23:20 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    12418
    Pratite nas

    Ljudske ćelije čine samo 43 odsto ukupnog broja ćelija čoveka. Ostalo su mikroskopski kolonizatori, kažu naučnici.

    Razumevanje naše skrivene polovine, našeg mikrobioma, ključno je za razumevanje niza bolesti, od alergija, pa sve do Parkinsona.

    „Oni su neophodan deo našeg zdravlja“, kaže profesorka Rut Ly, načelnica Odeljenja mikrobiomskih nauka na Institutu Maksa Planka.

    „Vaše telo ne činite samo vi.“

    Bez obzira na to koliko se temeljno perete, svaki kutak, svaka napuklina vašeg tela prekrivena je mikroskopskim stvorenjima.

    To uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizme koji su nekada pogrešno svrstavane u bakterije).

    Više smo mikrobi nego ljudi

    Najveća koncentracija našega mikroskopskog života u mračnim je dubinama naših creva, koja su lišena kiseonika.

    „Mi smo više mikrobi nego ljudi“, rekao je za Bi-Bi-Si profesor Rob Knig sa univerziteta u San Dijegu.

    Procene o tome koliki je udeo mikroba u našem organizmu menjale su se s vremenom.

    „Danas je procena da je to otprilike jedan prema jedan, odnosno da ljudskih ćelija ima blizu 43 odsto u ukupnom broju“, dodaje Knig.

    Međutim, genetski smo potpuno inferiorni. Ljudski genom sastavljen je od 20.000 gena. Ali ako se tome pridodaju geni našega mikrobiomskog sveta, ta brojka raste na između dva i dvadeset miliona mikrobiomskih gena.

    „Ono što nas čini ljudima, prema mom mišljenju, kombinacija je našeg DNK plus DNK naših mikroba“, rekao je za Bi-Bi-Si mikrobiolog Sarkis Mazmanijan s Tehnološkog instituta iz Kalifornije.

    Bilo bi naivno misliti da ljudi nose toliko mikrobiomskog materijala bez ikakve interakcije ili uticaja na naše zdravlje. Nauka ubrzano otkriva u kojoj meri oni imaju ulogu u našim probavnim i imunološkim sistemima, zaštiti od bolesti i proizvodnji vitamina. To je nov način razmišljanja o ljudskom mikrobiomskom svetu. Donedavno se naš odnos s mikrobima uglavnom svodio na ratovanje.

    Antibiotici i vakcine ljudsko su oružje protiv onih koji uzrokuju ospice, mikrobakterijsku tuberkulozu ili protiv otpornih stafilokoka. To je spasilo golem broj života.

    Zlatni rudnik informacija

    Ali naučnici brinu o tome kakvu je štetu ljudski napad na „loše momke“ napravio našim „dobrim bakterijama“.

    „U poslednjih 50 godina ostvarili smo sjajan posao u eliminaciji zaraznih bolesti“, kaže profesorka Ly.

    „Ali zato smo svedoci ogromnog povećanja broja autoimunih bolesti i alergija“, dodaje.

    „To je posledica uspeha u borbi s patogenima, doprineli smo razvoju novog seta bolesti s kojima se sada moramo nositi“, naglašava Ly.

    Mikrobiomi se, među ostalim, povezuju i s upalnim bolestima creva, Parkinsonovom bolešću, možda čak i s depresijom i autizmom. Naučnici rade na tome da mikrobe pretvore u nov oblik lekova. Profesor Trevor Lovli iz britanskog Instituta za genomiku i genetiku jedan je od onih koji pokušavaju da uzgoje mikrobiom zdravih ljudi i koriste ga za lečenje pacijenata.

    „Sve je više dokaza da ’popravljanje‘ nečijeg mikrobioma može dovesti do remisije u bolestima poput ulceroznog kolitisa“, rekao je Lovli.

    Mikrobiomska medicina u svom je razvoju, ali naučnici misle da će nadgledanje ljudskog mikrobioma uskoro da postane svakodnevan događaj koji može da osigura zlatni rudnik informacija o našem zdravlju.    

    Hina

    Tagovi:
    organizam, ćelije, telo, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga