19:59 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 150
    Pratite nas

    Međunarodne vode i Antartik su područja, u međunarodnom pravu, u interesu čitavog čovečanstva, ali i Mesec, zvezde i sve ono što čini kosmos ne pripada jednoj državi, organizaciji ili pojedincu, već svim ljudima na Zemlji, što je priznato kosmičkim pravom.

    Tom, srpskoj javnosti pomalo stranom vrstom prava bavi se Anja Nakarada Pečujlić, doktorant kosmičkog prava u Kelnu, koja je za Tanjug objasnila da i Srbija ima pravo na korišćenje kosmičkog prostora i kosmičkih dostignuća uprkos slaboj kosmičkoj aktivnosti.

    „Prvi član konvencije Kosmičkog ugovora govori o tome da se kosmos istražuje i koristi u interesu svih zemalja bez obzira na stepen njihovog razvoja i tehnoloških dostignuća“, navodi Pečujlićeva.

    Iako kosmičkim prostorom ne kruži nijedan srpski satelit, građani Srbije već decenijama za telefoniranje, surfovanje internetom i slanjem mejlova koriste satelite drugih država.

    „Svaki put kada telefonirate, vi koristite telekomunikacijski satelit, kada se izgubite pogledate navigaciju na svom telefonu, i to ide preko satelita, iz tog razloga što koristimo kosmičku tehnologiju u svakodnevnom životu i plaćamo drugim državama za te usluge, u interesu je Srbije da osnuje kosmičku agenciju u svojoj režiji“, ukazala je ona.

    Anja Nakarada Pečujlić
    © Tanjug / Filip Krainčanić
    Anja Nakarada Pečujlić

    Zbog toga je Pečujlićeva sa grupom građana osnovala fondaciju pod nazivom „Srpski zalog za svemir“ s ciljem da se u Srbiji napravi platforma za osnivanje prve kosmičke agencije.

    Kako je istakla, ideja je da se proceni kojim industrijskim kapacitetom raspolaže srpsko tržište u oblastima aerodinamike, robotike, softvera i drugih „internet stvari“, i u saradnji sa kompanijama, fakultetima, ali i državom podrži razvoj kosmičke industrije.

    Pošto parcela na Mesecu?

    Međutim, da bi se u Srbiji osnovala takva agencija, objašnjava ona, država bi prvo morala da pošalje „verbal note“ Ujedinjenim nacijama i traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora, čime bi se zvanično obavezala na neće kršiti uredbe kosmičkog prava.

    Kao doktorant kosmičkog prava Pečujlićeva kaže da je u Srbiji često pitaju da li je ona studirala naučnu fantastiku, daleke planete ili vanzemaljce.

    Naprotiv, objašnjava ona, kosmičko pravo kao grana međunarodnog prava, uređuje korišćenje kosmičkog prostora, te je tako definisano da je država odgovorna za poštovanje pravila i članova tog prava bez obzira da li se pojedinac ili organizacija bavila lansiranjem satelita koji bi mogli da dovedu do nesreće, zabranjeno je korišćenje nuklearnog oružja, izbacivanje nuklearnog otpada, prisvajanje teritorije u kosmosu…

    Satelit u Zemljinoj orbiti
    © Fotolia / 3000ad
    Satelit u Zemljinoj orbiti

    „Ne postoji izričito prisvajanje teritorije u kosmosu i to što je u Americi bio slučaj da je neko prodavao parcele na Mesecu je protivzakonito.  Ako je Amerika potpisala Kosmički ugovor nijedan pojedinac ne može da tvrdi da on prodaje parcele na Mesecu“, precizirala je Pečujlićeva. 

    Na sud zbog svemira

    Upitana da li postoji slučaj koji je došao pred sud zbog kršenja kosmičkog prava, odgovara da takvih slučajeva nije bilo, ali da su dve nesreće u kosmosu ostale upamćene.

    „Jednom se srušio ruski satelit na teritoriju Kanade i napravio štetu, to je rešeno diplomatskim putem, jer je Rusija platila odštetu za čišćenje tog nuklearnog materijala“, navela je ona.

    Dodala je da drugi sudar dva satelita — ruskog neaktivnog i američkog aktivnog — još nije razrešen, jer je Rusija odbila da plati odštetu Amerikancima, braneći se time da je reč o neaktivnom satelitu za koji oni više nisu odgovorni.

    S obzirom da su Rusija i Amerika dva glavna aktera u kosmosu, ističe Pečujlić, i da je to jedna od oblasti na kojoj usko sarađuju u Međunarodnoj svemirskoj stanici, smatra da ni taj slučaj neće doći pred sud.

    Srbija je do sada potpisala i ratifikovala četiri od pet međunarodnih sporazuma o korišćenju kosmičkog prostora, ali još uvek nije član nijedne svemirske organizacije, što ne isključuje mogućnost da i Srbija ima pravo na kosmička dostignuća, zaključak je naše doktorantkinje kosmičkog prava. 

    Tagovi:
    kosmos, svemir, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga