’Vazduh 1‘ stvoren je davne 1961. godine i postojao je u snagama PVO, a do 1965. godine već je stvorena telekomunikaciona oprema ’Lazur‘ koja je omogućavala letelici da cilja cilj u automatskom režimu. Osamdesetih godina 20. veka u vojsci se nalazila nova taktička karika ’Manevar‘. Ali vreme ne stoji u mestu, tako da se danas ove tradicije uspešno nastavljaju u obliku novih sistema upravljanja“, zaključio je stručnjak. 

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    IT, ratovanje, Ruska Federacija, oružje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga