05:33 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Afrička ženska mreža, takmičenje Najlepša Afrikanka u Dablinu, Irska.

    Svi smo mi „došli“ iz Afrike

    © Flickr/ William Murphy
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    2512
    Pratite nas

    Istraživanje genetičara Medicinske škole Harvarda rasvetlilo je teoriju o poreklu stanovnika modernog sveta.

    U studiji, objavljenoj u časopisu „Nejčer“, istraživani su podaci o pojedincima iz više od 270 populacija. Studije opisuju 787 visokokvalitetnih genoma ljudi iz grupe kao što su Baski, afričkih Pigmeji, Maje, beduini, Šerpa, Kri Indijanci, proširujući postojeću teoriju istorije ljudske migracije.

    Tri pojedinačne studije analizirale su DNK različitih svetskih kultura, zaključujući da su sve rasne grupe evoluirale od jedne populacije u Africi, pre 50.000 do 80.000 godina.

    „Mislim da sve tri studije u osnovi govore istu stvar. Mi znamo da je bilo više rasejavanja naroda iz Afrike, ali sada možemo da propratimo svoje pretke retrospektivno sve do prvog“, rekao je Džošua M. Akej sa Univerziteta u Vašingtonu.

    Međutim, postoje dva oprečna modela u pogledu ljudskog širenja. Prvi stoji na tezi da su se svi savremeni neafrikanci razvili iz jedne populacije, dok drugi, model višestrukog rasejavanja, ukazuje da je početna migracija iz Afrike već počela pre 120.000 godina, koja je praćena drugom migracijom.

    „Broj, vreme i putevi ljudskih rasejavanje iz Afrike korisni su za razumevanje naše prošlosti i kako je prošlost uticala na savremene modele varijacije ljudskog genoma“, piše Akej.

    Autori daju teoriju rasejavanja po kojoj su svi savremeni neafrikanci potomci jedne populacije, koja se jednom strujom granala ka Australiji, a drugom ka kopnu Evroazije.

     

    Tagovi:
    narodi, neandertalci, poreklo, istraživaanje, Harvard univerzitet, Afrika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga