07:53 25 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    2373
    Pratite nas

    Ako je neko i pomislio da savršen zločin postoji, grdno se prevario, jer nema toga što srpski forenzički tim ne može da otkrije.

    Sve što ste čuli i videli o forenzičkoj DNK analizi istina je! Iz DNK biološkog materijala bezmalo se može izvući vaša — fotografija! Sve što ste videli u kriminalističkim serijama o forenzici takođe je istina, samo je malo drugačije uživo. Sputnjik je imao priliku da proviri u prvu i jedinu akreditovanu forenzičku laboratoriju u Srbiji, Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije. U centru radi oko 15 zaposlenih, od čega je osam veštaka, dok su ostali tehničari i jedan administrativni radnik.

    Glavni veštak Odeljenja za DNK analizu Anđelka Vučetić Dragović, naš „vodič“ kroz tajne forenzike i moći DNK, provela nas je kroz lavirint čudnih mašina i sprava koje praktično uspevaju da na osnovu bili kakvog biološkog traga — peruti, vlasi kose, da ne pričamo o krvi ili nekoj drugoj telesnoj „tečnosti“, bila ona vidljiva ili ne golim okom, utvrdi da li ste se vi osoba koja se traži, odnosno, da li ste ostavili biološki trag na mestu izvršenja krivičnog dela. Drugim rečima, od ekipe srpskih forenzičara — ne može se sakriti…

    Laboratorija Odeljenja za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije
    © Sputnik / Maša Radović
    Laboratorija Odeljenja za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije

    Naša sagovornica upozorava već na početku da u prostorije ne možemo ući bez zaštitnih mantila i navlaka za obuću — prostorije u koje idemo su sterilne zone. Nekoliko soba do kojih se dolazi uskim hodnicima liče pomalo na svemirski brod iz naučno-fantastičnih filmova. Pored svakih vrata mala tastatura — najverovatnije služi da svaki zaposleni ukuca broj, šifru da bi mogao da uđe u prostorije. Iza debelih stakala u nas „zure“ mašine čudnog izgleda i još komplikovanijeg naziva kao što je „genetički analizator“ i tako dalje.

    Trenutno se, po rečima naše sagovornice, u njihovim „arhivama“ nalazi oko 5.000 DNK profila, ali, kako kaže, još u Srbiji ne postoji nacionalni registar DNK profila.

    „Nema jedinstvenog registra u Srbiji jer još nije usvojen zakon o nacionalnom DNK registru. Zakon je u vidu nacrta prošao javne rasprave i sledeća faza je njegovo usvajanje. Takođe se nadamo da će tokom 2017. godine biti usvojen zakon o nacionalnom DNK registru, čime će se ovaj registar DNK profila nalaziti u DNK laboratoriji Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije“, objašnjava za Sputnjik „prva dama“ ove forenzičke laboratorije Anđelka Vučetić Dragović.

    Dok pokušava da nam objasni proceduru izolovanja DNK molekula ukazuje nam na to da se DNK laboratorija sastoji iz dva dela. U prvom delu radi se sa forenzičkim uzorcima, odnosno tragovima koje su kriminalistički tehničari dostavili sa lica mesta, dok se u drugom delu laboratorije radi sa nespornim biološkim uzorcima, odnosno uzorcima uzetim od lica kojima znamo ime, prezime, matični broj i druge identifikacione karakteristike.

    „Kako je DNK analiza uporedna metoda upoređivanjem DNK profila nekog lica i DNK profila dobijenog iz traga dostavljenog sa lica mesta, može se reći da li je neko lice ostavilo svoj biološki materijal na licu mesta ili ne“, kaže naša sagovornica.

    Koliko tačno uzorak godišnje prođe kroz laboratoriju, kaže da je teško precizirati, jer ima većih i kompleksnijih predmeta sa oko sto tragova koje treba ponaosob obraditi, i onih manjih koji imaju po jedan ili dva traga.

    Prva prostorija u koju smo mogli s vrata da zavirimo bila je soba gde se radi pregled materijala i utvrđivanje vrste i porekla biološkog materijala.

    „Ovde se unose tragovi doneti sa lica mesta gde mi tražimo i pokušavamo da uočimo nešto što nam liči na biološku trag, kao što su tragovi krvi, semene tečnosti i drugi biološki tragovi. Međutim, imate i tragova koji nisu vidljivi golim okom. To, su na primer, takozvani, kontaktni tragovi, koje ostavljate dodirom i kontaktom sa nekim predmetom, u tom slučaju se sterilnim brisevima prebrišu površine na kojima smatrate da se mogu naći takvi tragovi… Dovoljna je mala količina biološkog materijala da biste iz njega dobili DNK profil. Tako da je dovoljno da kinete, da se počešete, ’pljuckate‘ dok pričate… i ostavićete svoj biološki trag. Iz bilo kog biološkog materijala je moguće dobiti DNK profil, jer je to molekul koji se nalazi u ćelijama živih organizama. Iz tih ćelija mi izvlačimo DNK molekul, čije određene delove analiziramo. Zato su uslovi ovde strogo sterilni, imamo mantil, kape, maske, čak i dodatke koje pokrivaju deo između rukavica i mantila… Niko ko nije adekvatno odeven, ne može unutra. Ovde se rade i određeni testovi koji pomažu da se utvrdi poreklo biološkog materijala, to jest, da li je ljudski ili ne“, objašnjava naša sagovornica.

    Tragove koji nisu vidljivi golim okom možemo detektovati korišćenjem forenzičkih lampi, koje uz pomoć svetlosti određenih talasnih dužina mogu ukazati na postojanje takvih tragova. Takođe, uz pomoć luminolske reakcije mogu se detektovati tragovi krvi koji nisu vidljivi golim okom, odnosno tragovi koje je počinilac krivičnog dela pokušao da sakrije brisanjem i pranjem.

    Detalj iz laboratorije Odeljenja za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije.
    © Sputnik / Maša Radović
    Detalj iz laboratorije Odeljenja za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Republike Srbije.

    Ova laboratorija sarađuje i sa Interpolom, a bilo je slučajeva da neke druge države putem zamolnice pošalju određeni DNK profil da se vidi da li se poklapa sa nekim od profila koji je u registru odeljenja za DNK analizu MUP-a Srbije.

    „Dešavalo se da ima poklapanja i mi tada obavestimo tužioca, posle čega oni naredbom zatraže da to pošaljemo zemlji koja je zatražila da joj dostavimo taj DNK profil. Kada bude formiran nacionalni registar — ta komunikacija će biti automatska“, objašnjava ona.

    Koliko smo uspeli da „pohvatamo“, utvrđivanje DNK profila, ima pet do šest faza — od uzorkovanja biološkog materijala koji čini prvu fazu, izolacije molekula DNK iz njega i prečišćavanja izolovanog DNK molekula, pa do takozvane PCR reakcije, a to je, kako je objasnila naša sagovornica, reakcija koja omogućava umnožavanje određenih delova DNK molekula koji su njima interesantni, zatim sledi elektro-foretsko razdvajanje umnoženih delova DNK molekula i dobijanje „sirovih podataka“, koje DNK analitičari ove laboratorije uz pomoć specijalnog softvera analiziraju i dobijaju krajnji rezultat DNK analize, odnosno DNK profil..

    Na pitanje da li su naši kriminalci spretni u sakrivanju tragova, naša sagovornica odgovara sa smeškom na licu, i uz blag ponos u glasu kaže:

    „Mnoge slučajeve smo rešili, pa sad vi zaključite koliko su spretni…“

    I dok nas vraća ka izlazu istim lavirintom kojim smo i došli, nonšalantno nam kaže da će morati da nam se uzme „bris“ da se ne bi desilo da se u nekoj sledećoj „priči“, ne dao bog, pojavi i naš DNK.

    Usledio je pozdrav i osmeh i novogodišnja čestitka — nemojte da postanete naša mušterija. 

     

    Slično:

    Piromanski gen u „balkanskoj DNK“
    Analiza DNK potvrdila: Evropljani krivi za genocid nad Indijancima
    U Velikoj Britaniji dozvolili začeće beba sa tri različite DNK
    Tagovi:
    forenzika, analiza DNK, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga